ГОДИНЕ БОРБЕ И ТУГЕ ВЛАДИКЕ ИРИНЕЈА ЋИРИЋА: Патријарх Порфирије ће предводити чин канонизације великог духовника и страдалника СПЦ

Јованка Симић

02. 10. 2022. у 07:15

МНОГЕ су српске жртве положене на олтар историје, а међу њима заједно са својим народом страдало је и свештенство.

ГОДИНЕ БОРБЕ И ТУГЕ ВЛАДИКЕ ИРИНЕЈА ЋИРИЋА:  Патријарх Порфирије ће предводити чин канонизације великог духовника и страдалника СПЦ

Владика Иринеј Ћирић, Музеј Града Новог Сада и Епархија бачка

Већином су та страданија била од непријатељске руке, а др Иринеј Ћирић (Сремски Карловци 1884 - Нови Сад 1955), епископ Епархије бачке, кога поколења памте по ослобађању 2.812 српске деце и 184 мајке са одојчадима из мађарских логора у Другом светском рату, страдао је од камена којим га је у потиљак погодио сународник.

"Каменованог владику" многи су још за његовог живота доживљавали као свеца. Званично, он ће то и постати данас на свечаности у Светођурђевском Саборном храму у Новом Саду у којем је столовао и у чијој крипти почива. Од девет сати свечани чин канонизације служиће патријарх српски Порфирије, уз саслужење отачаствених архијереја и свештенства из сестринских помесних цркава.

Иринеј (Иван) Ћирић рођен је 1884. у угледној породици у Сремским Карловцима. Докторирао је 1908, а о Божићу те године замонашио се у манастиру Хопово и добио име Иринеј.

У својој 35. години, постао је 1921. владика тимочки, најмлађи у СПЦ. Указом краља Петра Првог Карађорђевића, на трону Епархије бачке 1921. наследио упокојеног владику Митрофана Шевића.

Бачком епархијом управљао је 33 године, а за то време поверене су му многе мисије.

На сваком кораку достојно је представљао СПЦ и свој народ. Бавио се изучавањем црквеног појања, иконографијом и сликарством, преводио је са неколико језика, писао је поезију и белетристику. А онда је букнуо Други светски рат.

- Црква у Србији била је у тешкој ситуацији, њени архијереји су убијани, затварани и протеривани - подсећа за "Новости" др Гордана Петковић, историчар и саветник у Музеју Града Новог Сада и Завичајне збирке у Сремским Карловцима.

За Србе у Бачкој нарочито је била тешка 1942. година. Већ у јануару почела су масовна страдања у рацијама мађарских фашиста.

- Под притиском је посебно био епископ Иринеј Ћирић. Није имао моћ да заустави те страшне злочине. Штавише, био је присиљен да изда проглас верницима Епархије бачке са позивом Србима на мир. Надао се да ће тиме ублажити гнев окупатора - каже историчарка Петковић.

Сахрана епископа 1955. године, Музеј Града Новог Сада и Епархија бачка

На почетку рата, прогласом регента Миклоша Хортија, у мађарски логор Шарвар одведено је осам и по хиљада породица, махом солунских, које су се у Бачку доселиле недуго по окончању Великог рата. Мушкарци, жене и деца, заробљени бодљикавом жицом, умирали су од глади и тешког рада. Свештенство СПЦ у вагонима им је слало храну, одећу и лекове, али њихово стање било је све теже.

Епископ Иринеј изборио се да мађарске власти 1942. године најпре пусте из логора девојчице и дечаке не старије од 15 година.

Овај владикин подвиг, мерен спасеним животима, после рата потиснут је у заборав под оптужбом да је сарађивао са окупатором. Од добротвора постао је народни непријатељ јер је у Горњи дом мађарског парламента именован 1943. године на предлог самог Хортија. И мада није присуствовао ниједном заседању, после рата му је ово чланство стављено на терет.

СЛУЖБА Архијереј у Бечеју са верницима, Музеј Града Новог Сада и Епархија бачка

Крај рата и улазак ослободилаца у Нови Сад, епископ Иринеј дочекао је на балкону Градске куће, а само два дана доцније доспео је у седамнаестомесечни кућни притвор као "издајник", мада против њега никада није подигнута оптужница. После неколико петиција угледних Новосађана, ослобођен је и на своју дужност вратио се 16. марта 1946.

Од напада у Оџацима 19. августа 1946. током освећења капеле у парохијском дому, епископ Иринеј се никада у потпуности није опоравио. Док се припремао за службу, уз веран народ, сачекала га је и група скојеваца и чланица АФЖ. Чим је кренуо у литију, насрнули су на њега, викали, псовали и бацали камење. Један камен погодио је владику у потиљак. Пао је окрвављен, а разуларени омладинци и жене још су наставили да га каменују и ногама ударају.

После дуге и тешке болести, уочи Благовести 1955. године, епископ Иринеј упокојио се у Новом Саду. Свештеници су на рукама носили ковчег са телом епископа око Светођурђевског храма, пре него што су га положили у крипту испод олтара. У време спуштања ковчега у крипту звонила су сва звона на православним црквама у Епархији бачкој. Тако ће бити и данас, када ће његово име у памћењу свих нас заувек бити заогрнуто ореолом свеца. Датум његовог празновања биће 6. април (24. март).

ВЕТРОВИ МЕ ШИБАЈУ СА СВИХ СТРАНА

- ТАМАН смо збринули децу из логора, а сада збрињавамо и старије, почеше позивати наше људе на војни рад. Мени лично је нарочито тешко, јер сва беда долази до мене. Чиним све што могу да сваком олакшам невољу. И тако се дешава оно што сам предвидео у говору своме приликом своје хиротоније, када сам рекао - до сада сам био доле у заветрини, сада сам се попео на брег, где ће са свију страна да ме шибају ветрови - навео је владика Ћирић у писму свом пријатељу.

Музеј Града Новог Сада и Епархија бачка

ПАЛИЛИ МУ БРАДУ, ПРЕТИЛИ СТРЕЉАЊЕМ

У ВРЕМЕ страдања епископа Ћирића, актуелни протосинђел манастира Крушедол др Стефан Чакић био је послератни студент теологије и пратилац епископов. У својим мемоарима забележио је да су заточеном владики стражари палили дугу белу браду.

- Једне ноћи подигли су га из кревета, рекли су му да се спреми и обуче, ставили га пред зид, уперили у њега пушкомитраљез и прочитали наводну пресуду којом се као издајник народа, осуђује на смрт стељањем, а стрељање ће извршити тачно у поноћ у епискоском двору. Сат је откуцавао минуте и, када је било тачно 12, они су испалили метке, не на њега, већ у плафон - забележио је Чакић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

АЛЕКСАНДАР МИТРОВИЋ ВОДИ ПЛАВЕ У ДРУГИ КРУГ: Хилалов крчаг се коначно разбио, против Катарана се враћају на победничку стазу