ОСТРВИЦА САЧУВАЛА ГРБ ВИТЕЗА ЖАРКА: На Руднику, где су стручњаци дошли до сензационалних открића из Лазаревог времена

ГРБ витеза Жарка из 14. века, филигрански уклесан у глатки бели мермер надгробне плоче изненадио је и одушевио археологе који истражују остатке мале цркве под Острвицом, стрмим врхом на Руднику на чијим се литицама понегде виде остаци зидина средњовековне тврђаве.

Простор средњовековног града Острвице, Фото Б. Субашић

Храм у коме научници ових дана долазе до неочекиваних, јединствених и тешко објашњивих налаза, налазио се на платоу цивилног подграђа једног од најзначајнијих и највећих утврђења средњовековне Србије.

Археолошка кампања на Острвици, која је била планирана да траје до 2. септембра је због изузетних и изненадних открића, чак и ранохришћанских објеката - продужена на неодређено време!

Археолог Јелена Марјановић провела нас је између мноштва валастелинских надгробника у простору невелике цркве.

- Споменици су од луксузног камена, од белог мермера са Венчаца до тајанствене плоче од пурпурне стене, чијег мајдана на Руднику нема - причала нам је Марјановићева.

- Необично велики број властеле која је желела да почива у овом храму сведочи да је црквица имала посебан значај. Због тог ореола светости овде је донесен и сахрањен Жарко, према историјским записима витез Кнеза Лазара, који је страдао бранећи га у сукобу са Николом Алтомановићем и његовим племићима.

Витез Жарко је сахрањен на централном месту храма, испред олтарске преграде испод беле глатке мермерне плоче на којој је његов грб исклесан у високом рељефу.

Композиција грба се не налази у уобичајеном штиту, већ у великом равностраном троуглу, који је симбол светог тројства, а уписан је у савршено правилан круг, којим је симболички представљана васељена. Странице троугла имају на средини полукруг, налик олтарској конхи. У центру грба је уметнички стилизована витешка кацига са челенком у облику крста на врху. Испод те сложене композиције налази се још један мали равнострани троугао.

Исклесан Жарков грб, Фото Б. Субашић

Археолози кажу да је Жарков грб потпуно неуобичајен и да ће хералдичари имати много посла око његовог тумачења.

- Он је изузетан и тајанствен у сваком погледу, нема сличног са којим бисмо га упоредили - каже Марјановићева. - Јединствена је његова челенка у облику крста којег држе два голуба, а врх му је украшен крином, "Богородичиним цветом", симболом владарског достојанства. Рељеф је изузетно прецизан као да је клесан најсавременијим алатима.

Саговорница "Новости" указује да су и остали надгробни споменици у цркви избрушени и савршено равних ивица, као да су обрађени модерном брусилицом.

- Не знамо којим су алатима овдашњи мајстори обрађивали камен, до сада смо нашли само остатке једног тоцила - прича Марјановићева. - Овде загонетке дословно извиру из земље!

Њене речи потврђује члан екипе Славко Вукомановић, који је дошао до фантастичног открића када се наслонио на лопату да се одмори:

- Мислио сам да се налазим на каменој подлози пода цркве, а онда је лопата улетела дубоко у земљу. Полетео сам за њом ка тлу које се провалило и открило улаз зиданог објекта.

Пронађена тајанствена некропола, Фото Б. Субашић

Грозничаво чистећи земљу археолози су открили дубоко укопану гробницу озидану од камена са малим улазним ходником. Она има плафон "на две воде" и измалтерисана је, што није карактеристично за средњи век. Научници су у недоумици да ли је ова гробница неко старо култно место због кога је ту касније подигнута црква.

- Хипотетички, према аналогијама из позноантичких градова Виминацијума и Наиса, где постоје овакве гробнице, она може припадати периоду раног хришћанства - каже др Дејан Радичевић, из Одељења археологије Филозофског факултета у Београду.

- Ако би се ова претпоставка потврдила, то би историју Острвице померило много даље у прошлост и отворило питање контитуитета цивилизације. Ако је ово старо култно место, морамо се питати ко је ту био сахрањен и како је то предање пренесено. Да је ово веома дуго било изузетно поштовано "посвећено тло" сведочи и што се на простору цркве обављају сахране и у османско време, када је она већ била до темеља срушена и невидљива.

Фото Б. Субашић

САРАДЊА ТОКОМ ИСТРАЖИВАЊА

ИСТРАЖИВАЊЕ на Острвици финансира Министарство културе, а изводи се у организацији Музеја рудничко-таковског краја. Руководиоци истраживања су Ана Цицовић, музејски саветник у Музеју и доцент др Дејан Радичевић из Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду. Археолог Јелена Марјановић је руководилац непосредних теренских радова, а у екипи су Славко Вукомановић, Јања Стојковић, Александар Чивовић, Драгослав Игњатовић, Мирко Јерковић и Никола Перић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације