ДОК сам гледао колоне нашег несрећног народа који бежи са својих косметских огњишта, у лицу сваког детета видео сам своје. Те слике прогона оживеле су у мени сву патњу детињства, које је најснажније уписано у мој живот. И да вам кажем: да трајем још читав век, а мој животни је при крају, оне ће ме испратити као да се дешавају у тренутку растанка.
Evo, Milutine i ja se isplaka citajuci clanak. Neka Bog chuva tvoje dusu zauvek.
Коментари (5)