АВЕТИ ЈОШ ПУНЕ МИНА: Код Прахова "изронило" гробље немачких бродова из Другог светског рата
ИМАО сам 11 година и памтим велику драму која се на Дунаву у Прахову дешавала од јула до октобра 1944. Било је лепо време за купање, а ми деца смо по читав дан били на плажи. Једног дана, одједном се стуштила галама, нека грмљавина, тресло се село. Стигли су Немци бродовима и ту се укотвили.
Сећам се и да су их, потом, премештали по реци да их потопе где су хтели и да затворе тај пролаз. Чула се бука. Неки су тонули брже, неки теже јер Дунав ни тад није био толико дубок. Неки су остајали да се виде ко авети, а неки и данас чаме на дну.
Овако за "Новости" говори Душан Брзуловић Шане (90), из Прахова код Неготина, док у свом дворишту ниже сећања на операцију "Дунавски вилењак", која се одвијала од 5. до 7. септембра 1944, а у којој је у Дунав, од Брзе Паланке до Прахова, потопљено, плански - један преко другог, око 150 пловила немачке нацистичке Црноморске флоте. Међу њима 20 бродова, неколико транспортних скела, баржи, шлепова и торпедних чамаца. На крају је потопљен и брод-болница "Бамберг". Нацисти су то учинили повлачећи се, да би запречили пут Црвеној армији.
А, када вода Дунава опада, као овог лета, у Прахову изроне најпре врхови, па готово целе лађе. На олупинама крај пловног пута виде се кородиране противбродске мине са 70 килограма експлозива, спремне за употребу. Унутар брода је складиште пуно мина, у које може да стане око седам тона убојитог материјала.
ПАМТЕ И НИЖИ ВОДОСТАЈ
НИЗАК водостај и потопљене немачке лађе у сектору 861. километра Дунава готово свакодневно привлаче и новинаре и посетиоце. Тренутно је водостај у Прахову минус 60 центиметара, што је за ово доба године сасвим уобичајено. На свом историјском минимуму Дунав је био 2011. и водостај је тада износио минус 120 цм.- Овде су потопљени УЈ 109 и УЈ 110, пуни експлозива, а ту је и брод "Ускок". Видимо велику крстарицу која изрони увек када је водостај низак, а она лежи на још два брода. Изронили су и делови још две лађе, али се ниједна не види као ова - каже капетан Саша Марковић, заповедник брода "Еликсир Прахово".
Гробље бродова у Прахову стална је опасност и по оне који плове овим сектором и по људе који од Дунава живе. Овај део пловног пута на свим навигационим картама означен је белом бојом. То означава зону неиспитаног пловног подручја којим се креће на сопствени ризик. Због њих се пловидба одвија уским каналом, само у једном правцу. На мимоилажење бродови чекају од 40 минута до четири часа, јер је у дужини од шест километара пловни пут сужен на свега 50 метара.
- Кад крене брод из преводнице низводно, треба му више од сат до 858. километра Дунава, а узводно два сата, па преводница ради отежано у условима ниског водостаја - каже Марковић.
Потапање немачких бродова са дунавске обале посматрали су бројни мештани Прахова, од којих многи нису више међу живима.
- Из дворишта наше куће, коју су Немци заузели за свој главни штаб, мој деда је посматрао и причао ми да су Немци неке лађе минирали, а некима су отварали вентиле. Вода је улазила полако чим је стизала преко палубе, брода више није било. Спријатељио сам се 1973. у Галцу у Румунији са једном Немцем, који ми је рекао да добро познаје моје Прахово јер је 1944. био у Црноморској флотили. Он је пешке ишао преко Бора и Кривеља до Параћина, па возом до Будимпеште. Тврдио је да нико није остављен на броду и да је лично сведочио да су и најтеже рањенике транспортовали возом на носилима - каже нам Војислав Гугић, бродарац у пензији.
Уз помоћ инжењерских јединица Црвене армије, извлачење немачких бродова из Дунава покушано је од октобра 1944. до пролећа 1948, када је операција прекинута због резолуције Информбироа. Извучено је и за даљу пловидбу оспособљено неколико бродова, који су наставили да плове под заставом СССР, док је брод "Јохенштејн" пловио под југословенском заставом и новим именом "Кривошија". У извађеним пловилима највише је било оружја и експлозива, техничке робе, али и 60 тона бакра из Борског рудника.
У ТОКУ ТЕНДЕР ЗА ВАЂЕЊЕ ОЛУПИНА
У ТОКУ је тендер за уклањање 21 потопљеног брода низводно од ХЕ "Ђердап 2", на површини од око седам километара. Извођач радова биће познат у октобру, најављују у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Вредност радова је око 30 милиона евра за вађење олупина и још два милиона за надзор над њима. Средства су обезбеђена из кредита Европске инвестиционе банке и бесповратних средстава из Фонда за Западни Балкан (WBF).
Препоручујемо
КОД ГРАНИЦЕ ЦГ/СРБ: Сабласан снимак аутобуса док обилази провалију (ВИДЕО)
25. 08. 2022. у 15:25 >> 18:04
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (3)