ПИЈЕМО СВЕ МАЊЕ ЛЕКОВА ЗА СМИРЕЊЕ: Према подацима РФЗО, у 2021. на рецепт издато пола милиона кутија анксиолитика мање него годину раније

АНАЛИЗА потрошње анксиолитика показује да су прошле године и почетком ове лекови за смирење употребљавани ређе, иако се многи жале да им је пандемија ковида, како због почетних противепидемијских мера и ограничења, тако и због прележане инфекције, "истањила нервни систем".

Фото Танјуг

Ипак, званично, према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање, лане је издато пола милиона кутија анксиолитика мање него годину раније, што је смањење потрошње за 7,4 одсто. Исти тренд је настављен и ове године, када је у првом кварталу потрошња седатива опала за додатних 5,5 одсто у односу на исти период 2021.

Професорка Ивана Сташевић Карличић, директорка Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", ипак претпоставља да је потрошња ове групе медикамената већа него што званични подаци показују јер смо, каже, генерално, склони узимању лекова "на своју руку".

- Злоупотреба анксиолитика у стресним и кризним ситуацијама представља један од дисфункционалних облика савладавања напетости и страха. То ни у ком случају није добро, а посебно не на дуже стазе. Врло често људи набављају лекове "испод руке", на пијацама, од пријатеља, позајмљују од чланова породице, комшија... Зато и претпостављамо да је потрошња анксиолитика нешто већа у односу на званичне податке. Узимање лекова без прегледа је не само контрапродуктивно већ и веома штетно, неретко и опасно. Сви који не могу сами да изађу на крај са унутрашњим осећањима, најбоље је да се обрате за стручну помоћ.

Евиденција РФЗО показује да је из групе анксиолитика током 2021. године издато око 5,5 милиона паковања, највише "бромазепама" - 2,48 милиона паковања. Годину раније издато је шест милиона кутија ових лекова. За проф. Сташевић Карличић то смањење потрошње било је очекивано:

- Због тога смо изузетно задовољни јер та чињеница показује да су кампање превенције које је покренуло Министарство здравља и наш рад дали резултате. Помоћ коју пружамо кроз различите врсте саветовалишта подразумева нефармаколошке третмане, који су довољни код неких типова и блажих облика анксиозних и депресивних поремећаја. Мања потрошња анксиолитика је и показатељ побољшања квалитета здравствене заштите и стручног рада, будући да су анксиолитици врло ретко третман избора код психијатријских и поремећаја понашања.

Фото Shutterstock

Иако су још на почетку пандемије ковида стручњаци упозорили да нас после тога чека епидемија менталних поремећаја изазваних страхом и неизвесношћу, прва епидемиолошка студија психијатријских поремећаја и суицида у Србији показала је да стресори у вези с пандемијом нису допринели значајном повећању броја психијатријских поремећаја.

- То је и ефекат значајног рада на превенцији менталних поремећаја - каже проф. Сташевић Карличић.

- Министарство здравља је још пре почетка пандемије препознало важност очувања менталног здравља и предузело низ корака како би се оно у овој кризној ситуацији заштитило. У сарадњи са нашом клиником, покренуло је Националну линију за пружање психосоцијалне помоћи, која ради непрестано од почетка пандемије и стално се шири, што потврђује и покретање апликације "Увек уз тебе", која психолошку помоћ чини још бржом и доступнијом.

Ивана Сташевић Карличић, Фото Н. Скендерија

Помоћ су, каже проф. Сташевић Карличић, највише тражиле особе које су и пре почетка пандемије имале менталне сметње, потом старији грађани, посебно они који нису имали адекватну подршку породичног система, адолесценти и њихове породице, као и труднице.

- Највећи број позива имали смо на почетку, када је грађанима било најтеже јер је ситуација била неизвесна - наводи проф. Сташевић Карличић.

- Данас је овај број далеко мањи. Захваљујући овој СОС линији, број самоубистава на годишњем нивоу пао је за 12,1 одсто.

УЗЕЛИ 2,2 МИЛИОНА АНТИДЕПРЕСИВА

НА терет РФЗО је током 2021. године издато око 2,2 милиона паковања антидепресива, што је за око 0,2 одсто мање него 2020. године, а истраживања и код нас и у свету показују да су депресија и анксиозност сада најчешћи поремећаји менталног здравља. Они се развијају као реакција на кумулиране или хроничне стресне ситуације.

Препоручујемо

Друштво

3 6

ТЕСТ КОЈИ БЕБИ СПАСАВА ЖИВОТ ОДБИЛО 90 МАМА: У "Фронту" код сестре и брата откривена СМА, терапија о трошку РФЗО

30. 07. 2022. у 08:39

Друштво

1 1

ПО ХИТНОМ ПОСТУПКУ ДОБИЈА ЛЕК: Тек рођеној беби дијагностикована СМА у Народном фронту

26. 07. 2022. у 19:28

Др Новости

0 0

ВИШАК КИЛОГРАМА ЗБОГ ЛЕКОВА? Опрез са појединим антидепресивима - доводе до гојазности

22. 07. 2022. у 09:50

Др Новости

0 3

ПИЈЕМО ЛЕК КОЈИ НЕ ДЕЛУЈЕ? Професор др Ивана Новаковић, о могућности да медикамент не даје очекивани ефекат

27. 07. 2022. у 09:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације