ГОРЕЛО, ГОРИ, ГОРЕЋЕ: Наши метеоролози откривају шта су узроци и докле ће трајати екстремне врућине које су захватиле Европу
ТРОПСКИ талас пржиће Србију наредних дана. Европа гори на више од 40 степени, а високе температуре неће заобићи ни нашу земљу.
Жива у термометру у четвртак и петак попеће се до 38 подељка, док ће у суботу бити најтоплији дан, када се у појединим местима очекује температура од око 40 степени. До краја јула биће мало свежије, али ће температура бити изнад вишегодишњег просека.
Високе температуре, суше и дани без иједне капи кише све чешће су слика лета у Србији, па и у другим деловима Европе, а климатолози тврде да је томе кумовала промена климе.
Било је и раније врелих топлотних таласа, али их сада бележимо од три до пет годишње.
Све то поједини климатолози објашњавају порастом температуре, која је повећана за 1,2 степена услед пораста концентрације угљен-диоксида у атмосфери.
- Овако топло време је последица распореда ваздушног притиска над Европом и прилиа веома топле афричке ваздушне масе која је већ захватила већи део западне Европе, британска острва и Скандинавију - каже за "Новости" Горан Михајловић, помоћник директора Републичког хидрометеоролошког завода.
- Пре два дана у Великој Британији жива на термометру се попела највише у последњих 200 година, у Француској и Шпанији су биле још више температуре. Топла ваздушна маса се креће ка нама и условиће високе температуре наредних дана. Температуре ће у суботу, 23. јула, доживети свој максимум, па се очекује да се у другој половини наредне седмице спусте на 30 до 34 степена. Тада се очекују и падавине. У августу постоји могућност за појаву још топлотних таласа.
Научници су раније предвидели учесталије топлотне таласе, а да ли је ово увертира у још екстремније климатске промене, Михајловић каже:
- У последње две деценије имамо чешће појаве топлотних таласа и биће још периода се температурама изнад просечних вредности. То су неуобичајене појаве, али у последњих 150 година, колико се у Србији мери температура, најтоплије је било 24. јула 2007. када је у Смедеревској Паланци измерено 44,9 степени. У Британији је претходни температурни рекорд забележен 2019, а у Финској чак, 1920. године. То говори да је било топлих периода и у претходним деценијама.
За климатске промене и чак 50 одсто више угљен-диоксида у атмосфери него раније крив је човек, упозорава климатолог проф. др Владимир Ђурђевић.
- Планета је топлија него што је била у прошлости, и тај пораст просечне глобалне температуре значи да имамо више топлотних таласа, да су они дужи, интензивнији и да често пробијамо температурне рекорде - каже Ђурђевић.
- На климатске промене мораћемо да се привикнемо и да очекујемо још екстремније услове у будућности. Ове године "критична тачка" је Велика Британија, а сваке године понека земља буде на удару најјачег топлотног таласа. Европа је превелика да би цела била у топлотном таласу. У Србији су 2007. и 2012. биле изузетно топле. Наш регион је, кажу детаљне анализе, угроженији у односу на просек, и у том смислу треба да очекујемо интензивније екстреме и веће промене.
Ђурђевић каже да ово што се догађа не би требало да буде изненађење, јер се ради о ситуацији која је очекивана и предвиђена у смислу науке.
- У случају да не напустимо фосилна горива, већ наставимо да их користимо до краја овог века, у истој количини, онда, потенцијално, планета ће бити топлија за још три, четири степена - наводи Ђурђевић.
- У том случају нећемо причати о прилагођавању и зато научници непрекидно упозоравају да треба да будемо свесни да је једини сценарио који нам омогућава да останемо колико-толико стабилни, онај у ком се сва енергије производи из обновљивих извора. То је врло тежак задатак.
Од врућине у Шпанији и Португалији током протекле недеље умрло је неколико стотина људи, а, према званичницима, шумски пожари изазвани врућином уништили су између 12.000 и 15.000 хектара и довели до евакуације око 3.000 људи. Пожари букте и у Француској и Грчкој, где се жива у термометру, такође, попела изнад 40 степени.
- Овакви топлотни таласи нису необични, али се не јављају сваког лета - каже метеоролог Недељко Тодоровић за "Новости".
- Прошле године је било сушно и топло лето, као и ово, али нема правила. У Британији је забележен температурни рекорд, али то је кратког даха, епизода која ко зна да ли ће икад више да се понови. Прича о климатским променама је понајвише политичка. Природа има толику силу да човек не може ништа да промени, осим ако не буде почео да баца атомске бомбе у великом броју. Не би требало да се бринемо због климе, доћи ће лета у којима ћемо сви пожелети врућину.
ПОЗИВ НА БУЂЕЊЕ
- ПОСЛЕДИЦЕ климатских промена трајаће најмање до 2060. године - рекао је Петери Талс, генерални секретар Светске метеоролошке агенције (WMO) на конференцији у Уједињеним нацијама у Женеви.
- Топлотни таласи биће учесталији и интензивнији, због климатских промена. Овај топлотни удар би требало да буде позив на буђење.
За кога је сунце најопасније
ВРЕЛИ дани посебно су опасни за оне који су принуђени да у најтоплијем периоду раде на отвореном, од пољопривредника до грађевинаца. Угрожени су и стари људи, хронични болесници, деца и труднице. Доктори објашњавају да људи доживљавају различита непријатна стања током прекомерног излагања сунцу и високој температури, попут сунчанице, топлотног стреса, то јест топлотне исцрпљености и топлотног удара.
Препоручујемо
НАЈЛЕПША ФОТКА СА ЛЕТОВАЊА: Тата Новак са Стефаном - ово ће мали наследник сигурно памтити
20. 07. 2022. у 08:19 >> 08:19
КРШТЕЊЕ У БЕОГРАДУ О КОМ СЕ ПРИЧА: Торта као Храм Светог Саве - и то није све (ВИДЕО)
19. 07. 2022. у 18:04
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)