СВИ БИ ДА БУДУ ПСИХОЛОЗИ И СТОМАТОЛОЗИ: Коначни подаци о упису на факултете 20. јула
ОВЕ године на факултете Универзитета у Београду пријавио се већи број будућих студената него што има места, најевће интересовање владало је за смер психологију на Филозофском факултету, као и за ФОН и Стоматолошки факултет, а конкретни подаци знаће се 20. јула када буде заседала Комисија за упис, изјавио је ректор БУ Владан Ðокић.
Како је Ðокић навео за Танјуг, највероватније ће сви студенти моћи да пронађу своја места на факултету, јер то што их се сада пријавило више потиче и од тога што су се многи пријавили на два и више факултета, као и на више студијских група.
Након заседања Комисије знаће се тачно на ком студијском програму и ком факултету има још слободних места, а 1. и 2. септембра је пријављивање за други уписни рок, за места која су преостала.
Ректор Универзитета у Београду истиче и да је ове године била специфична ситуација када је реч о организацији пријемних испита због лажних дојава о бомбама и захваљује Управи полиције и Министарству унутрашњих послова на ангажману и на томе што су у великој мери допринели да се пријемни испити одрже како треба и да ниједан испит није прекинут.
- То је све захваљујући великом и пожртвованом ангажману полиције који су прегледали све зграде и објекте у којима су пријемни испити одржани - казао је.
Ðокић додаје да ће почетком септембра бити организовани поново пријемни избори за оне студијске програме и на оним факултетима на којима буде било слободних места тако да ће постојати могућност да се они попуне.
Као и претходних година, према речима ректора, највеће интересовање је било за Факултет организационих наука и Стоматолошки факултет и ту је конкуренција изузетно велика, односно по три кандидата су пријављена на једно место.
- Што се тиче студијских програма, ту је већ годинама на Филозофском факултету студентски програм психологија најпопуларнији и ту имамо пет пријављених кандидата на једно место и то је програм који је најпопуларнији на читавом Универзитету - наводи ректор.
Додаје да поједини факултети имају мањи број пријављених него што имају слободних места, док поједини факултети имају већи број пријављених, а да поједини имају отприлике пријављених колико и места.
Ректор београдског Универзитета каже да има примера на одређеним факултетима где је за један студијски програм пријављено више студената него што има места, а да на другим студијским програмима је веома слаб одазив.
Тако је рецимо, на Природно - математичком факултету на смеру који је везан за рачунаре и ИТ велики број пријављених, док смер за чисту математику, односно професора математике има слаб одазив.
Слично је и на Филолошком факултету, где је смер за српски језик и књижевност слабо попуњен, али зато за стране језике влада интересовање.
- Технички факултет у Бору има мање пријављених на свим студијским програмима, Рударско геолошки факултет, Факултет за физичку хемију, постоје факултети на које има мање кандидата него што се прима, али таква је ситуација и они ће вероватно морати да пронађу у другом уписном року одређене кандидате који ће се пријавити за те студијске програме - додаје Ðокић.
Оно што утиче на опредељење студената на које ће се студијске програме и факултете пријавити, како сматра Ðокић, јесте шта ће радити након школовања.
- Студенти када се опредељују за то шта ће студирати имају у виду један рационалан став о томе како могу да се запосле, колика ће им бити примања, шта ће радити и онда се бирају занимања за која је лако наћи посао, занимања која су добро плаћена, занимања са којима ће моћи да раде и у фирмама које нису из Србије и зато се највише опредељују за студентске програме који имају везе са менаџментом и са информационим технологијама - наводи.
Додаје да су углавном ти програми без обзира на ком факултету изузетно популарни и да се та места попуне, а да ти студенти стварно и имају могућност да већ при крају својих студија обезбеде себи посао.
Када је реч о друштвеним наукама, Ðокић каже да је ту ситуација мало тежа и да је за њих све мање интересовања, али и за наставничка занимања по разним факултетима, не само на Учитељском.
- Све је мање интересовања на факултетима који образују наставнике и професоре и то је стварно питање не само за нас из универзитетске заједнице, већ и за државу како да се на неки начин побољша интересовање за професију оних који образују људе и који треба да дају своје знање и искуства млађим генерацијама које треба у будућности овој земљи да допринесу у њеном развоју - закључио је Ðокић.
Препоручујемо
АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности
У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".
04. 11. 2024. у 16:15
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
РУС КОМЕ СЕ КЛАЊА ЦЕЛА СЕВЕРНА КОРЕЈА: Да није било њега Ким не би владао - дао руку за Великог вођу (ФОТО)
СКРОМНИ руски сељак из Сибира променио је историју Северне Кореје. Династија Ким Јакову Новиченку највише дугује што је данас на власти.
05. 11. 2024. у 09:14
Коментари (3)