МАЛА ДИСОВА КУЋА НАША ВЕЛИКА БРУКА: Родни дом чувеног српског песника у селу Заблаће код Чачка пропада и прети му потпуно урушавање

РОДНА кућа једног од најталентованијих српских песника Владислава Петковића Диса, која се налази у чачанском селу Заблаће, представља право ругло овог места, али и велику срамоту свих надлежних институција у држави.

Остаци пишчеве родне куће, Фото В. Илић

Иако је одлуком Владе Србије из 2019. године она проглашена знаменитим местом као историјски објекат, на ком су утврђене мере заштите, кућа аутора песама "Можда спава", "Тамница" и "Нирвана", готово је потпуно урушена и сваког часа прети да се потпуно сруши.

Кућа је у центру Заблаћа. Његова породица, која је била многочлана, живела је повремено у овом дому, а понекад и у Чачку. Песникова родна кућа једно време била је и механа, па ју је његов отац Димитрије продао 1895. године. Наследници и данас користе један део куће, док је остатак од око 40 квадрата потпуна руина.

Владислав Петковић Дис, Фото Википедија

Прва мера која је донета је реконструкција зграде на основу резултата архитектонских истраживања и аналогија са другим објектима истог типа, али, нажалост, од мртвог слова на папиру ситуација се није померила. Проблем који се испречио пред свима онима који су желели да Дисову кућу реконструишу јесу имовинско-правни односи, јер право на један део куће полаже чак девет наследника чувеног песника. Цео поступак, како незванично сазнајемо, чачанска Градска управа предала је правобранилаштву, поступак је у току и чекају се резултати. Наследницима је Град нудио да се договоре о откупу куће, али до договора, нажалост, није дошло.

- Град Чачак је буџетом предвидео средства за израду Детаљног урбанистичког плана на подручју где се налази родна кућа Владислава Петковића Диса, са намером да се приступи решавању имовинско-правних односа наследника. После утврђивања законског заступника, Град ће моћи да започне са обновом овог објекта. Свима нам је жеља да обновимо родну кућу највећег песника српске модерне, али је, нажалост, немогуће да започнемо са радовима док се не уреде међусобни односи наследника - рекао је за "Новости" Милун Тодоровић, градоначелник Чачка.

Челници чачанске библиотеке, која носи име знаменитог песника, и која је организатор чувене песничке манифестације "Дисово пролеће" (траје од 1964. године), нису желели да коментаришу цео случај, напомињући да "то што се ова установа зове по Дису нема никакве везе са његовом родном кућом".

- Не дајем никакве изјаве које се тичу Дисове куће. Она је приватно власништво и у току је судски поступак - кратко нам је рекао Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис".

Милун Тодоровић, Фото Д. Миловановић

Мештани Заблаћа Дисову кућу називају не по имену песника, већ "кућа страве". Са урушеним кровом и пун глодара, овај објекат уистину се тако и може назвати.

- Покретали смо иницијативу да се ту направи спомен-соба посвећена Дису, да се уреди цео комплекс. Било би то лепо за наш крај, али и за ученике, који би овде могли да долазе на екскурзије. Нудили су се и многобројни привредници и пољопривредници из овог краја да уложе свој новац да се кућа реновира, али све је било безуспешно - казали су нам житељи Дисовог родног села Заблаће надомак Чачка.

ХАНДКЕ

ДИРЕКТОР чачанске Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис" Богдан Трифуновић није желео ни да нам потврди причу да је пре три године приликом посете Чачку, нобеловац Петер Хандке изразио жељу да обиђе Дисову родну кућу, али да му је, због срамоте, речено да је "кућа далеко, те да не могу да му испуне жељу".

ПОЧИВА У "ПЛАВОЈ ГРОБНИЦИ"

ВЛАДИСЛАВ Петковић Дис је рођен 1880. године. Радио је као учитељ и царински службеник, касније је био и извештач са фронта у балканским ратовима. За време Првог светског рата, преживео је повлачење преко Албаније, одакле је пребачен на Крф, а потом транспортован у Француску, где је написао своју последњу збирку песама "Недовршене песме". При повратку у Грчку брод на ком је пловио пресрела је и потопила немачка подморница код Крфа, 30. маја 1917. године. Књигу "Утопљене душе" објавио је 1911, а збирку поезије "Ми чекамо цара" написао је две године касније. Најпознатије и уметнички највредније песме Владислава Петковића Диса су "Тамница", "Можда спава" и "Нирвана".

Препоручујемо

Црна Гора

1 8

ТРЕБЈЕШКИ ОЖИВЕО СЛАВНЕ ЕПСКЕ ВЕКОВЕ: Црна Гора се не одриче песника Радована Бећировића

12. 06. 2022. у 08:45

Култура

0 0

"ЛАЗИН ВЕНАЦ" ЗА АНДРИЋА: Додељено признање на књижевној манифестацији у сомбору

06. 06. 2022. у 13:00

Култура

0 3

ИНТЕРВЈУ Књижевник Ђорђе Сибиновић: Малом народу данас тешко да очува сувереност

29. 05. 2022. у 12:00

Култура

0 1

САМИ СЕБИ БРАНИМО СЛОБОДУ: Петар Матовић о збирци "О садашњости и седативима"

17. 05. 2022. у 15:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације