ДА су Кинези у 3. веку знали да ће њихов цу-ју, оно што се игра ногом, данас да буде најпопуларнији спорт на свету и да ће често да буде повод за симпатичне, али и жучне расправе, можда би се и раније сетили. Да узму лопту пуњену животињским крзном, да поставе по две трске на крајеве ливаде и да од свитања до сумрака терају своју крпењачу док не падну с ногу...
Zlatko
14.06.2022. 20:50
Nije mi jasno zašto se u tekstu ističe nacionalna pripadnost ovog heroja?? Bio je aktivni oficir, kapetan prve klase iz Šida, znači iz Srbije. Vojska Srbije je vojska svih naroda koji žive u Srbiji pa tako osim Srba u njoj ima Hrvata, Bošnjaka, Roma, Slovaka, Rusina, Makedonaca, Bugara....
Miki
15.06.2022. 14:40
Svi smo mi gradjani Srbije... Recimo Srbi po rodjenju - gradjani drugostbijanske nomenklatur, nikada ne bi bili toliko nesebicni da daju svoj zovot za Srbiju poput ovog Hrvata. Poenta?
Ivica
16.06.2022. 16:02
Bila mi je čast i zadovoljstvo poznavati Kruna. Bio je kapetan moje čete. Tada kad je poginuo bio sam u pozadini sa pokretnim magacinom oružja. Kada smo čuli da je poginuo bilo mi ga je žao ko da sam brata izgubio. Tada je teško ranjen i moj kum. Kruno je bio pravi oficir i naša inicijativa da se po njemu nazove ulica u Šidu nije prošla zbog političke ne(volje) i zbog njegove nacionalne pripadnosti. Neka ti je laka zemlja junače.