ОД МОНСТРУОЗНОГ ЗЛОЧИНА ВАЖНИЈА АДРЕСА: Други пут одбијена потврда оптужнице за злодела у загребачком логору Ракитје
ОПТУЖНИЦА против хрватског држављанина, иначе етничког Албанца Бранка (Зеф) Тунића (59), због ратног злочина над српским ратним заробљеницина у загребачком логору Ракитје и убиства војника ЈНА Марка Утржана из Кикинде, поново је враћена тужилаштву из Посебног одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду, јер нема - адресе оптуженог!?
Судија и председник Ванпретресног већа Мирјана Илић тако је други пут одбила да потврди ову оптужницу, коју је против Тунића 7. јуна прошле године подигло српско тужилаштво за ратне злочине. Она је већ једном у фебруару вратила оптужницу са налогом да се наведе адреса окривљеног. Наше тужилаштво је тада послало Хрватској захтев да у складу са споразумом о међународној правној помоћи достави Тунићеву адресу, али су их они обавестили да неће, јер су и сами заинтересовани за тај случај (мада није јасно зашто, будући да је Тунић 1997. правоснажном пресудом Жупанијског суда у Загребу ослобођен оптужбе да је убио Утржана).
Допис из Хрватске у априлу је са оптужницом поново предат судији Илић на потврђивање, али га је она опет вратила, са наводима да се од Хрватске затраже пресуда Тунићу из 1997. и да се он потражи преко адресе која нашем тужилаштву није доступна! Из неког разлога она инсистира на овој формалној ставки оптужнице.
Како смо незванично сазнали, Тунић је недавно напустио Хрватску и тренутно је на Космету. Осим за убиство Марка Утржана, он је оптужен и за пребијања, мучења и злостављања још 13 заробљених војника ЈНА српске националности у септембру 1991. у Центру за обуку МУП Хрватске у загребачком насељу Ракитје.
Припадници паравојних формација "Збор народне гарде" у септембру 1991. у Хрватској су заробљавали војнике ЈНА на служењу војног рока, који су претходно положили оружје и предали се, и одводили их у логор који су формирали у Ракитју. Ту су издвојили Хрвате, Словенце, муслимане и Македонце и пустили их, а Србе су држали затворене, тукли их, мучили и злостављали.
БИО УХАПШЕН У СЛОВЕНИЈИ
БРАНКО Тунић је Албанац католик рођен у Витини на КиМ, одакле се 1990. одселио у Загреб. Хрватска влада му је дала хрватско држављанство. Име његовог оца је Зеф, а мајке Марија, девојачко Ђорђевић. Пре неколико година истражни судија Вишег суда у Београду наредио је издавање међународне потернице за њим због ратног злочина против заробљеника и Тунић је био ухапшен у Словенији 2017. Међутим, Словенци су га због хрватског држављанства и пребивалишта у Загребу изручили Хрватској, која је то тражила да би спречила изручење Србији.
Српско Тужилаштво за ратне злочине је у току истраге прибавило фотографије чувара у логору Ракитје и свих 13 жртава су препознале Бранка Тунића као злостављача који их је највише мучио. Они су испричали да је Бранко са још двојицом Хрвата 30. септембра 1991. ушао у собу у којој су били затворени и рекао Марку Утржану да изађе. Како се није враћао ни тог ни наредног дана, питали су чуваре шта је са њим, али су им рекли да му је отац дошао у посету и да је пуштен кући.
- Нисмо веровали, па смо једног чувара, који је био необично добар према нама, није нас тукао и пуштао нас је у тоалет и да пијемо воде, питали шта је са Марком и он нам је рекао да га је убио Бранко Албанац - испричао је преживели затвореник Т. Н. - Дан раније су Марка претукли, јер се смешкао. Два пута су га ударили песницом у лице и оборили на под, а онда одвели у подрум на пребијање.
Према сведочењу преживелих пријатеља, Марко је увек био насмејан и то је чуварима, а нарочито Бранку, сметало, па су га више пута одводили да га туку.
Марка тукли јер је био насмејан
- У соби се причало да га је и војник Касим Дурић из Цазина пријавио да је певао четничке песме, а сви смо знали да је то лаж и да Марко то није радио - испричала је једна од Тунићевих жртава Ж. Л.
У оптужници против Тунића је наведено да је у више наврата у просторијама где су боравили и у подруму починио ратни злочин над заробљеницима Ж. Л., Н. Т., Д. Д., Ж. Ј., Р. Д., Б. Б., М. П., С. А., Д. С., П. С., Г. М., Г. С. и Г. Г. тако што их је застрашивао, мучио, телесно повређивао, поступао према њима на увредљив и понижавајући начин, а војника ЈНА Марка Утржана из Кикинде на крају 30. септембра 1991. - убио. Приликом батинања у подруму, из пиштоља му је у главу испалио метак.
Свих 13 заробљеника прошло је Тунићеву тортуру, а како оптужница каже, тукао их је кундаком, рукама и ногама по глави и телу, те гуменом палицом по леђима и табанима. Везивао их је лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима. Претио им је ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, затим би репетирао оружје на њих, стављао им цев у уста и на слепоочницу претећи убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима. Све то је за последицу имало повреде телесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижења оштећених.
- Тај Бранко ме једном одвео до чесме и кад сам се сагао да пијем, ударао ме је пендреком по врату и леђима да сам се савијао од болова - испричао је Д. Д. - Најмање ме је десет пута одводио у подрум на батинање. Везао би ми руке лисицама, а онда ударао пендреком по леђима да ми је кожа попуцала. Био сам сав крвав кад су ме вратили у собу, па су остали заробљени војници мислили да нећу преживети. Бајонетом би ми вртео око очију и говорио да ће да ми их ископа. Репетирао би пиштољ и приносио ми на слепоочницу, а затим стављао на уста. Једном приликом ме је више пута ударао по руци, која је сва отекла, па су ме водили у болницу. Често сам током батинања плакао, био сам дете. Тукао ме је и по табанима. После тога не можете да стојите на ногама, али би ме он током повратка у собу тукао по леђима да брже идем. Тај злотвор ме је највише мучио. После убиства Марка пребачени смо у касарну "Селску цесту", одакле смо неколико дана касније размењени. Ту нас нико није тукао.
Д. Д. каже да му је 1992. године утврђен посттрауматски стресни поремећај, да је протеклих година у више наврата лечен у психијатријској болници и да не може да живи без прописане терапије.
- Психичке последице тортуре и злостављања су ми трајне. Уништили су ми живот - завршава причу Д. Д.
Иначе, код свих ових заробљеника који су прошли кроз тортуру у Ракитју утврђени су психички поремећаји, који су краће или дуже трајали. Код неких су се развили и хронични посттрауматски стресни поремећаји.
Препоручујемо
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (2)