СРБИЈА ВРАТИЛА ИМОВИНУ НАФТНИХ МАГНАТА: Агенција за реституцију "обештетила" фамилију Мајер-Марић, из које је прва жртва холокауста у НДХ
АГЕНЦИЈА за реституцију вратила је део зграде који није приватизован (два локала) у Београдској улици, у центру главног града, Јеврејској општини Београд (ЈОБ). Стамбена зграда је пре рата припадала једној од најбогатијих југословенских породица Мајер-Марић, а прича добија на значају ако знамо да је Артур Марић, загребачки Јеврејин, прва жртва Холокауста у Независној Држави Хрватској.
За разлику од Загреба, који преживелим члановима ове породице у Хрватској није вратио скоро ништа, Србија је свој морални дуг измирила.
Када је успостављена нова усташка творевина, схвативши шта се дешава, Марић је покушао да побегне, а убио га је његов лични возач, коме је бесплатно школовао сина у Паризу.
Према речима Полине Бабић из Агенције за реституцију, формални сувласници зграде у Београдској улици били су Мира Марић, Артурова кћерка, и Фрањо Кајсер, загребачки Јеврејин.
- Пошто смо утврдили да није поднет захтев за враћање имовине у редовном поступку, испуњен је услов да буде враћена по Закону о враћању имовине жртвама Холокауста које немају живе наследнике. Закон, ипак, даје могућност да се, уколико се накнадно појаве преживели наследници имовине која је правноснажно враћена јеврејској општини, они обрате са захтевом за пренос права својине - каже Бабић.
Браћа Милан и Артур Марић потичу из бечке јеврејске породице Мајер, која се у 19. веку доселила у Загреб. Прво је старији Милан пре, а затим и Артур после Првог светског рата променио презиме у Марић. Ова породица индустријалаца највеће богатство зарадила је на нафти, а пословали су са британским "Шелом". Планирали су да подигну рафинерију на Сави, крај Београда, и чак су купили и земљиште, али због могућег загађења нису добили дозволу. Зато су купили нову парцелу и 1927. изградили рафинерију крај Сиска, од које ће изнићи каснија ИНА. Била је то највећа рафинерија на подручју Краљевине Југославије.
Милан и Артур били су и суоснивачи предузећа Англо-југославенско петролејско друштво и на његовом челу до 1935. Били су власници и хемијске индустрије "Зорка" у Суботици, Графичко-штампарског завода "Минерва", трговачког ланца "Хинко Мајер и друг", Фабрике хемијских производа, "Исис" - фабрике претече данашње "Пливе"...
Милан Марић се затекао у Београду током мартовских демонстрација 1941. и одмах проценио да ће Немци напасти Југославију. Одлучио је да се не врати у Загреб, па је отишао у Анкару, као дотадашњи турски конзул. У емиграцији је и умро 1945.
Артур, који је иначе био албански конзул, пре рата живео је на Тушканцу, у вили у којој је данас Хрватски музеј архитектуре ХАЗУ. Његова супруга Зора завршила је у Аушвицу, а кћи Бланка остала је у Загребу. Друга ћерка Мира (на коју се водила зграда у Београду) побегла је у Италију. Марићима је као Јервејима, на основу расних закона, и у Србији и у Хрватској подржављена сва имовина без накнаде 1942. Зграда у Београдској улици национализована је поново 1961, на основу Закона из 1958.
У Артуровој раскошно уређеној вили у данашњој Ковачићевој улици у Загребу становао је министар у влади НДХ Миле Будак, а после 1945. председник Президијума Сабора НРХ Владимир Назор, па је кућа прозвана "Назорова вила".
ПРАВОБРАНИЛАЦ ОСПОРАВА РЕШЕЊЕ
ДРЖАВНО правобранилаштво жалило се на решење Агенције за реституцију, јер наводно нису доставили доказе да је сувласник Фрањо Кајсер био Јеврејин. У Агенцији кажу да су доказе доставили, као и да је Кајсер преживео Други светски рат и преминуо 1973, а сахрањен је на јеврејском гробљу у Загребу. Коначну одлуку донеће Министарство финансија.
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)