ТРАЖИ СЕ ВИШЕ ИНЖЕЊЕРА НЕГО ШТО ШКОЛУЈЕМО Професор Поповић: Мањак знања осетиће се код генерације која ове године уписује факултет

ПАНДЕМИЈА ковида свакако ће оставити последице на знање студената. Примећујемо већ да није све исто као пре. У техничким наукама је то посебно специфично, јер није исто када студент види слику и када му нешто покажете уживо. Трудили смо се да што мање предавања буде онлајн, јер је жива настава неупоредива у квалитету.

Фото П. Милошевић

Овако о настави у доба короне и "рупама у знању" за "Новости" говори проф. др Владимир Поповић, декан Машинског факултета Универзитета у Београду. Он каже да ће се мањак знања сигурно осетити и код генерације која ће ове године уписати факултет, јер су више од две школске године провели у ванредним околностима.

- Свака криза тог типа оставила је последице на генерације. Данас су генерације ионако другачије од неких ранијих, а све ово је додатно утицало на десоцијализацију и ђака и студената - каже проф. Поповић.

- Биће знатно теже радити са њима, али ћемо недостатке у знању надомештати у ходу.

* Последњих година интересовање за Машински факултет је све веће, два кандидата конкуришу за једно место. Како је Машинац успео да врати популарност коју је имао у време СФРЈ?

- Наша унутрашња промена у квалитету наставе и организације, потребе тржишта рада и важење дипломе у целом свету допринели су повећаном интересовању. Наша диплома призната је у свету без нострификације, имамо и немачку акредитацију, а за смер бродоградње и акредитацију Британског краљевског друштва. То је лепо, али из угла државе испада да школујемо људе да би отишли. Важнија промена је што је доста страних компанија овде направило фабрике и развојне центре, где су наши свршени студенти почели да се запошљавају. Треће је што смо последњих десет година радили на томе да буде бољи, планове и програме смо прилагођавали захтевима тржишта и развоја технологије.

* Да ли са порастом интересовања долазе и квалитетнији кандидати?

- Просечна оцена са којом долазе бруцоши је све већа и већа, сада је на 4,41. Око 60 одсто бруцоша су гимназијалци, 40 одсто из стручних школа. Занимљиво је да је прошле године било више гимназијалаца из Чачка него из београдских гимназија. Студентима значи и то што је код нас школарина готово социјална категорија - 72.000 динара за општи смер. То успевамо зато што смо оријентисани на сарадњу са привредом и 40 одсто нашег буџета је из сопствених прихода.

* Да ли се са отварањем све већег броја фабрика повећава и број ваших партнера у привреди?

- Готово да нема дана да немамо састанак са представницима неке компаније. Раније смо ми тражили партнере за сарадњу, а сада је више занитересованих него што можемо да прихватимо. А осим страних фирми, партнери су нам и представници домаће привреде, малих и средњих предузећа, а посебно великих система попут ЕПС, НИС, сарађујемо и са министарствима. Имамо бројне заједничке пројекте са компанијама и то не радимо преко приватних фирми, него преко факултета. Зато и не живимо од школарина.

* И студенте учите да од почетка примењују стечена инжењерска знања, да се баве иновацијама. Колико су у томе успешни?

- Имамо велику традицију студентских тимова. Најпознатији је формула тим, али ту су и екипе за авио-инжењерство, роботику, биомедицинско инжењерство и бродоградњу. Веома су добри, постижу успехе, а факултет их доста подржава. Они су окупљени у Студентском центру изврсности и недавно су добили и награду Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

* Када заврше факултет, да ли са знањима која су стекли лако налазе посао?

- Сви наши свршени студенти нађу посао. Бар две године ме нико није питао да му помогнем да се запосли. Ретко ми се студенти обраћају за препоруке за запошљавање у иностранству, али доста препорука траже за стране компаније које су дошле у Србију. У овом тренутку имамо око 95 одсто студената који остају у Србији, за доста добре плате. Тржиште рада тражи много више инжењера него што можемо да произведемо.

* Долазе ли вам академци из иностранства?

- Планирамо да се у већој мери окренемо страним студентима. То је сада у занемарљивом обиму. У овој школској години имамо уписаних 137 страних студената, али ту је правих странаца педесетак, остали су из региона и дијаспоре, највише из Републике Српске и Црне Горе. Од странаца, најбројнији су из Уједињених Арапских Емирата, има их 20, и сви су на мастер или докторским студијама. Студије за странце наплаћујемо значајно више него за наше студенте, држимо до себе, школарина је ствар уговора, а у просеку око 10.000 евра по години. Они хоће да дођу код нас, углавном на ваздухопловни смер или системе наоружања, јер та знања могу да стекну на малом броју универзитета.

* Хоћете ли акредитовати и основне студије на енглеском?

- Свакако је то у плану, али није приоритет. Више нам је циљ да на основним студијама школујемо нашу децу. А концепт је да странци долазе на мастер и докторске студије, где су и школарине много веће.

* Чека вас догодине и реакредитација целог факултета и програма. Хоћете ли нешто ново уводити или повећавати уписне квоте?

- Тренутно смо задовољни квотом коју имамо. Треба бити опрезан, јер проширења квоте воде ка паду квалитета. Трудићемо се да акредитујемо нове студијске програме. Тренутно радимо са компанијом ЦТФ на развоју дуалног програма мастер студија у аутомобилској индустрији.

Фото П. Милошевић

* Ваши професори дали су претходних година и допринос положају УБ на Шангајској листи, са које смо прошле године испали. Какве су нам сада шансе?

- У доста области смо испали, јер су променили начин вредновања, па уважавају само радове у 25 одсто најбољих часописа на свету. Прошле године смо били буквално први испод црте - 501. У 2021. години имамо 6.400 радова на СЦИ листи, за 20 одсто више него у 2020. Али и други објављују више, па не можемо знати унапред како ћемо бити вредновани.

* Хоће ли се незадовољство дела младих истраживача одразити на квалитет научног рада? Сме ли држава да дозволи да истраживачи протестују на улици?

- Свакако да није добро да имамо протесте синдиката науке, али их сматрам делимично оправданим. Не мислим да је исправан њихов захтев да истраживачи треба да имају једнаку плату, без озбира на резултате рада. Треба да у оквиру истих звања буду класификовани. Слажем се да треба да имају уговоре о раду и ту им се изашло у сусрет, да имају исте услове као предавачи на факултетима, јер без тога не могу ни да подижу кредите и планирају на дуже стазе. Али плате морају да буду и по звањима и по резултатима рада. Решење је да се процес са новим законом о науци и истраживању доведе до краја. Треба увести платне разреде у науку, да постоји класификација по звањима, донети правилник о институционалном финансирању и обезбедити финансирање института на пет година и променити уредбу о финансирању у високом образовању, где би се увео научни додатак, али не за све. Основица за плате може да буде иста, али изузетност у науци мора да се награди. Зато се не слажем са синдикатом у потпуности. Као државни секретар задужен за науку и технолошки развој, уз велику подршку председнице Владе, доста сам и лично учинио за промену система финансирања науке и њен развој - укључили смо око 1.700 студената докторских студија у рад факултета и института, чиме смо их углавном задржали у држави, донели смо два нова закона после 15 година, тако да је остало да се тај процес заокружи, доведе до краја. Наука у Србији свакако има и садашњост и будућност.

МНОГИ СЕ ВРАЋАЈУ У СРБИЈУ

* МНОГЕ наше људе у дијаспори корона је подстакла да се врате у Србију. Колико је међу њима машинаца?

- Људи у техници се апсолутно враћају. Корона је допринела, али није једини разлог. Мање је посла на Западу, то је прва ствар, а друга то што је пандемија омасовила рад од куће. Знам доста инжењера који живе на релацији Београд-Цирих или Лондон, раде тамо, имају фирме, али доста времена проводе у Србији. Верујем да ће се, по отварању још неколико великих компанија, још људи вратити. Кад се људима понуде пристојни услови за рад, солидна плата, сигуран сам да им је то боља опција него висока плата и незизвесност у иностраству.

МАТУРА МОЖЕ, АЛИ ПРИЈЕМНИ МОРА

* СЕНАТ УБ се изјаснио о увођењу државне матуре, факултети се противе укидању пријемних испита. Делите ли тај став?

- Треба увести државну матуру, али да она буде један од сегмената при упису, рецимо - 30 одсто бодова да буде за успех из школе, 30 одсто за матуру и 40 за пријемни, који никако не треба укидати. Најбоље би било да се четири године паралелно спроводе оба теста, да се направи анализа која би показала какви се ђаци упишу тако, а какви би се уписали да су радили само матуру. Државна матура има смисла и дала би објективнију слику о знању.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ОТВОРЕН ОСМИ КОНГРЕС СТУДЕНАТА ТЕХНИКЕ НА ЗЛАТИБОРУ: „Развој и напредак савремене технологије”

12. 03. 2022. у 10:48

Друштво

0 0

ВЛАДИМИР ПОПОВИЋ ЗА "НОВОСТИ": Арапи код нас студирају ваздухопловство и војно машинство

14. 12. 2021. у 10:27

Србија

0 1

ПРВЕНСТВО У ШАХУ: Машински факултет домаћин европског такмичења у древној игри

20. 10. 2021. у 12:25

Србија

0 1

ДИПЛОМА ПРИЗНАТА У ЦЕЛОМ СВЕТУ: Машински факултет школује међународне инжењере

26. 05. 2021. у 13:31

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације