ПРИТИСЛИ ИХ И БОЛЕСТ И НЕМАШТИНА: Тешка судбина Душанке и Милоша Лукића, који су 1999. избегли из Приштине и живе код Куршумлије

ЗАМИШЉЕНОГ, одсутног, а опет погледа упртог у нас, посматрала нас је Душанка Лукић (71) док смо јој прилазили корачајући по ливади од сеоског пута у Доњим Точанима код Куршумлије. На наш поздрав само је климнула главом.

Фото Д. Зечевић

Позивамо је да са нама крене према својој кући, али стичемо утисак да не жели. После неколико тренутака ипак пристаје.

У недовршеној кући од цигала сачекао нас је њен син Милош (31), у великој просторији која је мајци и сину очито и кухиња и спаваћа соба. Напољу је прохладно јутро, а у тој њиховој соби чини нам се још хладније. На улазу дотрајали електрични шпорет и нешто "очуванији" на дрва. Чаше и шоље у пластичним чинијама свуда по поду, воде у кући нема, баш као што Лукићи немају ни дрва за огрев.

- Зовем се Милош и имам око тридесет година - замуцкујући говори нам младић у прилично неуредној одећи.

Фото Д. Зечевић

Каже нам и да су се у Доње Точане доселили из Приштине, где су живели у тзв. Микро-насељу, да је кућа у којој сада живе дедина и да му је отац Милован преминуо пре десетак година. Док Душанку молимо да седне за сто, она се не оглашава, само уз једва видљив осмех слеже раменима и савија главу. Остајемо, некако, без речи од тежине видљиве немаштине и болести који су притисли ове мајку и сина.

- Живе само од 20.000 динара Душанкине пензије јер се нико није заузео да Милош наследи очеву пензију. Родбина их више не обилази, па су препуштени сами себи - испричале су нам касније комшије Лукића упознате са њиховим тегобним животом.

Кажу да су Лукиће, док су имали новца и док су били бољег здравља, сви обилазили. Временом, од када је преминуо Душанкин супруг, ситуација је ишла нагоре, јер су са немаштином стизале и болести.

- Милош има завршену средњу школу и отежано говори, али мислим да је ипак у стању да ради и привређује. И Душанка је до пре три године била вредна и радна. Мада немају ни најосновније ствари, у кући је тада све било чисто. Не знам шта јој се десило, јер последњих година једва говори, а и по читав дан је на улици. Као да бежи од некога или нечега - прича нам комшиница Лукића.

сведочанство Легитимације Лукићевих за расељена лица, Фото Д. Зечевић

И остали малобројни суседи жале углавном Душанку... Питају нас да ли постоји начин да је бар мало сместе у болницу, да се мало опорави...

- Добијају бесплатан оброк од Црвеног крста који се дели у суседном селу Барлову, али Милош некада оде по храну, а некада неће. Страхујемо да Душанка и гладује, а да од сина не сме можда ни да једе у кући. Кроз ливаду је направила стазу до стабла ораха, тражећи плодове - причају Душанкини и Милошеви суседи који не знају шта да предузму како би помогли пре свега овој жени.

Раније су Лукиће, како кажу комшије, обилазили из Центра за социјални рад у Куршумлији, али никакво решење нису нашли, јер мајка и син и даље живе у сиромаштву, вероватно често гладни. У куршумлијском Центру за социјални рад пак кажу да су покушавали да укључе у помоћ геронтодомаћице како би им средиле кућу, али да је Милош то категорично одбијао. Последњи пут обишли су их крајем новембра прошле године.

- Мајку која, како су нам рекли лекари, болује од васкуларне деменције водили смо код психијатра, али није наложено болничко збрињавање, а обавезну меру лечења може да донесе само суд - каже нам Невена Драговић, директорка Центра за социјални рад.

Душанка и Милош Лукић, Фото Д. Зечевић

- Размишљали смо да Душанку збринемо у неку установу за негу старих лица, али би у том случају Милош остао без прихода, будући да је једино примање које имају њена пензија.

Покушали смо да на Милошево име обезбедимо социјалну помоћ, али је проблем јер се сва имовина води на њега и питање је да ли би дозволио да се кућа и имање ставе под хипотеку. Од Милоша би морали да тражимо дозволу и уколико бисмо Душанку хтели да ставимо под старатељство...

Топлица Село Доње Точане, Фото Википедија

ЦРВЕНИ КРСТ

ЛУКИЋИ су заиста у тешкој ситуацији, јер код њих не влада само немаштина већ су и болесни. Иако их ми из Црвеног крста повремено обилазимо, доносимо им храну, средства за хигијену и одећу, то очигледно није довољно. Потребно је заправо да се неко брине о њима, пре свега о мајци, али и о сину - каже за "Новости" Радосава Мићовић, секретар Црвеног крста у Куршумлији која је јуче са сарадницима обишла Душанку и Милоша и допремила им знатну помоћ у намирницама, кућној хемији и гардероби.

Препоручујемо

Политика

1 4

ПЕТКОВИЋ: Бриселски споразум је "камен међаш" одбране српских интереса на КиМ, ЗСО услов за мир

19. 04. 2022. у 09:44

Политика

2 6

КУРТИ ПРВО НАБАВЉА ОРУЖЈЕ, А САД ПРЕТИ УЈЕДИЊЕЊЕМ: На Косову и у Албанији живи један народ, границе су нам наметнуте

18. 04. 2022. у 13:22

Политика

0 3

ПЕТКОВИЋ ОДГОВОРИО ЧЕКУУ Понављајте: "24 хектара припада Високим Дечанима"

16. 04. 2022. у 18:53

Злочин

0 4

НАПАД НА ПОРОДИЦУ ВЕСИЋ НА КИМ: У двориште фамилије из Клокота бачена запаљива направа, изгорео већи део растиња на имању

28. 03. 2022. у 08:55

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације