ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - САВЕЗНИЦИ НАСТАВЉАЈУ КРВАВИ ПИР: У септембру 1944. Енглези и Американци су свакодневно разарали Србију

СЕДАМ дана после трећег насртаја на Београд, 25. маја, на Новом гробљу се окупило неколико хиљада Београђана. На помену жртвама англо-америчког разарања главног града говорио је митрополит Јосиф:

Лесковац је сравњен са земљом

- Напади извршени над српским народом и његовом јуначком престоницом 16. и 17. априла, на први и други дан Ускрса, па поновљени 18. маја, нису од српског народа ничим и ни од кога заслужени. То се не може одобрити, ни оправдати... Обично се каже да се траже војни циљеви, али ми се питамо: да ли су цркве, болнице, сиротињски станови, изнемогли старци и болесници, зар су то објекти које је требало напасти? Нека на то одговоре они који су то учинили!

- Напади су - наставио је митрополит Јосиф - учињени на најсветији хришћански празник, на дан када сви ми славимо победу живота над смрћу... Где је ту цивилизација, где култура, где хришћанство? Нека на то одговоре они који су то учинили!

Црвени крст Београда делио је све више намирница пострадалим Београђанима. Сваки унесрећени Београђанин добијао је по три килограма усољеног меса од дивље свиње, по килограм маслинки и смокава и по пола килограма сапуна. Деци до десет година, као додатак за појачану исхрану, даван је по килограм сувог грожђа, смокава и лешника. Српска заједница рада отворила је четири покретне кухиње у Београду које су бесплатно делиле оброке београдским радницима.

ДОК су Београд и многи други градови и вароши у унутрашњости Србије видали ране и сахрањивали своје најрођеније, енглески и амерички "савезници и ослободиоци" настављали су свој крвави пир. На њиховој мети опет се, по шести пут, нашао већ одавно ојађени Ниш. Овог пута још подмуклије него раније, кад је град био на спавању.

Пут у неизвесност: грађани напуштају Београд

Између 2.20 и 3.00 по поноћи Енглези и Американци су 9. јуна 1944. на Ниш бацили близу 400 бомби. На спавању је побијено неколико десетина Нишлија.

Два дана касније, 11. јуна у 9 часова, западни "савезници" обрушавају се на Смедерево. На град је пало око 500 бомби које су усмртиле 80 људи, жена и деце, а теже и лакше раниле око 200 Смедереваца. Истог дана по седми пут крећу на Ниш. Опет рушевине, невине жртве, јаук и лелек, нове хумке.

Само пет дана после седмог уследило је и осмо разарање Ниша. Пред поноћ између 14. и 15. јуна на град је најпре испаљено неколико стотина светлећих ракета, а потом је на Нишлије које су тек кренуле на починак сручено око 200 бомби.

Осам дана касније, 23. јуна између 9.30 и 10.15 наши западни "ослободиоци" на Ниш бацају и фосфорне бомбе.

ДВАДЕСЕТ дана касније, 3. јула између 10.30 и 12.00, кобни англо-амерички авиони опет круже над Београдом. У седмом гранатирању највећег града Србије највише је страдала Чукарица, на којој је, поред неколико десетина мртвих, са земљом сравњено око 80 кућа. Разорени су Фабрика шећера и школа "Матија Бан". Радио Лондон је јавио да су погођени важни немачки објекти, који су практично остали неокрзнути, а невине жртве нису поменуте.

Београд је огуглао, а неки његови житељи као да су се поигравали са судбином. Кафеџија Ташко Теофиловић, на чију су кафану "Куманово", на Чубури, западни "савезници" 18. маја бацили девет бомби, за 13 дана је на истом месту подигао нову кафану.

Развалине чувеног хотела „Костић“ у Лесковцу

Енглези и Американци су постајали све дрскији. У суботу, 22. јула 1944. обрушили су се на цивилни воз који је саобраћао између Краљева и Чачка. Убили су четири путника, а 12 тешко ранили. На станици у Краљеву, убили су тачно 30 људи.

Истог дана први пут је бомбардован и Крагујевац, у коме је убијено више од 30 невиних људи, жена и деце. Пале су и прве бомбе на периферију Крушевца, у село Бивоље, на Глибовац и друга села у околини Смедерева и Смедеревске Паланке.

У петак, 11. августа 1944. организовано је ноћно разарање незаштићеног Краљева. Шест бомби пало је на Дечји дом. Само у једној колективној гробници сахрањено је 40 краљевачких мученика. На последњи испраћај својим суграђанима стигло је пола Краљева, опело је чинодејствовало десет свештеника.

- Зар од убијања наших мирних грађана зависи исход рата - очајнички је запитао Милан Сретеновић, протојереј жички. - Ми смо желели да нас сви оставе по страни, а данас се на нас све слива... Отклони зло од нас, Боже! Прими нас и заштити овај мали народ српски, светосавски, који не жели рат. Учини, Господе, да ово буду последње жртве! Учини да Срби мирно ору своје њиве!

 

Рушевине на сваком кораку

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

"Ослободиоци" узимају данак у крви

САВЕЗНИЧКО "ослобођење" је у лето 1944. године узимало нови данак у крви. Њихови ваздушни апарати су у Алибунару убили 128 невиних људи, жена и деце, готово четвртину целокупног становништва овог банатског места. Чак 90 тешких бомбардера Б-24 "либаратора" (Ослободилаца) три пута је насрнуло на Алибунар - 7. и 18. августа, а потом 8. септембра. У сва три напада циљ је био немачки аеродром удаљен који километар од насеља, на коме се налазило између 30 и 50 ловаца "месершмит" БФ-109. Ниједан авион није погођен. У сва три наврата бачено је 300 тона бомби, али уместо аеродрома оне су разориле насеље и побиле недужан народ.

Убрзо је на уцвељени Ниш бачено још око 800 бомби, а 21. августа 1944. године други по величини град Србије потпуно је докусурен.

Тих дана на Пећ су бацане бомбе од 500 килограма. Разорена је и Ћуприја, бомбе падају по шумадијском селу Марковцу, Житковцу, код Алексинца, и другим беспомоћним српским селима и градовима.

Само у првој недељи септембра Енглези и Американци су свакодневно са 200-300 ловаца и бомбардера разарали оно што је од Србије остало. Њихови кобни бомбардери су у тој недељи, од 1. до 7. септембра 1944. године, извели тачно 1.973 борбена лета над Србијом и Црном Гором.

Ту монструозну операцију западни савезници назвали су "Недељом пацова": Масакрирање престонице Србије настављено је 3. септембра 1944. и трајало је пуна два сата. Овог пута на реду су Душановац, Раковица, Карабурма, па поново Пашино брдо, Котеж, Неимар и улице око главне железничке станице. Три дана касније, 6. септембра, када се у српским црквама обележавао рођендан краља Петра Другог Карађорђевића, у по бела дана, у 10 часова, уследило је ново гранатирање.

Страдали су Сењак, Сарајевска улица, сиротињске бараке поред Саве... Тог дана у Београду су се догодила и три земљотреса. Први је почео у 6 часова, 30 минута и 15.8 секунди, други у 11 часова, 35 минута и 10.8 секунди. Београђани су тад спавали по два-три сата, устајали су око пет сати да би на брзину посвршавали послове у кући и око куће и журили да се завуку у склоништа.

На рођендан краља Петра Другог Карађорђевића западни "савезници и ослободиоци" кренули су и на Лесковац, који је разорен више него било који град на Балкану за све време Другог светског рата.

Ужас у Лесковцу

Дан пакла освануо је 6. септембра 1944. године: Сумњу у сврсисходност ове сулуде акције изнео је и очевидац овог терористичког чина Фицрој Маклејн, Черчилов изасланик у Титовом Врховном штабу, који је са оближњег брежуљка посматрао разарање града. "Цео Лесковац као да се дигао у вихору прашине, дима и рушевина... Оно што је остало од Лесковца лежало је обавијено покровом од дима", записао је овај познати шкотски војник, политичар и писац.

Испод "савезничке" прашине остала је готово четвртина Лесковца. Од 28.000 становника "српског Манчестера", живот губи хиљаде људи, жена и деце. Тачан податак о броју настрадалих никад није утврђен, по проценама историчара креће се између две хиљаде и шест хиљада. Из авиона савезничке алијанске бачено је 69 тона "тепих бомби". Порушено је око 1.800 објеката. Уништен је комплетан центар града са 84 најлепше зграде јединственог архитектонског изгледа, које су представљале предратни симбол града. Немачки губици у Лесковцу и околини били су 300 пута мањи од губитака невиног цивилног становништва.

Први споменик (спомен-чесма), жртвама савезничког бомбардовања 1944, подигнут је тек 1991. године

Само 24 часа по завршетку "Недеље пацова" енглески и амерички бомбардери су се по десети пут окомили на Београд. Тог дана, 8. септембра, на град су падале бомбе од 1.000 килограма. Срушене су и многе вишеспратнице, међу којима и она на углу Његошеве и Краља Милутина улице.

Опет је било на десетине мртвих и обогаљених, уцвељених и унакажених. Десет дана касније, 18. септембра - Београд је већ једанаести пут био на мети енглеских и америчких бомбардера.

Подгорица после бомбардовања

У Првом, Великом, рату,Француска је одала признање Београду и Србији својим највишим одликовањем - Орденом почасне легије. У следећем, оном Другом светском рату Американци и Британци, ваљда из захвалности за 27. март и операцију "Ваздушни мост", у којој је спасено више од 500 њихових пилота, и која се сматра за једну од најуспешнијих спасилачких мисија, иза непријатељских линија, у историји ратова, одужили су се Србији и њеној престоници, обасипајући их бомбама и сејући смрт.

Стари Латини би рекли Tempora mutantur - времена се мењају...

БАЦАЛИ ЕКСПЛОЗИВНЕ НАПРАВЕ

НА БЕОГРАД, Ниш, Смедерево и многе друге градове Србије, поред бомби, све чешће бацају разне предмете пуњене експлозивом. Радник Симеон Киндобрански је у дворишту куће у Адмирала Вуковића 55 у Београду угледао једну тубу кармина за усне. Кад је покушао да је отвори, туба је експлодирала. Изнад Горњег Милановца из англоамеричких авиона су бацали разне експлозивне кутије, пехаре и оловке које су тешко повредиле четворицу људи. Експлозивни предмет величине јајета однео је десну руку и три прста леве руке Ђорђу Крстићу из околине Лесковца. Од сличних предмета страдају невини људи широм Србије.

КОЧА ПОПОВИЋ РУШИ ШКОЛЕ И ГРОБЉА

У ДЕПЕШИ коју је 21. јуна 1944. упутио Титу на Вис, Коча Поповић је предложио да се бомбардује и "југозападна страна гробља на Бановом брду". У низу других депеша Поповић је крајње неодређено фиксирао циљеве које Енглези и Американци треба да разоре. Тако је 1. августа 1944. предложио: "Захтевајте хитно бомбардовање Лебана, Коча". Три дана раније поручивао је: "Много би нам користило бомбардовање Приштине". А 5. августа био је још нестрпљивији: "Хитно потребно бомбардовање Куршумлије."

У свим овим депешама Коча Поповић уопште није означавао немачке војне циљеве које западни "савезници" треба да разоре, већ је цела насеља и градове проглашавао метама које разорним бомбама треба "ослободити".

Врховном штабу на Вису Коча 21. јула предлаже шта све треба гађати у Београду, Нишу, Нишкој Бањи, Бору, Врању, Владичином Хану, Лесковцу, Вучју, Лебану и Грделици. Уз неколицину војних и привредних објеката списак београдских мета је врло прецизан: "Захватити женску учитељску школу и гимназију у Краљице Наталије улици, Народну скупштину, ул. Краља Александра, па Трговачку академију, ул. Жоржа Клемансоа, па "Палату Албанија", па школу Краља Александра на Топчидерском брду, па југозападну страну гробља на Бановом брду..."

Међу депешама у којима је Коча Поповић маршалу Титу, на његов захтев, предлагао шта све у Србији треба бомбардовати вероватно су посебно бизарне оне које је упутио 28. и 29. августа 1944. године. У првој он свог врховног команданта извештава како "сада сазнајемо да су у Лесковцу биле велике снаге, углавном недићевске" и да су "отишле из Лесковца за Крушевац, Зајечар и три воза Бугара за Ниш..." Сутрадан, Поповић предлаже "најхитније озбиљно бомбардовање" тог истог Лесковца из кога су Недићеве и бугарске трупе "отишле за Зајечар и за Ниш..."

 

Бомбардери остављају пустош

НИКШИЋ СРАВЊЕН СА ЗЕМЉОМ

ДОК СУ ЕНГЛЕЗИ и Американци, према одлуци Титовог Врховног штаба, по други пут сејали смрт по Нишу, свом врховном команданту се 30. марта 1944. шифрованом поруком јавио Пеко Дапчевић. Он је свом маршалу пријавио своју жељу:

"Треба тражити да савезници што прије бомбардују Никшић."

Недељу дана касније, 7. и 8. априла, Никшић је сравњен са земљом. У овом граду, који је тада имао 5.000 становника и око 10.000 избеглица, наступио је прави пакао.

- Под рушевинама је нађено 500 мушкараца, жена и дјеце, што мртвих, што рањених, док су други дијелови становништва без крова и помоћи - јавио је Међународном црвеном крсту у Женеви градоначелник Никшића Јеврем Шаулић.

- Непријатељски авиони - извештавао је Шаулић - не само да су засули град бомбама најтежег калибра, него су још гађали цивилно становништво из машинских пушака и ватреног оружја из авиона.

Сутрадан, 9. априла, проговорио је и Радио Лондон:

- Приликом напада британских "велингтона" на Никшић, бачене су на разне објекте блок бомбе од 2.000 килограма. Порушено је или оштећено пола вароши. Никшић је бомбардован на тражење маршала Тита.

ПОДГОРИЦА РАЗОРЕНА ДО ТЕМЕЉА

ИСТОГ дана када и Београд, на Ускрс 1944. године, "савезнички" бомбардери су се устремили и на црногорску престоницу Цетиње. Истог дана страдали су и Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа...

Само два дана касније, 19. априла 1944. године, маршал Тито се обраћа Пеку Дапчевићу и Митру Бакићу, својим изасланицима у Штабу 2. корпуса НОВЈ:

"Јавите нам која мјеста треба бомбардовати."

Дапчевић и Бакић радио-везом одговарају:

"Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Подгорицу. Молимо хитан одговор на ове предлоге. Пеко, Митар."

Титов одговор је стигао из ваздуха.

У рану зору 5. маја 1944. на Подгорицу је кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера. Настао је прави пакао. Пола Подгорице је разорено до темеља. Енглеске и америчке бомбе убијају сваког шестог житеља Подгорице. Од 15.000 људи, теже и лакше је рањено готово 4.500 деце, жена, стараца. Немачке жртве биле су готово 200 пута мање од губитака невиног цивилног становништва Подгорице. Нацистички окупатор је имао 15 мртвих.

Фотографије: Архива музеја Југославије, документација "Новости" и "Борбе" и Википедија

Препоручујемо

Друштво

2 9

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ПОНОВО ПРОИЗВОДИ РАТ У БОСНИ: Спрема ли се још један „велеиздајнички процес“ у БиХ

15. 04. 2022. у 17:14

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОПТУЖИТИ СРБИЈУ ЗА ИЗБИЈАЊЕ РАТА: Велеиздајнички процеси били су добро осмишљена аустругарска ратна пропаганда

14. 04. 2022. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАНИЧАН СТРАХ ОД СРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА: Жалосна баштина из 1914. - суђења Србима и њиховим националним институцијама

13. 04. 2022. у 17:14

Друштво

1 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАТИРАЊЕ СВИХ НАЦИОНАЛНИХ КОРЕНА: Велеиздајнички процеси Србима у Босни и Херцеговини

12. 04. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације