ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МАРШАЛ ДОНОСИО СВЕ ОДЛУКЕ: После Техеранске конференције детаљно је разрађен план ваздушних напада на Србију

СРБИ су поново пронашли своју душу - узвикнуо је сер Винстон Черчил, 27. марта негде око поднева, када му је посланик из Београда Кембел јавио да је пуч генерала Душана Симовића дефинитивно успео.

Тито и сер Фицрој Меклејн

Једва да је прошло годину и по дана од тог усхићења када је у ноћи 24. јула 1943. саопштио свој "велики закрет" и најавио серију ваздушних удара по Србији, ваљда да "сатре ту пронађену душу српског народа". И стварно, разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, које ће уследити, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, показаће да ниједан од ових циљева није имао војни значај, нити је био повезан са повлачењем Немаца из Грчке. "Био је то заумни план разарања грађанске и културне Србије."

У позадини ове операције била је Черчилова процена да Тито није пуки Стаљинов пион на Балкану и зато је одлучио да му пружи подршку у борби против главног ривала Драже Михаиловића. Ваздушна кампања имала је превасходни циљ да српски народ види на чијој су страни савезници. Уз то никако не би требало искључити и додатни мотив Британца да режира ове догађаје који је најбоље илустровао Черчилов савременик, војни историчар Лидл Харт: "Черчил је постао велики само зато што је умео да за живот једног Енглеза жртвује читаве народе", што је иначе црвена нит британске спољне политике.

Ови планирани ваздушни напади били су део Черчиловог плана за сламање Србије. Тако ће "Меклејн Титу донети на тацни оно што му је Черчил завршио, а то је била апсолутна подршка у борби против Драже Михаиловића". Англоамериканци су почели ваздушну кампању да Србија сазна на чијој су страни савезници.

НОВОПЕЧЕНИ БРИГАДИР сер Фицрој Меклејн и шеф Савезничке мисије код Тита, падобраном је спуштен 19. септембра у околину Мркоњић Града. У међувремену, у Каиру је комплетирао своју мисију у коју је укључио врхунске професионалне официре међу којима ће најзначајније место имати мајор Џон Хеникер-Мејџер, са чијим именом ћемо се често сретати у наставку ове сторије.

Тито је, нараво, без поговора прихватио Меклејнов предлог у заједничком рату за Србију: савезници из ваздуха, а партизани на њеном тлу. Није протекло ни шест недеља, а шеф британске мисије у Врховном штабу шаље извештај за Лондон, највероватније руководећи се оним шта је Черчилу било потребно, а не реално стање на терену. ("Пази, Меклејн, желим да гласам за подршку Титу, ма какве биле последице, а ти мораш да ме кљукаш аргументима за правдање таквог курса у Парламенту.")

Врховни штаб у Дрвару / Архива "Новости", "Борбе", Музеј Југославије

Многи британски историчари су овај рапорт сер Фицроја назвали "блокбастер-извештајем", због многих преувеличавања и читавог низа невероватних података за које се испоставило да су били лажни. Тако је тврдио да партизани под оружјем имају 220.000 људи, да све четничке формације на свим нивоима сарађују са Немцима. Винстон Черчил је на конференцији у Техерану, одржаној крајем новембра 1943. поднео тај извештај и Стаљину и Рузвелту, и судбина ђенерала Михаиловића је била запечаћена.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Највећа тајна Другог светског рата

ОДМАХ после Техеранске конференције новопечени маршал и бригадир детаљно су разрадили Черчилов план бомбардовања. Меклејн је распоредио своје "очи и уши" од Косова до Опленца, Џона Хеникера послао на југ Србије, а подмаршал Бил Елиот већ је окупио респективну ваздушну флоту на југу Италије, и психолошко сламање Србије могло је да почне. Два месеца касније, 5. фебруара 1944. године, Тито ће својим изасланицима у Србији (Главном штабу НОВ и ПО Србије) упутити депешу која ће више од 50 година скривати једну од највећих тајни Другог светског рата на нашим просторима. Тајну - ко је у ствари тражио, ко предлагао, а ко одобравао најбестијалније разарање српских и црногорских градова у њиховој историји. Оригинал овог документа гласи: "Врховни штаб НОВ и ПОЈ, у сагласности са Савезничком мисијом при Врховном штабу одобрио је упућивање мајора Јохана Хеникера Мајора, Главном штабу НОВ и ПО Србије као локалног представника Савезничке мисије при Врховном штабу, код које је он до сад био на служби.

Дужности г. мајора Хеникера, као шефа локалне савезничке мисије при Главном штабу НОВ и ПО Србије биће следеће:

1. Општа веза са Главним штабом НОВ и ПО Србије. У вези са тиме ви ћете њему давати обавештења која су корисна за заједничку борбу против окупатора и домаћих издајника.

2. Све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловста он ће достављати Савезничкој мисији при Врховном штабу која ће вашу жељу саопштити Врховном штабу. Врховни штаб пак ће одлучити да ли ће предложени циљ да се бомбардује с обзиром на општу војну ситуацију у Југославији.

3. Организација снабдевања НОВ и ПО Србије. У томе циљу он се опуномоћује да у саветовању с вама предложи места за бацање материјала као и потребу за слање посебних локалних мисија на поједина места. Што се тиче слања материјала, он или локалне мисије саопштиће ваше потребе Савезничкој мисији при Врховном штабу и савезничкој Врховној команди у Средоземљу. О томе колико, и када ће се авиони слати коначно ће одлучити Врховни штаб у сагласности са Савезничком мисијом. Да би се пак организовало слање материјала потребно је да он и посебне локалне мисије буду у сталној радиотелеграфској вези са савезничком Врховном командом у Средоземљу и савезничкој мисијом при Врховном штабу.

А/ Савезничким официрима омогућујте присуствовање појединим војним операцијама и акцијама по њиховим жељама.

Смрт фашизму - Слобода народу!"

Факсимил Титове наредбе

ДРУГИМ РЕЧИМА, Тито у овој депеши своје поверенике у Србији најпре обавештава да им у специјалну мисију шаље енглеског мајора Џонија Ханикера, члана Британске војне мисије при Врховном штабу НОВЈ, а онда им од речи до речи каже: - Све ваше жеље у погледу помоћи савезничког ваздухопловства он ће достављати Савезничкој мисији при Врховном штабу НОВЈ. Врховни штаб ће пак ОДЛУЧИТИ да ли ће предложени циљ да се бомбардује.

Ова депеша разрешава све дилеме које су наши историчари и други Титови доушници деценијама измишљали да би "највећег сина наших народа и народности" сачували од њега самога. А они су деценијама, многи то чине и данас, тврдили да Тито и његов Врховни штаб нису имали никакве везе са англо-америчким бомбардовањем највећих градова Србије и Црне Горе, да они ту операцију ни случајно нису одобравали, да се Тито наводно љутио на Енглезе и Американце због ове чудовишне операције, чак да је код својих западних савезника протестовао што тако бездушно уништавају српске и црногорске градове, што безразложно убијају беспомоћно цивилно становништво... А сада је, као на длану, јасно да је све те терористичке акције тражио и одобравао сам Тито, да је његова реч била и прва и последња. Његови изасланици у Србији и Црној Гори пријављивали су, по Титовом налогу, своје жеље, њихове жеље он је усаглашавао са својим жељама и сам је одлучивао кад ће оне, како и с колико авиона и бомби, бити реализоване.

Фотографије: Архива музеја Југославије, документација "Новости" и "Борбе" и Википедија

Препоручујемо

Друштво

2 9

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ПОНОВО ПРОИЗВОДИ РАТ У БОСНИ: Спрема ли се још један „велеиздајнички процес“ у БиХ

15. 04. 2022. у 17:14

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОПТУЖИТИ СРБИЈУ ЗА ИЗБИЈАЊЕ РАТА: Велеиздајнички процеси били су добро осмишљена аустругарска ратна пропаганда

14. 04. 2022. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПАНИЧАН СТРАХ ОД СРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА: Жалосна баштина из 1914. - суђења Србима и њиховим националним институцијама

13. 04. 2022. у 17:14

Друштво

1 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАТИРАЊЕ СВИХ НАЦИОНАЛНИХ КОРЕНА: Велеиздајнички процеси Србима у Босни и Херцеговини

12. 04. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације