РАМОНДА ЗА ЈУНАКЕ ВЕЛИКОГ РАТА: У Трстенику спремни за изградњу јединственог спомен-парка, погледајте како ће изгледати (ФОТО)
ТРСТЕНИК добија јединствен спомен-парк "Наталијина рамонда", посвећен јунацима Првог светског рата.
Биће ово први парк у облику препознатљивог цвета који се у Србији носи на реверу поводом 11. новембра, Дана примирја у Великом рату, и истовремено прво достојно обележје за 4.700 Трстеничана настрадалих од 1914. до 1918. године.
Са закашњењем већим од једног века, историјска неправда, која се односи на споменични заборав жртава среза трстеничког, исправиће се недалеко од центра града, на 840 квадрата испред Гимназије "Вук Караџић". Цео пројекат спомен-парка у облику љубичастог цвета са пет латица и две ленте попут оних на Албанској споменици, коштаће 4,5 милиона динара, од чега ће са 3,5 учествовати Министарство трговине, туризма и телекомуникација.
- Желимо да гајимо и негујемо културу сећања и да се спомен-обележјем у самом центру града, кроз симбол примирја и сећања на жртве једног од највећих и најтрагичнијих ратова у историји, одужимо нашим херојима - каже за "Новости" Милена Турк, председница општине Трстеник.
- Током 1914. и 1915, у трстеничком срезу мобилисано је 9.500 војних обвезника, а у рату их је погинуло или умрло око 4.700. То је више од осам одсто од укупног броја становника према попису из 1910.
Постоје подаци да је око 1.028 Трстеничана преминуло од пегавог тифуса и најмање 1.200 од шпанске грознице.
- Први светски рат је трагична епопеја нашег народа, а чињеница је да смо слободу и потоњу нову државу врло скупо платили - каже за "Новости" историчар Иван Нешић, општински већник задужен за културу.
- У самом Трстенику до сада нисмо имали прави споменик том страдању. У околини имамо три обележја, подигнута одавно: у црквеној порти у Медвеђи 1925. уклесана су имена 250 страдалих војника у Великом рату, ту је и спомен-обележје у Пољни, такође у порти из 1921, као и споменик у Риљцу из 1922.
Ђутање о херојству владало је све до 21. века, када су ученици у оквиру Историјске секције Гимназије почели да организују предавања о Првом светском рату, као и када је почело достојније обележавање важних годишњица из овог периода. Управо ће гимназијалци највише боравити у будућем парку.
Обележје ће имати и оивичену пешачку стазу, дрвене клупе, полукружно место за одмор, док ће на северном делу платоа бити посебно место за скулптуру или споменик. Све до те централне тачке комплекса посетиоце ће архитектонски, кроз простор, "водити" каскаде налик степеништу.
О страдалницима Првог светског рата, верују у Трстенику, више ће се говорити. Потребна је и писана реч. Засад највише извора о страдању Трстеничана у рату има у архиви Окружног заповедништва у Крушевцу, а он је пренет у Архив Хрватске. Неуморни научник проф. др Тома Миленковић (1935-2018), пореклом из Трстеника, проучаваo је и матичне књиге, протоколе рођених и умрлих у девет цркава трстеничког среза, како би дошао до броја жртава. Драгоцени извор је и књига "Успомене из збега" аутора Боже Маршићанина, који је 1919. у Земуну објавио дневник са документованом историјом Трстеника у окупационим годинама, које су "косиле" мобилисане, добровољце, војнике, жене, децу. Кога није убила пушка, тај је страдао од тифуса или шпанске грознице. Пред историјом дуго су сви били заборављени.
ЦВЕТ ФЕНИКС
НАТАЛИЈИНА рамонда симбол је неуништивости. Њу је 1884. године открио, у Сићевачкој клисури код Ниша, дворски лекар краља Милана др Сава Петровић. Осим што је ендемска за део балканских простора, специфична је и по томе што и потпуно осушена може да оживи уколико се поново залије.
БОЛНИЦА БИЛА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ
ВЕРОВАТНО већ од првих дана августа 1914. радила је резервна војна болница, али је прве рањенике, изгледа, примила из Колубарске битке, крајем септембра и почетком октобра - писао је Тома Миленковић у књизи "Трстеник и околина у Првом светском рату (1914-1918)".
- Била је смештена у осам до 10 пространих и светлих учионица и у помоћним просторијама испражњене Народне основне школе. Стање је у њој било као у осталим болницама:
пренатрпаност, недостатак општег и медицинског инвентара, лекова и санитетског материјала, мало лекара и осталог здравственог особља. На челу болнице био је хирург др Димитрије Милић, резервни санитетски капетан прве класе.
Препоручујемо
РЕВОЛУЦИОНАРНИ ПРОЈЕКАТ НАШИХ НАУЧНИКА: Паркинсонову болест лечиће српска рамонда
18. 04. 2021. у 08:00
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
"ОДВЕЛИ СУ МЕ У ШАТОР, ОДУЗЕЛИ ПАСОШ" Наша певачица очи у очи са Гадафијем: "Нисам била свесна шта се дешава"
ПЕВАЧИЦА је била веома млада и није била свесна шта се дешава...
16. 12. 2024. у 09:20
Коментари (1)