НЕ ЗНАМ ШТА ЈЕ ДОСАДА И НЕ БОЈИМ СЕ ПЕНЗИЈЕ: Психолог Александра Јанковић, од "Недељника", посланичке клупе до скорог пензионисања

ПРОШЛО је равно три и по деценије од када се, као млад психолог, Александра Јанковић појавила у емисији ТВ Београда "Недељник". Многи малишани у то време једва су чекали понедељак и омиљени школски програм. Њихови родитељи је памте са грађанских протеста деведесетих, после којих је започела скупштинску каријеру, да би се потом вратила својој првобитној професији којој је посвећена и данас.

Фото М. Анђела

У "Недељник", који је водио Жарко Кораћ, дошла је као замена у тренутку када је он морао хитно да отпутује у Америку.

- Посао су ми понудили док сам радила на Институту за психијатрију. Први пут сам изашла пред камере и научила драгоцене лекције за цео живот - каже наша саговорница.

Дешавало се да је деца тих година препознају на улици и зауставе, јер имају неки проблем. Писали су јој писма, а када се Жарко вратио, уредници су закључили да би одлично функционисали као тандем, јер су се и приватно добро слагали.

- Са децом је комуникација била једноставна, а њихова питања прецизна - прича Александра.

Из телевизијске каријере носи драгоцена искуства. Једном су им гости били ученици одељења са најздравијим зубима, угостила је и глумицу Миру Фурлан.

- Мира је за себе говорила да је штребер и давала је деци сјајне савете везане за учење. "Недељник" је развијао и Жарка и мене, покретао нас да размишљамо на другачији начин, а редакција школског програма водила је рачуна да свака реч буде тачно изговорена, без поштапалица или жаргона. После сваке епизоде гледали смо да ли је било неких пропуста - каже Јанковић.

"Недељник" је приказиван од 1987. до 1991, а од 1989. до 1990. Александра је паралелно радила и програм за тинејџере "ТВ апел", на ОК ТВ, касније Трећем каналу. Е, онда је дошло време политичких превирања, а Жарку и њој су се због опозиционих опредељења на ТВ Београд, без много буке, захвалили на сарадњи. Они су ТВ екране заменили протестним колонама са грађанима на улици. Касније су постали и посланици.

Александру је атмосфера у Скупштини - згранула. Оно што се видело на ТВ екранима било је, каже, само благи одраз онога што се дешавало уживо. Као у друмској механи. Временом је учила процедуру, како се пишу амандмани, имала озбиљне дебате, на ивици претњи, па и коментаре на рачун пола.

- Али, одрастала сам са дечацима и тукла се, тако да сам била спремна за сваку врсту окршаја. Занимљиво је да сам чак и са најљућим противницима остала у благонаклоним односима - сећа се бивша посланица.

Пошто се никада није слагала са тим да је политика посао, а не остваривање идеје, вратила се на Институт за психијатрију, да би се после промена 2000. вратила у скупштинску клупу, али сада као посланик Нове Србије. И после овог парламентарног искуства вратила се свом послу, али сада у Клиничком центру, где је формиран Одсек за спречавање злостављања на раду. И данас је тамо. За седам месеци испуњава услов за пензију, али ће наставити да ради.

У међувремену учи језике, што јој је најбоља превенција против склерозе. Како би се стручно усавршавала научила је италијански, онда је маштала да ће, кад оде у пензију, живети крај мора, у Грчкој, па је савладала и грчки. Сада учи руски, језик својих предака, будући да јој је деда био Рус, белогардејац.

Похађа Александра и курс кувања, гаји две мачке, два пса и голуба, брине о мачкама у суседству, пуно хода, па је људи у различитим крајевима града ословљавају са "комшинице"...

- Немам страх да ће ме пензионисање довести до усамљености, јер не знам шта значи појам досаде. Целог живота стичем нова знања из различитих области. Учење доприноси сталном активирању когнитивних капацитета, одличан је тренинг меморије. Године вам дају уједно неку врсту смирења и помирења са собом. Постанете свесни да нешто не можете, али и да не морате. Сад могу да - нећу. Али, човек мора да буде свестан и да му је живот дар и мора тако да га користи - закључује наша саговорница.

СА ВУКОМ ЈЕ УПОЗНАО ТЕЛОХРАНИТЕЉ

ГЛАВНИ техничар на психијатрији где сам радила био је телохранитељ Вука Драшковића. Говорила му је често да би Вук требало ово или оно да каже или уради, док једном није рекао: "Реци му то сама." Тако је упознала Вука, ушла у СПО, а онда и села у посланичку клупу од 1993. и 1998.

Препоручујемо

Друштво

1 56

ПЕНЗИЈА ДО 30.978 ДИНАРА УЛАЗНИЦА ЗА БЕСПЛАТНУ БАЊУ: ПИО фонд расписао конкурс за опоравак најстаријих у лечилиштима о његовом трошку

07. 04. 2022. у 10:38

Друштво

0 2

РАСПИСАН КОНКУРС ЗА БЕСПЛАТНУ РЕХАБИЛИТАЦИЈУ НАЈСТАРИЈИХ: Пензионери од данас могу да се пријаве за бесплатну бању

05. 04. 2022. у 11:30

Београд

2 3

НАПРЕД, НАЗАД - НЕМАМ ГДЕ: Урнебесан снимак пензионера за воланом и полицијске патроле у Обреновцу (ВИДЕО)

25. 03. 2022. у 21:17

Друштво

0 0

БОКСУ ОСТАО ВЕРАН 76 ГОДИНА: На Врачару био такмичар, функционер и власник најстарије чланске карте

27. 03. 2022. у 11:23

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације