ПАНДЕМИЈА ЈЕ ПОКАЗАЛА ШТА СВЕ МОЖЕМО: Радивоје Анђелковић, начелник Управе за војно здравство

Р. ДРАГОВИЋ

28. 03. 2022. у 11:32

ВОЈНИ здравствени систем током пандемије ковида показао је изузетну флексибилност, а стечено искуство непроцењиво је за извршавање будућих задатака - поручује у разговору за "Новости" начелник Управе за војно здравство Министарства одбране, бригадни генерал Радивоје Анђелковић.

ПАНДЕМИЈА ЈЕ ПОКАЗАЛА ШТА СВЕ МОЖЕМО: Радивоје Анђелковић,  начелник Управе за војно здравство

Фото З. Јовановић

И док двогодишњи притисак заразе већ недељама осетно попушта, војни врх већ прави планове рада за време када пандемија и званично буде окончана. У амбициозној агенди су инвестиције у Војномедицинску академију у Београду (ВМА), али и у војне болнице у Нишу и Новом Саду.

Пандемија дефинитивно губи замах. Како видите постковид будућност привремене болнице "Карабурма"?

- Намена војних објеката прилагођава се потребама одбране земље, баш као што се и активности војног здравства усмеравају ка заштити грађана. Војни комплекс на Карабурми имао је своју функцију и пре ковида, с тим што нам је пандемија показала не само чиме све војно здравство располаже, него и како морамо да се прилагођавамо. Планови за привремену болницу "Карабурма" везани су за побољшање здравствене заштите војних осигураника у виду додатних превентивних прегледа и увођења нових скрининг програма.

Инфраструктура овог војног комплекса пружа спектар опција о којима правимо планове, али све зависи од епидемиолошке ситуације.

Шта су били највећи изазови са којима се војно здравство суочило током пандемије?

- Војно здравство функционише према захтевима и потребама ванредне ситуације. Став према изазовима, ризицима и претњама, отуд, другачији је у односу на остатак друштва. Искуство ВМА у претходном периоду не може да се пореди са другим здравственим установама. Од њеног медицинског особља формирана је Војна ковид-болница на Карабурми, болнице на "Београдском сајму", у "Арени" и Новом Пазару. Пружали смо помоћ и цивилним здравственим установама, а ВМА је непрекидно збрињавала нековид пацијенте из целе Србије. Све време пандемије учествовали смо у мировним мисијама, пре свега у Централноафричкој Републици где се налази наша самоодржива војна болница формирана према стандардима УН.

Сведоци смо великих државних инвестиција у подизање нових болница, ширење клиничких центара, набавку опреме... Да ли ће се овај замах осетити и у домену војног здравства?

- Захтеви за здравствене услуге потврђују да је улагање у здравствене установе инвестиција ниског ризика са високим потенцијалом. ВМА је највећа установа војног здравства и у њу се највише и улаже, али важно је и улагање у војне болнице у Нишу и Новом Саду. Када се ради на више фронтова резултати не могу да буду видљиви одмах, али нам је важно да смо покренули велике пројекте који су залог за будућност.

Фото З. Јовановић

Какве су тенденције у примени нове технологије и набавци савремене медицинске опреме, пре свега на ВМА, али и другим установама војног здравства?

- Интензивно радимо на технолошком осавремењивању и набавци савремене медицинске опреме. Тежиште је на дигитализацији војног здравства и увођењу нових дијагностичких и терапеутских процедура.

Искуства цивилних здравствених установа показују да је питање стручног кадра од виталног значаја за успех у лечењу и збрињавању пацијената. Како се војно здравство бори са обезбеђивањем прилива младих лекара и техничара?

- Једна од битних лекција која је добијена на глобалном нивоу током пандемије да за јако здравство није потребна само висока технологија већ и оно основно и прво - кадар који зна и може да извуче максимум за добробит пацијената. Као командант привремених ковид-болница на "Београдском сајму" и у "Штарк арени" имао сам прилику да радим са младим људима који су долазили волонтерски да нам пруже помоћ. Оно што могу поуздано да кажем је да су то генерације са којима Србија има будућност. Наша идеја је да једино сталним улагањем у младе нараштаје медицинског кадра можемо да одржимо статус поверења које народ у војно здравство има.

ПОДРШКА ДРЖАВЕ

ГЕНЕРАЛ Анђелковић посебно наглашава огромну подршку државе на челу са председником Александром Вучићем:

- Шеф државе је препознао значај улагања у војно здравство и омогућио нам да се кроз снабдевање вакцинама, отварање и опремање нових болничких капацитета, и набавку најсавременије терапије на прави начин ухватимо у коштац са пандемијом. Нама остаје одговорност да и убудуће обезбеђујемо добре резултате.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у Рибникару нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ШОК САЗНАЊА НА СУЂЕЊУ: Запослени у "Рибникару" нису пружили помоћ деци након што их је Коста упуцао?

ИЗ СНИМАКА се види да су теткица, којој још не знамо име, разредна Драгана Томић и домар Раде Симић, након што је Коста пуцао, а пре доласка наставника географије Зорана Нишевића и полиције, били на вратима учионице историје у којој је било "VII/2" и нико од њих није ушао унутра и пружио помоћ деци.

30. 09. 2024. у 14:56

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

МЛАДИЋИ РОЂЕНИ ОВЕ ГОДИНЕ ЋЕ ПРВИ У ВОЈСКУ: Генерал Мојсиловић открио све детаље о служењу војног рока

НАЧЕЛНИК Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији "Таковска 10" да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

25. 09. 2024. у 22:01

СРБИН ОБЈАВИО КОЛИКО ГА КОШТА ЖИВОТ НА СЕЛУ: Дао детаљан списак на шта троши - има питање за сународнике

СРБИН ОБЈАВИО КОЛИКО ГА КОШТА ЖИВОТ НА СЕЛУ: Дао детаљан списак на шта троши - има питање за сународнике

СРБИН који живи са супругом и дететом на селу написао је на друштвеним мрежама да месечно троши између 2.000 и 2.500 евра. Објаву је поставио јер је, како каже, приметио да многи троше мање од њега, и то у граду, и занимало га је да ли у нечему претерује.

04. 10. 2024. у 18:13

Коментари (0)

СТАРТ(АП)ОВАЛА  ЈОШ ЈЕДНА УНИВЕРЗУМ АВАНТУРА: Пројекат компаније Mozzart ближи се великом финалу