Друштво

У ЗБИРЦИ 6.000 ОЛОВАКА: Учитељ из Бусиловца Синиша Танић годинама обогаћује своју колекцију

Зорана Рашић

13. 03. 2022. у 10:25

ВИШЕ од 6.000 најразличитијих хемијских оловака током последњих десетак година сакупио је Синиша Танић (58) из Бусиловца, код Параћина, учитељ који је своју пасију открио случајно, а сада је један од највећих таквих колекционара у Србији.

У ЗБИРЦИ 6.000 ОЛОВАКА: Учитељ из Бусиловца Синиша Танић годинама обогаћује своју колекцију

Готово да нема дана да неким новим примерком не обогати збирку. Оловке стижу од рођака, познаника, пријатеља, деце, од сваког ко је за Синишу макар чуо, чак и кад их овај страствени сакупљач и не тражи.

Из Швајцарске и Француске, прича Танић, ових дана добио је пошиљку са око 120 комада, тако да се његова колекција свакодневно обогаћује. Велике колекционаре њихова пасија углавном доста кошта. За разлику од сакупљања хемијских које не пишу и које људи углавном бацају.

- А зашто да то чине кад могу да их приложе мојој збирци - са осмехом објашњава Танић како је дошао до највећег дела позамашног броја од више хиљада оловака. Поклони тако чине деведесет одсто његове колекције. Преосталих десетак одсто је купио трагајући за новим примерцима на интернету или разменом са другим заљубљеницима у исти хоби. Цене се крећу од 500 до чак преко 30.000 динара за неке специјалне оловке. Синиша, пак, баш и нема превелику жељу да те прескупе купује. Најскупља коју је видео коштала је око 500 евра. То су углавном уникати и позлаћене хемијске.

Свака оловка има свој живот и причу. Како домаће, српске, тако и оне које стижу из иностранства. Велики број примерака је из западне Европе - Француске, Немачке, Аустрије, Италије, Енглеске, али и из Канаде, САД, те из држава у окружењу. Из Аустралије наш саговорник добио је недавно од пријатеља целу колекцију. Са тог далеког континента је и примерак који вероватно ретко ко има у Србији.

- То је оловка коришћена на познатом светском тениском турниру Аустралијан опену пре три године. Донео ми је рођак на поклон, а он је добио од волонтера који је сакупљао лоптице током мечева. Омиљена ми је и једна из Русије из Санкт Петербурга. Примерке из Бразила тек очекујем, њих ми је обећала Бразилка удата у Параћину која има радњу у Варварину. Родитељи мојих ђака, где год да су, такође ми радо шаљу оловке. Иначе, тренутно водим једно комбиновано одељење у Плани, други и четврти разред. Исписане оловке нико не чува, па свако ко зна моју пасију ми их радо поклони. Доста оловака добио сам и од здравствених радника, почев од медицинске сестре у сеоској амбуланти, до докторке са Института за кардиоваскуларне болести у Београду. Стицајем околности, тамо сам пре неколико година оперисан. Насред пијаце у Параћину пукла ми је срчана аорта.

Једва сам преживео, али сам на крају лечења у београдском Институту од моје докторке добио на поклон врло квалитетну хемијску - присећа се тих невеселих дана Синиша.

Каже да је у првим годинама свог хобија мењао мине свакој исписаној оловци, поправљао их да пишу. Касније је схватио да је то узалудан посао јер хемијска која се не користи - засуши. А експонатима из колекције нико не пише. Мине због тога више не мења али сва друга оштећења поправља, те су све оловке у колекцији у добром стању.

Четири-пет исправних хемијски увек носи у џепу са собом. Тако има "доказ" чиме се бави кад "баци око" на нечију оловку и аргумент више да је затражи - кад се испразни.

У ПОЛИЦИ НЕМА ДУПЛИКАТА

ПОЛОВИНУ колекције Синиша Танић је спаковао у специјализовану полицу коју је недавно купио, док други део, у пластичним кутијама, још чека тренутак када ће бити класификован и сређен. Оловке су у полици разврстане по боји и облику и ту нема ниједног дупликата. У другим кутијама дупликата има и оне су издвојене за размену или служе за писање. Осим хемијских, добија и фломастере, пенкала, чак и техничке оловке, али њих не сматра делом збирке.

НАСЛЕДНИЦИ

У ПАСИЈИ бусиловачког учитеља учествују и сви други чланови његовог великог домаћинства, тако да се колекција брзо увећава. Осим оца, има супругу Душицу и два одрасла сина, Александра и Милоша, а ту су и снаја Катарина и осмомесечни унук Василије. Подмлатка ће, очекује Синиша, бити још, тако да ће његову колекцију имати ко да проширује.