ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ ПОД КИШОБРАНОМ ВАШИНГТОНА: Сједињене Америчке Државе криле нацистичке сараднике из Украјине

У једном од последњих издања "Историјског додатка" академик Љубодраг Димић написао је да Благоја Нешковића, највишег послератног функционера у Србији пре седам деценија, доказаног антифашисте, као опасног сведока није требало само срушити са власти и удаљити из Партије, већ и избрисати из сећања, да остане невидљив за историју.

Парада поводом доласка Адолфа Хитлера у Украјину

Ова тачна констатација познатог историчара, у доживљају нашег просечног читаоца, највероватније је оставила утисак да је та алхемичарска операција "невидљивости" била једино могућа код нас у време првобитне акумулације власти Броза и његове партијске апаратуре.

Да то није баш тако побринули су се да на делу покажу творци новог светског поретка. Пре нешто више од једне деценије у Сједињеним Америчким Државама појавила се једна невидљива књига. Била је то "Нацистичка тајна Америке" коју је написао Џон Лофтус, аутор многих запажених дела, некадашњи каријерни савезни тужиолац у вашингтонској влади, кључни човек Канцеларије за специјалне истраге о нацистичким злочинацима који су нашли уточиште у "земљи ујка Сема" и надасве миљеника медија. Његово име је било на насловним странама готово свих новина у Америци. И наједном, попут Благоја Нешковића, постаће "невидљив". Антифашизам ће тако на неки необичан начин спојити судбину двојице људи из сасвим различитих времена и различитих опредељења.

БИРОКРАТЕ из Вашингтона својски су се потрудиле да тајна веза - Америке и нациста - не добије нити један приказ у новинама. Требало је сакрити истину да се нацисти нису кришом ушуњали у Америку, већ да су их тамо прокријумчариле њихове шпијунске организације. Требало је сакрити да је Министарство правде тридесет година лажно тврдило да нема никаквих доказа о било каквој вези између владе САД и досељавања нацистичких ратних злочинаца. Требало је прећутати како су све тврдње тог истог министарства о успешном прогону нациста у Америци у ствари лажне и да су велика превара. И коначно признати пред својом јавношћу да једно крило ЦИА лови нацисте док их друго регрутује за најпрљавије послове. А Џорџ Орвел је у култној "1984" написао да је "прећуткивање најмоћнија форма лажи".

Нацистичка тајна Америке и лажна потерница за Лебедом

С намером, или без ње, антифашизам Џона Лофтуса ће спојити и са оним што је било у позадини свих дешавања у последње две деценије у Украјини и на релацији Кремљ - Бела кућа, односно НАТО. Његова књига "Нацистичка тајна Америке" постала је "невидљива" и због објављивања поверљивих докумената како је Микола Лебед, шеф украјинске организације сличне Гестапу, чији су непосредни сарадници, по његовим наређењима, убили мајку Симона Визентала као и десетине хиљада Пољака, Јевреја, Руса и Украјинаца.

Стејт департмент и Бела кућа ће наредних деценија не само прикривати велике ратне злочинце већ их мобилисати, у време Хладног рата, у специјалне војне, терористичке и шпијунске формације и обучавати их за коначни обрачун Москвом и земљама социјалистичког лагера.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Убице у загрљају западних савезника

А КО ЈЕ ЗАПРАВО био Микола Лебед. Био је један од кључних људи у Организацији украјинских националиста, у најекстремнијој фракција, ОУН/Б, која је за време Другог светског рата на различите начине сарађивала са нацистима. Водили су је Степан Бандера и Јарослав Стетско. У суштини, Бандера је желео независну фашистичку државу у Украјини, али су се његове амбиције нису подударале са интересима његових газда из Берлина и других профашистичких украјинских група. Због тога ће релативно кратко послужити као нацистичка марионетска влада Украјине. Бандера и Стетско биће позвани у Берлин и остати тамо, у луксузном кућном притвору све до завршетка рата. Суштина сукоба је била што је Бандера непрестано тражио све више и више форме политичког признања, по угледу на Павелећићеву Независну Државу Хрватску, али Хитлер није био вољан да му то одобри.

Док су двојица првака ове злочиначке формације боравила у Берлину, организацијом је руководио Микола Лебед, шеф њене обавештајне службе која је носила званичан назив ОУН/СБ. Лебедови људи су играли значајну улогу у украјинском холокаусту и борбама против партизанских снага, украјинских партизана. Иза њих остајале су десетине и десетине хиљада побијених невиних цивила не само широм Украјине, већ и Болорусије, што по налогу Немаца, што по њиховим самосталним одлукама.

По завршетку рата наћи ће се у колони колаборациониста који су се, спасавајући главу, запутили за својим пораженим и до ногу дотученим газдама, бежећи од надируће Црвене армије, у загрљај западним савезницима. И очито нису погрешили. Американци и Енглези, очито, нису били убеђени да је 9. маја 1945. године рат завршен. Победом над Хитлером као да се завршила савезничка идила између Стаљина, Черчила и Рузвелта.

Микола Лебед 1947. године

ПОДАНИЦИ ове друге двојице започели су подземне игре и планирање подземне мреже јединица командоса које би успоравале напредовање Црвене армије и потом, кад дође прави тренутак, водиле савезничке снаге у инвазију. Језгро тих герилских снага и предводнике инвазије, регрутоваће оне нацистичке колаборационисте који су то исто, не тако давно радили за рачун Трећег рајха. Међу "одабраним" нашла се и екипа из Украјине. Бандера и Лабед ускоро ће се наћи у специјалним школама у којима су се обучавали кадрови за саботажу и обавештајни рад против СССР. Совјетским агентима ово није промакло, па је украјински делегат у Уједињеним нацијама оптужио британске и америчке обавештајне службе да крију ове ратне злочинце. Нове газде старим слугама мењају место боравка. Бандеру шаљу у Минхен и запошљавају га у Радију Слободна Европа. Узгред, ову медијску кућу свих наредних година финансира ЦИА. Данас су доступни подаци из којих се види да је годишњи буџет до 1971. био 35 милиона долара. А Миколу Лебеда су отпремили за Њујорк. Кад су војни обавештајци ступили у контакт са њим, пише Џон Лофтус, у споменутој књизи "Нацистичка тајна Америке", он је предао хиљаде страна досијеа о својим нацистичким регрутима. Врховни тужилац је одмах заштитио Лебеда од хапшења и депортације доделивши му стално држављанство по Закону о сто особа из 1949. године. Услед забране Конгреса да се тај закон користи како би се штитили "нацисти, убице и људи такве сорте", врховни тужилац је смислио за Лебеда лажну биографију и послао је у ЦИА и Службу за усељење и додељивање држављанства.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

ЦИА фалсификује биографије нациста

У ПИСМУ Френка Визнера, који је био задужен за врбовање ратних злочинаца, упућеном Служби за усељење и додељивање држављанства, дословце пише: "Од 1945. до 1948. чланови ОУН-а и УПА стизали су пешице из совјетске Украјине у Западну Немачку. Поруке које су они и немачки ратни заробљеници у повратку донели непобитно су потврдиле да ОУН и УПА настављају да се боре против Совјета, оружјем и муницијом које су немачке армије у повлачењу оставиле за собом. Чланови ОУН/УПА убили су више од 35.000 припадника руске тајне полиције (МВД/МКГБ) од краја прошлог рата. Другим речима, главне активности ОУН у Украјини не могу се сматрати штетним по Сједињене Државе."

Кутија број 16 у Америчком државном архиву у којој се налази досије Миколе Лебеда

На крају ове измишљене "историје", Визнер је изјавио: "Једноставно речено, Немци су од Украјинаца тражили само храну и залихе за своје армије, те принудни рад за своје фабрике. Немци су користили сва неопходна средства како би дошли до сарадње за коју Украјинци нису били вољни. Тако је у лето 1941. на украјинском тлу беснела борба између два безочна експлоататора и тлачитеља украјинског народа, Трећег рајха и совјетске Русије. Партизанска војска коју је ОУН створио крајем 1942, УПА, и ОУН огорчено су се борили како против Немаца тако и против совјетских Руса".

Ова потпуна измишљотина успела је да превари функционере у Имиграционој служби, па су Организација украјинских националиста (ОУН) и њен оснивач и шеф Степан Бандера потом скинути са списка непријатеља. Врхунац овог кривотворења биографије кољача Јевреја, Пољака, Руса и самих Украјинаца био је фалсификовање немачке потернице за Лебедом. Да несрећа буде већа, овај фалсификовани документ данас се у Украјини, али и западном делу света тумачи као неоспорна историјска чињеница. На основу њега Бандера је проглашен херојем Украјине, а Лебед и гомила нациста су рехабилитовани.

НА СРЕЋУ Џон Лофтус је у својим истраживањима открио праву истину. Имао је увид у "11 томова Лебедових тајних интерних докумената о организацији ОУН/Бандера". Лофтус пише: "Ти досијеи јасно показују да је већина њених чланова радила за Гестапо или СС у улози полицајаца, џелата, ловаца на партизане и општинских функционера. Допринос ОУН-а немачким ратним стремљењима био је знатан, укључујући и прикупљање добровољаца за неколико СС дивизија".

Нацистички скуп

Чињеница је да је ратни злочинац Микола Лебед 1949. добио стално, неопозиво држављанство САД, а које су потписали директор ЦИА, врховни тужилац Сједињених Држава и комесар Службе за усељавање и давање држављанства. У студији ЦИА са које је скинута ознака "строго поверљиво", а која је рађена 1973. и насловљена са "Немачки обавештајни агенти на Источном фронту" укратко је резимирала историјат ОУН и идентификовала "ЛЕБЕДА, н. 1. и." као шефа ОУН/СБ. Из ове детаљне анализе, по Лофтусовим тврдњама, може да се закључи да је Лебед био у "програму" који се примењивао "само према највреднијим обавештајним агентима чије је пресељење у Сједињене Државе сматрано суштински важним за државну безбедност".

Лофтус цитира досије INSCOM-а бр. Ц8043982, у ком се на 6. страни наводи, да је Миколино занимање 1953. било "генерални секретар за односе с иностранством, Врховног савета покрета за ослобађање Украјине, Авенија Форт Вашингтон 355 Њујорк 37, Њујорк". "Ако ме сећање добро служи, та организација је финансирана средствима ЦИА под украјинском скраћеницом YХWР". Лебед је у околини Њујорка доживео дубоку старост. Он је свакако припадао нацистичким ратним злочинцима највишег ранга који су живели у Сједињеним Државама.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Специјалне снаге формиране од фашиста

ЏОН ЛОФТУС такође пише: "Поред проналажења Лебедове обавештајне визе, коју је лично потписао министар правде (председнику Труману иза леђа), пронашао сам писмо из педесетих којим је од Ајзенхауеровог Министарства правде тражено да дозволи усељење целог Лебедовог нацистичког тима, како би могли да буду коришћени као атентатори иза "гвоздене завесе". Питао сам Алена Рајана и Дика Саливена (високи функционери у Министарству правде) смем ли да отворим запечаћене досијее "Освита" из Министарства правде, како бих трагао за украјинским нацистима примљеним за време педесетих. Та дозвола ми је ускраћена", забележио је Џон Лофтус.

Официр Вермахта у Украјини

До 1952. године преко 400.000 усељеника дошло је у Сједињене Државе. Међу њима су биле стотине, ако не и хиљаде, важних нацистичких колаборациониста из Белорусије, Украјине, балтичких држава и са Балкана. Међу њима су се налазили и припадници Специјалних снага углавном сачињених од бивших нациста и њихових квислинга из Источне Европе. Њих је у Немачкој окупио Френк Визнер који је био на челу Уреда за координацију политике (ОПЦ). "У том четворогодишњем периоду, пише Џон Лофтус, "Визнеров ОПЦ је уживао практично неограничену слободу поступања и нарастао је толико да је трошио више од половине годишњег буџета ЦИА. Визнерова приватна армија покренула је необјављени рат против Совјетског Савеза. Он је пркосио конгресној забрани кријумчарења нациста, проневерио је државна средства како би куповао оружје за бивше нацистичке терористе и ометао је спровођење правде тако што је штитио одбегле ратне злочинце које су раскринкали Нирнбершки трибунал, Уједињене нације и Конгрес Сједињених Држава."

СПЕЦИЈАЛНЕ СНАГЕ, формиране од бивших нациста, које је у Немачкој формирао Френк Визнер, Америка је користила за борбу против "међународног комунизма", односно за развијање подземних покрета отпора и тајних и герилских операција. Те операције су обухватале све оне активности у вези са: пропагандом, политичким акцијама, економским ратовањем, превентивним директним акцијама, укључујући саботаже, антисаботаже, разарања, мере за бекство, избегавање и евакуацију, субверзију против непријатељских држава или група, укључујући и помоћ подземним покретима отпора, герилцима и избегличким ослободилачким групама; подршку домаћим и антикомунистичким елементима у земљама слободног света под претњом; планове обмане и операције, те све компатибилне активности неопходне да се постигне горе наведено.

Џон Лофтус, човек који је открио све подвале око украјинских нациста

Од 15.000 нацистичких ратних злочинаца, колико је по проценама живело у Америци, мање од једне стотине било је благо кажњено по налогу Министарства правде, а трошкови су били запрепашћујући - пола милиона долара, и више, по случају. Конгрес је обезбедио тај новац, али министарство никада није завршило посао. Лов на нацисте је био вероватно најнеуспешнији програм у историји Министарства правде.

Фотографије: Агенција Спутњик, Википедиа и из књиге "Нацистичка тајна Америке"

Препоручујемо

Друштво

0 2

НОВИ ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК – “УНУЦИ НАЦИСТА У УКРАЈИНСКИМ РОВОВИМА“: У понедељак у "Вечерњим новостима"

06. 03. 2022. у 15:00

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈАЈЦЕ НА МАЛА ВРАТА УЛАЗИ У СРБИЈУ: Сукоб Јосипа Броза и Благоја Нешковића око сазивања АСНОС

04. 03. 2022. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ФРАЗЕ О ХЕГЕМОНИСТИЧКИМ КЛИКАМА: Благоје Нешковић на бранику националних интереса

03. 03. 2022. у 17:14

Друштво

0 7

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРЕДВИЂАЊЕ БУДУЋНОСТИ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ РАНИЈЕ: Др Благоје Нешковић човек који је био предодређен да буде смењен

02. 03. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације