ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ФРАЗЕ О ХЕГЕМОНИСТИЧКИМ КЛИКАМА: Благоје Нешковић на бранику националних интереса

СТАВОВИ Благоја Нешковића о положају Србије у новом комунистичком поретку, као и његово национално осећање, почели су да избијају на површину у периоду његовог боравка изван Србије, тачније 1943-1944. године, најпре када се поставило питање оснивање КП Србије.

Главни Штаб Србије на Радан планини 1944. године

То је први пут било поменуто на састанку Политбироа ЦК КПЈ у Јајцу, одржаном 16-18. октобра 1943. године. Иницијатива је потекла из Србије - од ПК КПЈ за Србију. Србија је била једина која није имала своју КП. Нешковић је 16. јула 1944. године још једном предложио што скорије оснивање Комунистичке партије Србије, наводећи да би се на тај начин стало на пут "непријатељским елементима" који користе непостојање ЦК Србије као аргумент против Партије. Међутим, Јосип Броз је одбио 22. јула 1944. године овај предлог сматрајући да још увек не постоје адекватни услови за то све док не дође до ослобођења и сламања реакције у Србији. Иако је привремено одустао од питања формирања КП Србије, Благоје Нешковић је показао да ће бранити српске интересе...[...]

У окружници од 1. септембра 1944. године под називом "Свим партијским организацијама у Србији", Благоје Нешковић, као секретар Покрајинског комитета, показао је неслагање са званичном политиком КПЈ. У њој је наглашена улога Србије и заслуга првенствено српских комуниста у току рата и у самом jугословенском комунистичком покрету, подвлачећи да је српски народ имао напредну предводничку улогу међу осталим народима Југославије. Прихватајући одлуке Другог заседања АВНОЈ-а, српски комунисти на челу са Благојем Нешковићем истакли су да се на тај начин обезбеђује "велики значај Србије као федеративне јединице у демократској федеративној Југославији" као и "јединство народа Србије".

ОКРУЖНИЦА је представљала преседан јер су у њој уједно критиковани они који не увиђају значај Србије и српског народа у решавању будућности осталих народа Југославије, јер се јавила још већа "потреба истицања значаја Србије у општој борби у Југославији, баш Србије као федеративне јединице у демократској федеративној Југославији, јер Срби не живе само у Србији." У окружници се наводи да "неувиђање да се после Другог заседања АВНОЈ-а тежиште преноси баш на народ Србије на његову огромну напредну улогу у решавању будућности осталих народа Јутославије, из чега би могла да се роди опасност и по сам народ Србије". То је уједно био и први пут да је Благоје Нешковић тако јасно изрекао свој став и о улози српских комуниста у комунистичком покрету Југославије.

Коча Поповић

Оваква окружница морала је изазвати бурне реакције у врху КПЈ, која је инсистирала да се текст окружнице мора променити као и на томе да је погрешно тврдити да "српски народ игра некакву водећу улогу у решавању будућности осталих народа Југославије [...] То, међутим, није тачно. И може код многих изазвати погрешну представу о томе како српски народ ослобађањем других народа треба да стекне и неку већу, водећу улогу. Правилно је рећи да се српски народ може ослободити само у заједничкој борби с осталим народима Југославије и да у тој заједничкој борби не може доћи до своје властите слободе ако не уништи разне великосрпске хегемонистичке клике." Писмо је упућено 17. септембра 1944. године и првобитно га је потписао Александар Ранковић, а касније га је ауторизовао Јосип Броз Тито, који је тврдио да је оно дело целокупног Политбироа ЦК КПЈ. Писмо је било препуно фраза о "реакционарној Србији", "српском хегемонизму", "великосрпском шовинизму", који је постојао и у редовима саме српске партијске организације, која је требало да прихвати те оцене пре него што буде основана КП Србије, као и тога да се одрекне да је њена улога у револуцији била пресудна. КПЈ није била спремна да призна кључну улогу коју су српски комунисти одиграли на почетку рата, иако је она била неспорна. Ово је резултирало забраном 19. септембра 1944. године даљег умножавања и дистрибуирања окружнице ПК КПЈ за Србију од 1. септембра.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Плевље поклоњено Црној Гори

ПОСЛЕ завршеног Другог светског рата Србији је била наметнута кривица због покрета Драгољуба Михаиловића и од ње се очекивало да искупи тај грех и да највећи допринос у окупљању "братских народа". [...] Питање разграничења са Македонијом дошло је убрзо на ред. Негодовање од стране српског становништва и органа КПЈ изазвала је намера Македонаца да се разграничење са српском територијом постави код села Ристовца, где се налазила државна граница са Турском пре почетка балканских ратова. Окружни народноослободилачки одбор Врања у јануару 1945. године послао је свог секретара Александра Трајковића на разговоре у српску владу. Председник владе Благоје Нешковић је тада покренуо питање разграничења код Врховног штаба и Јосипа Броза. Детаљи тих разговора нису познати, али је убрзо потом српска делегација у коју су ушли Светозар Вукмановић Темпо, Добривоје Радосављевић и Милентије Поповић преговарала са делегацијом Македоније током дводневног боравка у Врању. По повратку у Београд, са Македонијом граница је званично била постављена онде где је и сада, код села Табановаца, близу Куманова. Извесно је да се Благоје Нешковић свакако залагао да се граница помери и да су те територије српске, а неки савременици наводе и да је управо то његово залагање било једно од "првих негативних поена" који су касније довели до његовог пада. У својим сећањима он наводи: "Једанпут је Лазар Колишевски и мени рекао: 'Зашто не даш нама манастир Прохор Пчињски?' Ја сам га питао због чега, па тамо смо основали македонску државу. 'Ко те терао ту што ниси отишао на Стругу?' 'Куд можеш Лазо, па ту је најсрпскије становништво, бре како можеш ту ствар тако да постављаш?' Ми у Србији нисмо затезали, били смо врло широки, али има неких случајева преко којих човек не може да пређе као што је Прохор Пчињски и др." [...]

Благоје Нешковић (лево) на Триглаву августа 1952. године

ФЕБРУАРА 1947. године потписани су мировни уговори са Италијом, Румунијом, Финском, Мађарском и Бугарском. Границе према Мађарској су решене тако што је она морала да плати репарације од 50 милиона долара, а границе су враћене на стање од 1. јануара 1938. године. Југославија је имала претензије на део око Бајског трокута и територије Печуја и Арада, на којима је био настањен одређени број Јутословена, а што је и Јосип Броз истакао командантима Црвене армије: "Највећи део наших сународњака насељен је у области Бајског трокута, Печуја и Арада, а има их растурених дуж целе југословенско-мађарске границе. Ми ћемо на Међународној конференцији тражити да се те области присаједине нашој државној територији, јер на то имамо и историјско право." Међутим, Југославија је одустала од ових захтева... уколико мађарска влада призна аутономна права мањинама које ту живе.

У Министарству за колонизацију Демократске Федеративне Југославије (министар Сретен Вукосављевић) јавила се идеја да се Мађари настањени у пограничним срезовима (бачкотополски, сенћански, сомборски, старобечејски) иселе у Мађарску, а да се 20.000 Хрвата и 6.500 Срба из Мађарске на основу те размене врате у земљу. Тиме би се остварила већа етничка хомогеност у пограничним срезовима, а и олакшао процес аграрне реформе (беземљаши мађарског порекла, којих је било око 100.000, више не би били заинтересовани за поделу земље). Благоје Нешковић се такође залагао за ово решење: "Ми у руководству Србије били смо за то да се из Војводине протерају Мађари у Мађарску, а да се Срби из Мађарске населе у Војводини, као што смо урадили са Немцима. Ради тога су тада у Београд дошли Ракоши и Фаркаш и разговарали са Брозом. Кад ми је Броз рекао да не треба протеривати Мађаре из Војводине, ја сам против тога протестовао код Броза одмах пошто ми је то саопштио. Све су ово били поводи да против мене буду Броз и људи око њега, опет без икаквог разлога." У истом министарству постојали су предлози да се један број срезова у северној Бачкој и Банату (Кањижа, Хоргош, Сента па све до Мокрина) уступе Мађарској, уз обавезу да ту прими још 200. 000 Мађара из Војводине, чиме би преостали део био етнички чистији, али овакви предлози нису разматрани на озбиљнијем државном нивоу.

У својим сећањима о разграничењима са Црном Гором Благоје Нешковић наводи следеће: "Са Црногорцима смо имали Пљевља. Они су нас молили да им оставимо Пљевља да би имали већу републику. Срби су, али су нас молили, директно Блажо Јовановић на Политбироу је био. Ми смо се смејали. То је нама толико било безначајно да нико није помишљао да од тога прави проблем."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Оптужбе за кулачку политику

ПРОПИСИ о обавезном откупу донети су одмах после рата, почевши од Уредбе о откупу жита и стоке за потребе исхране војске и оскудног становништва Србије, донете 11. маја 1945. године, којом се први пут правно регулише принудни откуп. Откупљивао се широки спектар пољопривредних производа, почев од житарица преко стоке, поврћа, сточне хране, живине итд, а критеријуми за утврђивање величине обавезе мењани су из године у годину. Политика принудног откупа трајала је укупно седам година, све до 1952. године, када је укинута. Сваке године прављени су посебни планови откупа, који нису одговарали реалној слици пољопривредне ситуације у земљи. На нивоу ФНРЈ прављени су планови за сваку календарску годину, који су предвиђали обавезе сваке републике посебно и прописивали колику количину артикала и које врсте робе да откупи у задатој години, а републике би даље на основу овога сачињавале планове о откупу.

Показало се да откупна политика у Србији не даје очекиване резултате...Незадовољан српским руководством, Јосип Броз је на седници Политбироа од 4. марта 1947. године критиковао ЦК КП Србије, посебно секретара Благоја Нешковића, а затим и чланове Милентија Поповића, Јована Веселинова и Петра Стамболића, оптужујући их за секташтво и опортунизам, својевољно смањивање откупних количина, непоштовање одлуке ЦК, отпор према линији Партије, изазивање проблема у снабдевању и несналажење на сузбијању сељачког отпора у Војводини. Седници су, поред Јосипа Броза и српског руководства, присуствовали Едвард Кардељ, Александар Ранковић и Милован Ђилас.

Партија билијара: Тито и Петар Стамболић

У УВОДНОЈ речи Броз је рекао: "Откуп нам се свети. Нисте поступили према одлуци ЦК. Сами сте смањивали количине. Приступили сте откупу споро. (Наводи цифре из којих се види да НРС има две трећине засејане површине у Југославији.) Линија ЦК Србије је опортунистичка. У Војводини увјек имамо отпор. Кулак у Војводини је зајашио Партију, а ви сте му на репу. Ваша 'сељачка' политика је уствари кулачка. Захваљујући вашој неправилној линији, дошли смо у тешку ситуацију са прехраном. Код вас је био отпор од Блашка па наниже. Треба да поставимо ваш однос према ЦК и његовој линији. И код нас, као у СКП(б), чим су почела привредна питања, избија отпор према линији Партије. Блашко се мало упознаје са проблемима и говори о њима напамет. У Партији не смијемо допустити мимоилажења. Једино се ЦК КПС одупире линији ЦК КПЈ. По пол(тичким) питањима сте секташи, по економским опортунисти."

Едвард Кардељ се сложио са Јосипом Брозом и критиковао у првом реду став Благоја Нешковића као неодређен и колебљив, а затим и однос комплетног руководства ЦК КПС. Едвард Кардељ је Нешковићу највише замерио што се усудио да на састанку председника републичких влада са савезним министром привреде Борисом Кидричем каже да савезни план индустријализације "није наш, јер га [ми] нисмо правили", нити је Србија о њему уопште консултована. А потом је додао да се према његовом земљаку Борису Кидричу , који је кројио тај план, "не односи као према старом комунисти".

АЛЕКСАНДАР Ранковић је потом узео реч и сложио се са изреченим критикама: "Питање откупа постављено је на време. Блашко на почетку тврди да жита нема толико. Отуд све. Закаснило се с откупом [...] Другови из ЦК Ср(бије). подлежу утицају одоздо. Партија у Србији је имала ненормални развој после рата, ушло је и непријатеља, радника је мало у Партији. Све се то одражава и на органима власти на терену. Код Блашка се, нарочито, у последње вријеме опажа отпор. Све то изгледа као да код Блашка нема вјере у Партију. Блашков став према Кидричу је неправилан."

Моша Пијаде и Благоје Нешковић (први и други слева у првом реду) у обиласку градилишта Омладинске пруге Бањалука–Добој 1951. године

Касније, након силаска са политичке сцене, Нешковић је истицао да је Србија била неправедно оптерећена високим откупним обавезама, које није могла да испуни, и да су очекивања предвиђена откупним плановима била нереална, што се и показало као тачно. "Поводом откупа могу да кажем да су Србију крваво оптеретили, да је давала две трећине целокупног откупа у Југославији. Било јој је приписано 200.000 хектара више него што је у стварности било, што смо касније сазнали. На тој расправи о откупу Броз ми је претио Сибиром, иако тога у записнику нема. Када сам незадовољан напустио један састанак на коме су ме критиковали, Ђилас и Ранковић су трчали за мном да ме врате на састанак."

КРАГУЈЕВАЦ ГЛАВНИ ГРАД

МАЛО је позната чињеница да се 1945. године Јосип Броз Тито предлагао да главни град Србије постане Крагујевац, а не Београд, који је требало да остане главни град Југославије. Том предлогу се, према сведочењу Милентија Пешаковића, шефа кабинета Јована Веселинова, одлучно супротставио Благоје Нешковић истичући како то не би било добро примљено нити у Србији нити у Београду. Благоје Нешковић је при томе истакао: "Данас када оскудевамо у свему и свачему, инвестирати огромне суме новца за изградњу неопходних објеката у Крагујевцу за владу Србије и њених министарстава било би неразумно. Уз то нема ниједне земље у којој је влада у једном главном граду, а у другом граду национална Академија наука и уметности, Народно позориште, који би свакако остали у Београду, не би се селили у Крагујевац [...]", напомињући како је "Москва и главни град Русије и Совјетског Савеза" Након тога Јосип Броз више није покретао питање измештања престонице".

Фотографије: из приватне архиве Небојше Нешковића и Стеван Крагујевић

Препоручујемо

Друштво

0 9

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ НАДМУДРИО ГЕСТАПО И СПЕЦИЈАЛНУ ПОЛИЦИЈУ: Кључ за откључавање судбине Србије у другој половини XX века

24. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЖИВОТ САТКАН ОД ТАЈНИ: Благоје Нешковић, од професионалног револуционара до научника светског гласа

23. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ТИТУ РЕКАО НЕ: Прилози за биографију Благоја Нешковића

22. 02. 2022. у 17:14

Друштво

2 7

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЧУВАО СВОЈУ ДРЖАВУ: Зашто је на Ранковићеву сахрану дошло сто хиљада грађана

18. 02. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације