ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРЕДВИЂАЊЕ БУДУЋНОСТИ ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ РАНИЈЕ: Др Благоје Нешковић човек који је био предодређен да буде смењен

КАД једном буде написана новија српска историја, др Благоје Нешковић ће се, без сумње, наћи у самом врху политичких личности друге половине 20. века. За то га квалификују величанствен покрет отпора у окупираном Београду и Србији који је Нешковић организовао и водио током Другог светског рата, потом доследно залагање за српске националне и државне интересе у ослобођеној земљи, али и често и неизбежно супротстављање Титовој самовољи и "подмуклом антисрпству", како је сам говорио. Уз то био је шпански борац, интелектуалац и лекар, човек који је, без икаквог претеривања, надмудрио Гестапо и Специјалну полицију: преко својих илегалних веза знао је сваки њихов план и умео да га осујети...

Георги Димитров и Благоје Нешковић (први и други слева у првом реду) на Космају 1947. године

Нешковића, међутим, нема у историјским уџбеницима и читанкама, нема га у именима улица, у филмовима и серијама, остао је "невидљив" за историју, како је то деликатно и проницљиво формулисао наш познати историчар Љубодраг Димић. Скоро да је логично да је човек са таквим подвизима и особинама био предодређен да буде смењен, што се Нешковићу и догодило 1952. године, али је њега снашло и нешто још горе - избрисан је из историје и из сећања. Чак је и његова фасцикла на којој пише Досије Благоја Нешковића, нађена и отворена после много година, али се испоставило да је празна и да је досије негде нестао или уништен.

КАД СМО већ код историје, једна умна жена која носи значајно презиме Винавер, по имену Надежда, и која је написала предговор за књигу о Јасеновцу, аутора Николе Николића, каже да има народа који не знају или недовољно знају своју историју, али нема народа као српски који зна своју погрешну историју, нарочито новију. Пример др Благоја Нешковића је у том смислу више него илустративан.

А човек који је први отворио тај празан Нешковићев досије био је историчар Венцеслав Глишић. И тако је, његовом упорношћу и историчарском знатижељом, "досије" Нешковић почео да се попуњава и реконструише, да историјска истина о том значајном и часном човеку излази на светло дана, да се одужује дуг истини и историји, али и њему самом и народу којем је припадао. При томе је Глишић, осим других познатих метода истраживања, користио и један, могло би да се каже, новинарски метод - непосредних разговора са Нешковићем, у којем он открива многе непознате детаље из свог богатог живота и деловања.

Александар Ранковић, Јосип Броз и Благоје Нешковић (први, други и трећи здесна) у Карађорђеву 1947. године

Тако смо, на пример, могли да сазнамо зашто је заправо смењен Благоје Нешковић, или тачније - шта је за такву Брозову одлуку било пресудно. Затим: како је изгледао први судар Нешковић - Броз, где је повод био принудни откуп, али су разлози били и шири и дубљи. Шта је све Нешковић сазнавао свакодневно од изузетно вештог и храброг патриоте Јанка Јанковић, шефа картотеке Специјалне полиције и сарадника покрета отпора? Шта Нешковић мисли о Александру Ранковићу, Темпу, Цани Бабовић, Моми Марковићу, Ђиласу, Титу и Кардељу, Борису Кидричу и другим саборцима? О Нешковићевом последњем јавно наступу Глишић сведочи као о антиципирању судбине Југославије четири деценије касније. Итд. Кренимо редом, онако како је то забележио историчар Венцеслав Глишић.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Срби неће да се боре против Руса

У ПРВОМ сукобу Тита и Благоја Нешковића марта 1947. године, пале су на самом почетку тешке речи. "Тито је кренуо оштро" пише Венцеслав Глишић у својој књизи "Досије о Благоју Нешковићу", вртећи се у својим формулацијама око синтагме "линија Партије". Оштро је напао руководство Србије око откупа, посебно Благоја, да нису поштовали линију Партије, говорио је о "неправилној линији", о њиховом "отпору према линији Партије, да се "једино ЦК Србије одупире линији ЦККПЈ" и слично, све горе од горег. Све те формулације које историчар Глишић доследно цитира, воде ка најтежој политичкој осуди - о другој партијској линији, зашта је у овом случају најодговорнији Нешковић.

Сличну оцену о другој линији користио је Броз касније у обрачуну са српским "либералима" које је предводио председник ЦК Србије Марко Никезић. За остале републике, укључујући и хрватске комунисте и њихово националистичко и сепаратистичко "прољеће", није користио ту тешку политичку муницију. Другим речима, он је Србију видео као "другу линију", стварну или потенцијалну, и тако се према њој и њеним руководећим кадровима и понашао. А ето, то је почело `52. са Нешковићем.

"Видевши га у једном од сусрета расположеног, пише даље Глишић, нисам могао а да га не запитам због чега је дошао у сукоб са Титом, јер ми је Кардељево образложење у вези с тим деловало крајње неубедљиво. Рекао ми је: 'Узми папир и пиши, ако немаш, ја ћу ти дати. Поред већ поменутог сукоба са Брозом из 1947. око откупа, ако се то може тумачити као сукоб, догодило се 1948. године да је Владимир Поповић, као амбасадор у СССР, прокљувио да Американци припремају политику ослобођења источних земаља Европе под совјетском доминацијом, и то ми је саопштио уз напомену: 'Иди код Старог и то му кажи'. Ја сам то учинио и Тито ме је упитао: 'Хоће ли Срби ратовати против Руса?' Одговорио сам: 'Хоће ако нас нападну, иначе неће'. После тог разговора Броз ме није позивао да све седнице Политбироа".

Благоје Нешковић и Коча Поповић у авиону за Москву маја 1946. године

"У НАСТАВКУ разговора Нешковић ми је рекао: 'На једном збору у Крагујевцу после рата рекао сам да је Србија већа него што је икад била, што се Брозу није свидело. 'Стицајем околности ја сам радио и растао у Партији самостално четири године и Тито то није могао да поднесе. После Петог конгреса КПЈ, у лето 1948. одржан је проширени пленум ЦККПЈ на коме је решено да као представник Србије постанем члан Политбироа, потпредседник Савезне владе и председник Контролне комисије. У паузи пленума Ранковић ме срео у ходнику и, као да се извињава, саопштио ми је да су ме морали повући из Србије у Федерацију јер би у јавности и било упадљиво да повуку само Родољуба Чолаковића. После тога је почела постепена изолација. Најпре ме нису позивали на све седнице Политбироа, а 1950. године су укинули Контролну комисију...

На крају је формирана комисија да испита мој случај. Председник комисије био је Милован Ђилас, а чланови Ранковић, Шане и Цана Бабовић. Како нису могли ништа да докажу против мене, да би се извукли из неприлика предлагао сам им: 'Осудите ме што нисам био оштар према ИБ-у као Крцун'. Покушали су да ме оптуже за национализам, али Јован Веселинов је тражио Вуковар, а не ја."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ником није слепо веровао

НЕШКОВИЋ је у разним приликама наводио различите разлоге за своју смену, и то пре свега зато што ни сам није био сигуран шта је главни разлог. Можда су сви ти разлози "главни", односно вероватно је да сви они у целини чине главни разлог. Ево још једног разлога који по казивању Благоја Нешковића бележи Венцеслав Глишић: "Знало се да ће Борис Кидрич умрети, а Хрвати и Словенци су се плашили да бих ја могао да дођем да водим привреду; то су били основни мотиви због којих сам удаљен са власти."

"После Шестог конгреса страни новинари су питали Јосипа Броза: 'Зашто је отишао Нешковић?' Одговорио је: 'Зато што је више веровао њима а не нама'. А ја бих на то могао рећи да нисам слепо веровао ни једнима ни другима."

Последњи пут је Нешковић дискутовао на Пленуму ЦК КПЈ 27. маја 1952. године у Белом двору, о реорганизацији највише државне власти, када је између осталог рекао: "Ја видим да наша земља остаје Федеративна Народна Република Југославија. Значи, она није федерација република него федеративна република. И мислим да је то сасвим исправно. Ја нисам чуо друго објашњење, да би требало да буде федерација република. Међутим, у уводу се доследно спроводи једна идеја о федерацији, о Југославији као федерацији. Када се каже 'органи власти федерације', онда је таква федерација федерација република. Значи, овде се даје формулација супротна основној формулацији каква је наша држава, то јест федеративна република, а не федерација република. Мислим да то није ситна ствар, јер је федерација нешто мало друкчија него федеративна република. А ми треба да се пренесемо у ситуацију каква може да наступи у најгорим случајевима који могу нашу земљу да снађу и да претпоставимо да ће агресор, непријатељ, да користи чак и наше прописе да спроведе неке своје намере, да разбије Југославију на оне њене саставне делове које Устав даје. Кад је она федеративна република, ту је укључено и право самоoпредељења до отцепљења, али је већ унутра довољно предата читава република федеративној републици, а ако је федерација република, онда је ствар друкчија. Ја мислим да треба гледати даље и свестраније те формулације."

Др Благоје Нешковић (стоји пети слева) са сарадницима из Онколошког института Србије јуна 1972. године

Колико су била далековида Нешковићева упозорења у његовом последњем политичком наступу на јавној сцени, увидели смо после четрдесет година , када се савезна држава распала на републику. Дуго су се колебали у најужем врху Партије шта с њим да ураде, да би му коначно крајем, 1952. године одузели све функције и искључили га из Партије, три месеца пре Стаљинове смрти.

У захтеву за рехабилитацију, који је поднео 1982. године, Нешковић пише: да не зна због чега је својевремено искључен из Партије. "Ако је то због односа према Совјетском Савезу, па Јосип Броз је на Петом конгресу КПЈ више него ја узвикивао 'Живео Стаљин' и 'Живео Совјетски Савез".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ранковић није измислио Голи оток

УМЕО је Благоје Нешковић да у неколико речи или реченица скицира портрет неког свог сарадника или противника. Научио је то у суровим условима илегалног рада, кад није било времена за нијансе и дилеме, нити за опширне приче и описе. Поготову се нису смеле правити грешке, јер су последице била најчешће фаталне. Ево неколико примера шта је говорио о људима са којима је сарађивао у току рата и у поратном времену.

Спасенија Цана Бабовић је била скромних могућности, али се добро држала у затвору јер је била мање осетљива на физичке тортуре: могла је да провуче иглу кроз длан. После издржаног затвора била је деморалисана, па ју је Ранковић нашао у Лазаревцу и довео у ПК.

Књижевници и саборци. Добрица Ћосић и Антоније Исаковић / Фото Стеван Крагујевић

Мома Марковић је био неактиван све до пред крај 1942, кријући се по селима око Пожаревца. Седео је у некој рупи и правио децу. Из везе са Вером Милетић родило им се дете Мирјана.

Светозар Вукмановић Темпо је дошао у Београд крајем 1942, али није донео директиве за ПК Србије јер за то није био овлашћен, а и био је у пролазу за Македонију. Увек је трчао да се нађе близу Врховног штаба. Рекао сам му да се за његову жену Накићку сумња да је сарађивала са Немцима. Због тога, а и зато што је имао неостварену амбицију да буде секретар ЦК КПЈ за Србију, није ме трпео. Отуда у мемоарима износи сумњу да нисам у Србији извршавао директиве ЦК него Коминтерне, иако ја нисам имао везу са Коминтерном. Темпо мисли да је из Земуна прешао у Београд захваљујући својој сналажљивости , а пратио га је Цветко Црњак, агент Специјалне полиције, који је радио за нас.

ЈАНКО Јанковић је био наш човек, шеф Картотеке Специјалне полиције, који ме је обавештавао шта намеравају да предузму према нама. Са њим сам се лично састајао код његове сестре од тетке Босе Ђорђевић, или је код ње по информације долазила Брана Перовић, али се није с њим састајала. Везу с Јанком су ми предали Ранковић и Цана. Јанко се још пре рата повезао са КПЈ и учинио јој огромне услуге. Да не би чекали да код њега у картотеку стигну саслушања ухапшених комуниста, договорио се с агентом који је дежурао на улазним вратима, неким Думитровим, да га обавештава ко је доведен у Специјалну полицију. Јанко ме је већ око подне обавештавао ко је ухапшен, па сам могао по подне да обавестим секретара МК да предузму мере. Осим Јанка, имали смо у Гестапоу Тому Девалда, фолксдојчера, који је одржавао везу са Лисјаком, а код белогардејаца Владу Мирковића.

За Ранковића каже да је био способан, енергичан и упоран да нешто спроведе без обзира на жртве. Био је крут. Бескрајно одан Партији. Неко је у оној ситуацији шездесетих година морао да уради прљаве послове, јер се веома закомпликовало. Он није измислио Голи оток. Добро је водио кадровску политику. Био ми је кум.

ЗА ТИТА Блашко је тврдио да је подмукли непријатељ Срба. Кардеља је сматрао словеначким националистом. Кидрич је био неправедан, радио је за Словенију и наносио штете Србији.О Ђиласовом карактеру и схватањима мислио је најгоре. Митру Митровић је поштовао због њене памети и вредноће....

Рато Дугоњић, Благоје Нешковић, Милентије Поповић и Мијалко Тодоровић (први, други, трећи и пети слева) на Опленцу маја 1950. године

Глишић сведочи да је с Нешковићем договарао да напише мемоаре. Чак је направио и план у којем је у једном поглављу намеравао да објасни свој сукоб са Брозом. "Међутим, смрт га је предухитрила". Умро је 11. новембра 1984, од инфаркта.

Није сахрањен у Алеји заслужних грађана. Није било опроштајних говора. Једино се књижевник Антоније Исаковић нашао побуђеним да нешто каже, напомињући да то не чини у било чије име, него као човек који је био Благојев саборац. Говорио је о Благоју као о човеку изузетно јаке воље, који се борио против рака у друштву и у људском организму. "Отишао је Благоје с којим смо стварали историју", рекао је Исаковић.

Фотографије: из приватне архиве Небојше Нешковића и Стеван Крагујевић

Препоручујемо

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОТЕРАШЕ ЈОШ ЈЕДНОГ СРБИНА: Реаговања у Србији после Четврте седнице ЦК Савеза комуниста Југославије

16. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 9

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ НАДМУДРИО ГЕСТАПО И СПЕЦИЈАЛНУ ПОЛИЦИЈУ: Кључ за откључавање судбине Србије у другој половини XX века

24. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЖИВОТ САТКАН ОД ТАЈНИ: Благоје Нешковић, од професионалног револуционара до научника светског гласа

23. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ТИТУ РЕКАО НЕ: Прилози за биографију Благоја Нешковића

22. 02. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације