Друштво

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ДРЖАВА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Реаговања у свету на политичка збивања у СФРЈ у лето 1966. године

Јован П. Поповић

17. 02. 2022. у 17:14

У ДРЖАВНОМ секретаријату за иностране послове, посебна Група за анализу и планирање била је задужена да прати реаговање светске јавности на догађаје везане за Брионски пленум. Информације су објављиване у интерном билтену "Реаговања на Четврти пленум ЦКСКЈ" који је периодично објављиван током јула и августа 1966. године.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ДРЖАВА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Реаговања у свету на политичка збивања у СФРЈ у лето 1966. године

Највећим делом су преношене изјаве шефова држава или влада, министара, секретара и других функционера партија. Из поменутих билтена може се видети да су социјалистичке земље, односно чланови најужег руководства, у почетку били веома уздржани у својој оцени догађаја везаних за Четврти пленум ЦКСКЈ.

У контактима са личностима чехословачког јавног и политичког живота изражавало се велико изненађење, нарочито због политичке одговорности Ранковића и његове оставке на све функције. Коуцки, секретар Централног комитета КП Чехословачке изнео је да им није јасно да је Ранковић дошао у позицију носиоца конзервативних отпора и фракцијске борбе, јер је он за све време био личност за коју су сматрали да представља најреволуционарније крило савремених кретања у Југославији. Он је водио делегацију СКЈ на XXIII конгресу КПСС, што је упућивало да се с њим рачуна као са најзначајнијом фигуром после председника Тита.

Интересантан је коментар Амбасаде СФРЈ у НР Бугарској да "конзервативно-догматски елементи у овој земљи" своју оцену заснивају на наводној конфронтацији прозападне и просовјетске струје у нашем руководству (Кардељ - Ранковић). Ти кругови, као и они блиски совјетској амбасади из тога извлаче закључак о поновном захлађивању односа између СФРЈ и СССР и других социјалистичких земаља.

У ДАЉИМ реаговањима на одлуке Четвртог пленума вреди забележити изјаву представника Одељења за штампу у ЦК КП СС који је изнео уредницима листова да и поред победе концепције о даљој децентрализацији није потпуно јасна основна линија, наиме функција државе ће даље опасти и да то омогућава стална локалистичка трвења којима је захваћено и руководство, па је даљи развој тешко прогнозирати.

Међу новинарима из унутрашњости Совјетског Савеза било је појава идентификације одлука Четвртог пленума са уклањањем Берије и из тога су извлачени закључци да Југославија на плану односа партија - безбедност заостаје за Совјетским Савезом.

Интересантна су реаговања у Пољској, односно у партијском и државном апарату, где се примећују разлике у оценама Пленума. "...У круговима култних радника на Пленум се гледа са симпатијама и указује на њега значај и за друге социјалистичке земље. Међутим, у руководству ПУРП постоји мишљење да се окривљивањем службе безбедности због кочења демократије и самоуправљања, у ствари, настоје прикрити недостаци и промашаји у привредној реформи. И поред супротних оцена у пољском руководству се оцењује да преиспитивање места и улоге СКЈ значи крупан корак у даљој изградњи специфичног југословенског пута у социјализам, али због неизвесности даљег развоја Пољаци управо и испољавају уздржаност и одређене резерве. Тако на пример, приликом боравка Едварда Кардеља у НР Пољској на пријему организованом у његову част, 29. јула 1966, није био присутан ни један члан Политбироа пољске комунистичке партије.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Вашингтон изненађен одлукама пленума

ЗАПАДНЕ земље и њихови представници били су крајње суздржани у коментарисању одлука Четвртог пленума, не кријући изненађење. Суздржаност и изненађење показале су и земље Африке и Блиског истока.

У Сједињеним Државама, у Стејт департменту су били изненађени одлукама Пленума. Не намеравају да се о њима изјашњавају, јер сматрају да су то унутрашње ствари друге државе. Међутим, у незваничним контактима износе да је Пленум позитиван ако се ради о обрачуну са онима који су се супротстављали реформи. Али реформа и стварне политичке разлике око правца кретања, ако такве постоје, биле су релативно мање помињане у дискусији, а више се наглашавала борба за власт и узурпација положаја од стране неких органа безбедности. Пажљиво прате индикације за односе између нација. Не доводе у питање суштинску стабилност поретка, иако има и других мишљења.

Морис Шуман, председник спољнополитичког одбора француске Народне скупштине, у разговору са нашим амбасадором истакао је да сматра да се ради о даљим мерама за демократизацију, у социјалистичком, а не у западном смислу и да је Југославија спремна да иде даље тим путем. Саветник француске амбасаде у Београду Аманрик, оценио је да се ради о врло значајном кораку у правцу даље истинске друштвене демократизације. Сматра да остеле земље неће позитивно примити одлуке Пленума.

Начелник Министарства спољних послова СР Немачке Нојман, узгред се интересовао да ли ће одлуке Пленума имати негативне последице на даљу југословенску спољну политику. Сматра да је углед председника Тита у порасту и да ће ојачати млађе либералне снаге које нису оптерећене ратом и са другачијим гледањима на значај и проблеме Европе.

ЗАНИМЉИВО је да наведемо и мишљење ватиканских кругова. "...У језуитском центру сматрају да ће последице одлука Четвртог пленума захватити широка подручја југословенског политичког живота и многе установе. Према првим проценама, 'ликвидација' Ранковића (којега су југословенски бискупи осуђивали због прогона Католичке цркве) одраз је интерних тешкоћа у свим областима југословенског друштва и доказ да Југославија пролази једну од својих најтежих криза. Ватикан је и раније имао информације о сукобима између 'демократскије' (Кардељ) и 'тоталитарније' (Ранковић) и стању у Југославији. Пораз Ранковића је одмах у почетку оцењен као разултат савеза Тито - Кардељ. Сматра се да ствари неће проћи без даљих последица, посебно од стране српских кругова."

Информације из афричких и земаља Блиског истока указивале су да су оне уздржане у давању сопствених оцена, иако постоји знатан интерес за одлуке Пленума. Добар део контактираних саговорника сматра да је то чисто унутрашња ствар Југославије. Неки су истицали, након објашњења, да су мислили да се ради о драматичнијим догађајима (председник Сената Кеније), други су подвлачили да на промене гледају благонаклоно и интересовали су се да ли ће оне утицати на наше односе са социјалистичким земљама, уз напомену да се може очекивати сличан процес и код њих (Амоне, главни секретар Министарства спољних послова Гане). Председник Насер преко амбасадора Абузеида директно је тражио објашњење у вези одлука Пленума. Има се утисак да је највећи број контактираних званичних представника схватио донете одлуке, сматрајући их целисходним. Неки су одлуке оцењивали и као доказ снаге СКЈ и да се на тако нешто не би усудила ниједна друга комунистичка партија (Хазан, високи функционер Израела).

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ранковић смењен због популарности

ВЕЛИКИ део америчке штампе постављао се резервисано у тумачењу суштина одлука Пленума. У томе је предњачио New York Тimes у коментарима београдског дописника Биндера где се Пленуму прилазило као догађају, према коме утицајни амерички кругови показују јасну резерву. Југославија је третирана као "држава једног човека", а СКЈ као "мањинска партија која се наметнула силом оружја". Коментари наводе закључак о нестабилности наше унутрашње ситуације, јачању међунационалних противуречности, да Југославијом "влада један човек", иако су дате извесне слободе грађанима. Као разлог за смењивање Ранковића наводи његову "популарност" и спекулише "да је прошле године могао бити и заведен од Тита", јер је и он наводно био против реформе...

..."Вашингтон пост", у сукобу Тито - Ранковић види сукоб политике децентрализације са тенденцијом бирократизма, повезујући са привредном реформом. Ипак сматра да ће проћи доста година "док се не добије одговор на далекосежна и узбуђујућа питања која је Југославија себи поставила ..."

Аустријска штампа "... Избор Коче Поповића квалификује као избор 'новог престолонаследника' ..."

Британска агенције "Асошијетед прес" у дужем коментару резимира главне етапе развитка СФРЈ, повезано за ставове и личност председника. Сви важнији и други британски листови дају Пленуму велики публицитет. Заједничка је оцена да је у питању сукоб између "либералних" и "конзервативних" снага, да се СФРЈ налази далеко испред осталих социјалистичких земаља. Лондонски листови пледирају и на неопходности демократије западног типа - "због искључиве власти једне партије", па у том склопу помињу и Ђиласа. Лист "Дејли експрес" предвиђа да ће уследити велика "чистка" и у Армији, тврдећи да су "бројни официри умешани у антититовску заверу".

У ИТАЛИЈИ се не памти публицитет о СФРЈ какав је дат Пленуму. Многи листови слали су специјалне дописнике и презентирали одлуке Пленума веома озбиљно и у широким аспектима. Третирана су основна економско-друштвена питања у смислу решавања контрадикција нашег развитка. Неки закључују да ће последице Пленума бити "стварање новог типа државе који до сада није постојао, да ће то имати утицаја како на развитак социјалистичких земаља, тако и на евентуално слабљење западно-европске интеграције".

Штампа СР Немачке такође опширно и са великом пажњом прати догађаје око Пленума, али користи свааку прилику да спомене Србе у негативном контесту. Под насловом "Ваздух је очишћен као после олује", полузванични и веома угледни "Франкфуртер Алгемајне", у чланку београдског дописника Росса констатује "да је настало олакшање после смењивања и Брионског Пленума". Прави претпоставке колико је чишћење апарата ишло на штету "властитољубља међу Србима". Закључује да је у Хрватској и Словенији настало одушевљење због Пленума и цитира речи Михе Маринка да у Словенији Удба није имала могућности злоупотреба. На крају аутор износи тезу о наводној дилеми да ли ће сада преовладати самоуправљање или контрола партије, јер сматра да "једно друго искључује".

Већина француске штампе од почетка озбиљно пише о Пленуму и у њему види крупан допринос демократизацији друштва. Иако се неколико листова задржава на националном моменту, ипак изводе закључак да се одлуке Пленума неће озбиљније одразити на овом плану. Коментари неких листова предвиђају приближавање Југославије Западу.

Озбиљна грчка штампа наставља са опсежним, врло позитивним и пријатељским писањем о Пленуму, тумачећи да се ради о мерама даљег прогресивног и демократског развитка. Посебну пажњу ова штампа поклања избору Коче Поповића за потпредседника Републике. Владин "Катимерини", по угледу на англосаксонску штампу, сматра непомирљивим појам демократије са "диктатуром једне партије".

БРЕЖЊЕВ И ЧАУШЕСКУ ПОДРЖАЛИ ПЛЕНУМ

ПОСЕБНО место је информацијама из социјалистичких држава има разговор нашег амбасадора у Москви са Леонидом Брежњевим и дијалог које је Крсте Црвенковски имао са Николаем Чаушескуом у Букурешту.

Након излагања нашег амбасадора, Брежњев је изнео да му је слика догађаја сада јаснија. Подвлачи да се односи са пуним поверењем према ономе што је на Пленуму речено. Ради се о унутрашњој ствари СКЈ, а курс је здрав пошто партија стала принципијелно изнад личних интереса који су недопустиви и у СССР. Партија и Тито су изнад свега. Пленум је, према Брежњеву, показао да су у СКЈ здраве прилике, да је СКЈ снажна партија, да је показала пуну зрелост и све то је врло позитивно. У току разговора Брежњев је сматрао за потребом да се огради од могућности да му се Ранковић лично поверавао и да истакне да су односи СССР са нашом земљом били и остали добри, нарочито од његовог (Брежњева) доласка на Брионе. Уверавао је да до његове посете Југославији није дошло само из чисто објективних разлога, као и жеље да се никоме не пружи прилика да врши претпоставке о разлогу његовог доласка у данима када је СКЈ разматрала проблеме који су третирани на Пленуму.

И Николае Чаушеску је информацију Крсте Црвенковског о Пленуму примио са разумевањем. Не улазећи у директно коментарисање одлука Пленума, Чаушеску је изнео да су и они имали дискусија о раду њихове државне безбедности и да су предузимали мере да спрече наметање те службе над партијом.

08. 02. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 46

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09