ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОТЕРАШЕ ЈОШ ЈЕДНОГ СРБИНА: Реаговања у Србији после Четврте седнице ЦК Савеза комуниста Југославије

КАКО је припрема за Четврти пленум била смишљена и добро организована, тако нису биле препуштене случајности ни активности након Пленума. Покренут је целокупни партијски механизам како би се на терену учврстила осуда Александра Ранковића и прихватиле оцене и закључци Пленума.

Александар Ранковић

У Централном комитету СКЈ формирана је Политичко-оперативна група, чији су чланови добили задатак да крену по земљи и убеђују чланство Савеза комуниста у исправност одлука највишег партијског руководства на Четвртој седници ЦК СКЈ. Група је бројала пет чланова и сви су били чланови ЦК СКЈ - Милош Минић, Велимир Стојнић, Ристо Антуновић, Бошко Шиљеговић и Иван Лаћа. Нешто касније прикључен је у Душан Поповић. О свом раду Комисија је водила забелешке, које је педантно сачинио Јелко Жагар.

Од 6. до 20. јула 1966. састали су се седам пута. Окупљали су се углавном у кабинету Милоша Минића. Пошто су извештаји среских и општинским комитета из целе земље стизали током целог дана прихваћено је као неминовно да се у ЦК СКЈ уведе дежурство у послеподневним часовима и у недељу. Дежурство је било тако организовано да би по један члан ЦК СКЈ у то време био у Београду и у сваком моменту расположив за случај потребе, док би по један политички радник седео у згради ЦК СКЈ.

Већ на првом састанку је констатовано да је "... у првим реаговањима ... преовладао емотивни тон, манифестативни карактер састанака и изјашњавање. Треба очекивати и тежити да се пређе на најнормалнији начин сагледавања задатака и с тим у вези интензивно продубљавање дискусије о процесима који треба да још јаче истакну и унапреде процесе демократизације и афирмације самоуправљања. Истакнуто је да је непријатељ већ покушао да искористи шансу за повећану активност (коментари неких иностраних станица, као на пример у Западној Немачкој и Трсту о наводном припремању пуча у Југославији и збацивању друга Тита)...."

Тито и другови

У КАМПАЊУ су се укључила и средства информисања, односно комунисти у њима, преносећи изразе подршке из свих делова земље, уз апологетику неслућених размера. У земљу је дошао велики број иностраних новинара, делимично веома запажених сарадника светске штампе, који су показивали, највеће интересовање за тематику Четвртог пленума. Према писању иностране штампе види се да су неки од њих већ разговарали са истакнутим политичким личностима (Кардељ, Бакарић, Трипало), али је у целини карактеристично да до сада нису имали већи број контаката са виђенијим политичким људима. Предлаже се веће да предусретљивости и према иностраним дописницима. До сада многи руководиоци објективно нису ни били у могућности да их примају, а било је и одбијања. Усвојено је мишљење да би требало да им се укаже већа предусретљивост. То би било за нас корисно, јер би се кроз те разговоре могле отклонити разне забуне, а код доброг дела штампе (буржоаске и комунистичке са Запада).

Последња сачувана забелешка са састанка Политичко-оперативне групе у ЦК СКЈ датира од 20. јула 1966. године. Поред текућих питања из делокруга рада Групе, у тач. 7. наведене Забелешке констатује се ".... У последње време ЦК СКЈ у повећаном броју пристижу писма, делимично и анонимна, о деформацијама у редовима функционера СКЈ. Одлучено је да Комисија за информисање обезбеди једну информацију са систематизацијом типичних појава на које указују писци тих писама, као и да се са Контролном комисијом СКЈ постигне договор о даљем раду, тј. о поступку приликом решавања тих писама..."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Не да Јозо да Влах буде господар

ПОЛИТИЧКО-оперативна група имала је и задатак да резимира извештаје из републичких централних комитета Савеза комуниста о одјеку Четвртог пленума ЦК СКЈ. На основу ових резимеа Комисија ЦК СКЈ за информисање у СКЈ сачинила је одговарајуће "Информације о активности СК и реаговањима у вези са Четвртом седницом ЦК СКЈ", "Одјек Четврте седнице ЦК СКЈ" и "После Четврте седнице ЦК СКЈ".

Информације - прикази су се односиле на кратки временски период, и то од 7. до 21. јула 1966. године и биле су рађене према актуелним информацијама републичких централних комитета. Прикази се разликују, како по садржају информације тако и по броју и обиму информација.

У овим информацијама поред пуне подршке одлукама ЦК и осуде "штетних појава у Служби безбедности", има и других тонова. Тако се, на пример, у Информацији о одјеку Четврте седнице ЦК СКЈ на територији СР Србије наводи "... Један радник у 'Трепчи' каже да је Ранковић много волео Службу безбедности па се због тога није солидарисао са ИК у вези са оценама њеног рада." Један сељак је рекао: "Имали смо једног човека који се борио против Албаније и водио борбу да Космет не припадне њој. Постављам питање - ко ће да нас брани од Албаније? ...." У ваљевском среском комитету било је и оваквих питања: "... Да ли је само Ранковић крив за то како се радило у ЦК?." Забележена су реаговања на тзв. националистичкој основи "... Ето, једног Србина имамо и њега сада отераше .... и тако редом иду један по један. То је обрачун у ЦК ..." (коментари са Косова).

У Информацији ЦК СК Босне и Херцеговине од 6. јула 1966. године о активностима организација и руководстава СК констатује се да је ".... ово крупан корак у даљој афирмацији самоуправљања и децентрализацији, јачању и развоју СКЈ...", али се поред тога парафразирају питања која су постављали чланови СК: "... Зашто се Пленум држи на Брионима, да није друг Тито болестан?... Зашто на Пленуму није било још дискутаната, зашто није дискутовао друг Стамболић, шта је са другом Кочом Поповићем?..." Један радник, Хрват у Босанском Броду на јавном месту је говорио: "Ето шта је Влах хтео да учини, али не да му Јозо, и док је Јозо неће ићи тако..."

Тито и Ранковић

У ИНФОРМАЦИЈИ о одјецима Четврте седнице ЦК СКЈ и активности СК Србије, од 15. јула 1966. износе се изводи са састанака основних организација СК широм Србије. Закључује се ".... да су одлуке и дух Четвртог пленума снажно утицали на подизање политичке свести и будућности, да су многим комунистима ствари постале сада јасне, да са много више критичности прилазе проблемима, отворено износе грешке и слабости, не само у сопственој средини већ шире..."

У овој Информацији приказана су и она "друга" реаговања, реаговања "са позиције национализма": "... У општини Стари град је речено: Појаве шовинизма нису својствене нашем човеку - раднику и комунистима, већ онима који мисле на комбинације са интересима радног човека, у личне сврхе и амбиције..." У општини Смедеревска Паланка било је гласова да је све последица сукоба између Ранковића и Кардеља, да ће се умешати армија и студенти, да се Пленум одржава у време одсутности студената, да је већ било демонстрација у знак солидарности са Ранковићем и да су студенти на Авалском друму написали "Хоћемо Марка, нећемо Црвенковског"....

Комунисти у Савезном секретаријату унутрашњих послова, у Југословенској народној армији и на Београдском универзитету су водили опширне и дуге дискусије које су требало да отклоне све сумње у (не)оправданост одлука Брионског пленума, али и да се обави "диференцијација" тамо где је то потребно. У Савезном секретаријату, на пример, даноноћно су трајали састанци ради "раскринкавања" појединаца и група, који су се међусобно оптуживали, да је оно што су до Пленума радили било исправно, а да је сада неисправно.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

На Косову траже да се УДБА ликвидира

У ШАПЦУ се чуло и овакво мишљење: "овим стварима је неко са стране кумовао". У Крупњу се чуло друго мишљење: "Ранковић и Стефановић су узели неке велике паре, па су их због тога сменили". У овом граду забележена је још једна интересантна изјава: "цео свет зна за Ранковићеве способности. Интерпол би за њега дао злато. Да је хтео могао је Титу смаћи главу. Ја мислим да је ово нека подвала и намештаљка, само да се скину наши руководиоци да нас не би имао ко заступати".

На читавом подручју ваљевског среза, како се истиче у информацији Среског комитета СКС, присутни су коментари са шовинистичким и националистичким призвуком а који се своде на ово: "Одоше Срби", "Ово је чишћење Срба". При томе се мисли на пензионисање Милоја Милојевића и Радивоја Јовановића Брадоње. Међу студентима у Ваљеву пронета је, према информацији Среског комитета СКС, вест да је "и покојни Крцун погрешио и да му је намештена смрт".

Међутим, на подручју зајечарског среза чула су се и оваква мишљења усамљених појединаца:

Сада има да се чује свашта када су се комунисти посвађали; Ово ће бити повод другим државама за пропаганду против нас. До јуче смо говорили да је код нас добро, а сад одједном не ваља; Дошло је рђаво време. Комунисти су се завадили. Не знам да ли су исправни и ови што су остали на власти. Добар, обично, страда. У Трговишту (Лесковац) на проширеном састанку ОКСКС један учесник је тражио да се разјасни: "какви су били циљеви ове фракционашке групе?".

НА ПОДРУЧЈУ АП Војводине, у појединим општинама забележени су појединачни случајеви коментарисања одлука Четврте седнице са националистичким, шовинистичким или псеудојугословенским призвуком, као на пример:..

Зашто се кажњавају само Срби? (Врбас);

Срби су погођени овим одлукама (Бајмок);

Погрешно је што на нашим новчаницама стоје исписани називи република. Треба само да стоји назив СФРЈ (Темерин);

Ради се о нападу на српске руководиоце (Нови Сад);

"Кључеви" су узрок националистичким схватањима (Нови Сад);

Нације треба брисати (Нови Сад)

На истим позицијама могле су се чути појединачне изјаве и на подручју АП Косова и Метохије, ваљевског и смедеревског среза:

Уклањање руководиоца из Србије је атак на српски народ. Има ли шовонизма у другим републикама? (Смедерево);

Да ли се не ради о превласти Кардеља и Ранковића? (Смедерево);

Нека се хапси Тито и Партија, ја сам за Ранковића - Шумадинца (Гњилане);

Католици нам одузеше власт (Пећ);

Све је ово Ранковићу наместио Кардељ, јер се они поодавно не трпе (Богатић).

Ранковић међу народом / Фото Приватна архива породице Ранковић

ПРЕМА информацијама из једног броја општина Косово-метохијске покрајине, на састанцима руководства и основних организација Савеза комуниста који су одржани после Пленума дошла је, према информацијама Покрајинског комитета, чула су се мишљења да "УДБ-у треба ликвидирати".

Међу грађанима у Београду има појединачних коментара непријатељског карактера, на националистичкој и другим основама. У информацијама општине Савски венац истиче се да су забележени и овакви коментари појединих грађана: Када је Ранковић овакав, какви су остали; сада је Кардељ на реду; оде Марко, коме ћемо сада да се жалимо; Срби ипак чешће долазе на ред, итд.

На састанку ОК СК и секретара основних организација Машинске индустрије у Нишу чула су се реаговања да су одлуке IV пленума "атак на српске кадрове и да је ово Кардељево масло". Понегде се чује да је "најбоље ћутати јер искуство са ИБ-ом и са Ђиласовим случајем довољно је поучно" . Најбројнији коментари код грађана су да је ово удар по Србима. По граду се причало да су Ранковића су срушили Македонци. "То је због 18 милијарди за инвестиције које су пребачене на Македонију са средстава за пругу Београд-Бар."

На састанку Универзитетског комитета у Нишу изнето је да међу студентима има и оваквих коментара: "Зашто је то учињено тако нагло?", "Зашто Ранковића нису померили на неко ниже место, а не одмах да га смене", "Ко ће даље заступати Србију". Међу асистентима могу се наћи и овакви коментари: "Дали је ово тренутак рехабилитације Ђиласа и обрачун у врху СКЈ", "А шта би било да није било друга Тита".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Тенковска дивизија у Топчидеру

У ИЗВЕШТАЈУ из општине Бач, наводи се да је било појединачних причања о томе да се ради о сукобу на националистичкој основи, "јер је Ранковић Србин, а Тито Хрват".

У селима општине Рековац (срез Крагујевац): Један дискутант је рекао: "Овако би требало у просвети, здравству, итд., али неће - јер тамо на челу нису Срби".

У општини Крупањ запажена су и оваква набрајања: Жујовић, Нешковић, Ранковић - откуд баш само Срби.

У коментарима одлука IV седнице ЦК СКЈ у општини Мала Крсна постављена су питања: како је могло да дође до тога да се разиђу два блиска сарадника који су деценијама радили заједно; зашто нема више детаља са седнице; зашто није истерана ствар на чистину још 1962. године; шта да раде са сликама Александра Ранковића у службеним просторијама.

На састанку групе комуниста из научних и културних установа у Београду; стављене су примедбе да треба више објаснити: како су осуђени функционери кочили привредну реформу; да ли ће се архиве УДБ-е сада отворити; треба више објаснити политичку платформу Ранковића и Стефановића, њихов политички концепт и у вези с тим питање фракционаштва; нешто би више требало рећи око улоге и утицаја ових личности у погледу међунационалног односа.

У неким организацијама и општини Гроцка постављена су питања: зашто се чекало да се толико негативности нагомила; зашто се Ранковић не позове на конгрес, да се ове ствари на конгресу рашчисте; зашто су "прексиноћ у Топчидеру на улици били тенкови; да ли ће Комисија објавити материјале до којих касније буде дошла; да ли је случај Милоја Милојевића везан за овај случај.

У ПОЈЕДИНИМ организацијама СК у Суботици дискутује се о личности Ранковића и његовим заслугама, при чему се он не осуђује, већ друг Стефановић. После радио и телевизијских вести, 1. јула у центру Суботице, један грађанин је узвикнуо: "Живео друг Ранковић". У непосредној близини налазила се група грађана али нико на то није реаговао.

Архива

Бивши службеник Државне безбедности у Зрењанину узвикнуо је у напитом стању у једној кафани: "Живео друг Ранковић". После тога је додао да је свестан да ће због ове изјаве бити ухапшен.

Срески комитет из Ваљева допуњава свој извештај: поред подршке уочени су коментари, питања и појединачна мишљења: Зашто је Централни комитет СКЈ дозволио да се тек сада третира питање Службе безбедности и то на овакав начин; Неки траже већу одговорност и других чланова Централног комитета; Ко гарантује да неће бити и даље сличних грешака? Да ли је само Ранковић крив за то како се радило у ЦК? Кажу да је кривица целог Централног комитета, али да "све пуче по Лекиним и Ћећиним леђима".

Има сумње у рад Комисије, у смислу да је дала преоштар суд и оцену, јер не верују да је Комисија могла за овако кратко време да испита све и да да правилан извештај Централном комитету. Има и питања: да није нешто друго у питању?

У Риђакама, Владимирци, неки људи не могу да замисле себе као комунисте без Леке. Људи се чуде откуд баш Лека, како је могло тако нешто да се деси "горе". То је удар за нашу Партију и земљу.

У Осечини и околним селима, као и у Коцељеву у вези случаја Ранковића и Стефановића изражава се изненађење; зар Стефановић није могао бити само кажњен а не и истеран из Савеза комуниста. Изражено је мишљење да ће за Ранковића ово бити прва мера а да ће касније бити и затворен и да то сада није учињено због његовог угледа у Партији и народу. Стефановић је имао брата у Осечини па га људи познају и устају у његову одбрану. Кажу да је он принципијелан, јер своју фамилију није хтео помоћи да би добила стан. Неки комунисти истичу да Мика Трипало није могао, због младости, да саслушава друга Ранковића.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Каква је веза између смене Жукова и Ранковића

У ПРВОЈ половини јула 1966. године у Србији је било врело. Температура се често приближавала тридесетом подељку. На разноразним састанцима широм републике, који су одржавни на свим нивоима, било је још врелије. Партијски секретари, среских и општинских комитета, врло ревносно су извештавали централу у Београду о реакцијама на одлуке Брионског пленума. Издашну помоћ у томе имали су од функционера УДБ, који су такорећи јуче оптужени за свакојаке трансформације и узурпирање власти. Њихови оперативци су бележили све што је изговарано на пијацама, у кафанама, на радним местима, у комшилуку уз кафу, на састанцима...

Тако су на подручју Нишког среза, чланови Среског политичког актива уочили да има појединаца који мере Централног комитета посматрају са аспекта националистичких интереса, дају реч о обрачуну са српским кадровима. У граду на Нишави се могло чути и ово: "Смењивање Ранковића је Кардељево дело", "Четврти пленум је наставак ликвидације Срба у државним и партијским органима". У Нишу су на два места 3. јула освануле у Душановој улици и на вратима зграде Народне банке пароле: "Живела Србија, живео Александар Ранковић, доле СКЈ".

Специфични коментари запажани су само у општинама Ћуприја, Свилајнац и Рековац. Они се односе на случај генерала Милоја Милојевића. Појединци оживљавају дискусије о њему и тврде да постоји нека веза између кажњавања Милојевића и одлука Четвртог пленума (ово се најчешће повезује са тврђењем да у позадини ових одлука стоје националне побуде).

У ЋУПРИЈИ у Центру за обуку резервних официра, где је вођен разговор са око 150 лица, један је категорички изјавио: "Никакву фракцију Александар Ранковић није организаовао нити је у томе учествовао и нико не може у супротно да ме убеди".

У Светозареву су забележена два случаја: у Фабрици каблова, група радника која је радила у другој смени, на вест о одлуци Четврте седнице ЦК СКЈ прекинула је рад и 10-15 минута живо расправљала, а за време састанка Општинског комитета пред зградом је један радник Фабрике каблова викнуо: "Живео Ранковић". (Срески комитет СКС Крагујевац).

Тито са сарадницима

А Срески комитет из Смедерева јавља: У селу Михајлову, код Мале Крсне, на трансформатору и огради, ноћас око 23 часа, написано је кредом: "Живео Ранковић са његовим сарадницима".

Један дискутант је изнео да је једна група од пет радника овако реаговала: "Да већ 20-30 година није било никаквог преврата, што је нормално што је сад ово дошло". "Да је то обрачун са српским кадровима". "Лако је овима са великим платама". Други дискутант рекао је да познаје ову петорицу: један је бивши кулак, други четник и сл. и не чуди га што они тако говоре, него што до сада нико ништа није предузео у вези са њима. (ОК СКС Земун).

НА САСТАНКУ, на Новом Београду, се чуло: "Страна штампа је већ 15 дана раније јавила да ће доћи до промена у Влади Југославије. Знамо да је то могло изаћи само из ЦК или СУП-а. Дакле, треба то испитати. Друг Ранковић је оболео, налази се у депресивном стању. Тако се прича. Говори се такође да ће друг Коча Поповић бити потпредседника Републике. Треба видети како то и одакле 'цури'. Мислим да поред унутарњих трвења постоји и издаја."

На састанку Основне организације Савеза комуниста IV територијалне организације у општини Вождовац чула су се мишљења да тешко може да се прихвати тврдња да је Ранковић заиста то урадио и да из штампе не може да се закључи да су Ранковић и Стефановић криви. Неки службеници СУП-а у општини Савски венац износили су мишљење да је Стефановић био искренији него Ранковић, да је био доследан и да се није посипао пепелом као Ранковић.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Побеђен човек као припадник нације

У ЈЕДНОЈ организацији у Младеновцу било је и мишљења да је другу Ранковићу требало помоћи јер је признао грешку, да у Партији има јавашлука и да не треба овако сада нагло сећи, да друг Тито није смео дозволити да УДБ измакне контроли, итд. Такође је у овој општини било причања да у Београду нема милиције већ војска патролира у кампањолама, да има незадовољника, да ће се бунити студенти, да су искључени најбољи па ће тако и остали, а кружила је и крилатица "Страдао као Марко на Брионима".

Оперативци УДБ ревносно су бележили шта се прича по овом граду: "Није још све речено. Нешто се велико кува у врху; То је сукоб нација; Жуков је био у Југославији - па је после тога скинут, сада је Ранковић био у СССР-у - па је по повратку одмах смењен."

Георгиј Жуков

"Зашто је ово све потегнуто на празник - Дан борца; зар може до овога доћи после толико година блиске сарадње Тита и Ранковића; збуњен сам, склон сам да верујем Титу и ЦК, али ми све није довољно јасно" (један бивши службеник СУП-а, стари борац из Минићева).

Већа група запослених у зрењанинском ДОЗ-у је коментарисала: "Ово се спрема одавно. Раније су се закачили Ћећа и Лазар Колишевски. Ови Македонци су прво националисти па тек онда комунисти. Лакше је изаћи накрај са Хрватима јер су они културнији и могу се поткупити. Македонци су сада пред успоном. Они су конзервативнији али су зато велики Македонци и зато мисле на евентуалну велику Македонију".

Судија у пензији: "Жао ми је Ранковића, јер је он ипак поштен човек и што је најглавније Србин" (Зрењанин).

Бивши капетан пристаништа: "Ови Срби отпадоше и одоше код Ђиласа" (Зрењанин).

Један адвокат, изразити прозападњак: "Није ми жао што се они свађају. Само изгледа да се све то ломи преко српских глава. Можда је у питању борба за власт али би било право да Србин буде председник Републике" (Зрењанин).

ПОЈЕДИНАЧНО се коментарише да су у питању односи на националној основи. Чују се и ови коментари: "Ово је обрачун са Србијом. Србе ликвидирају - Степинце остављају. Србија је највише дала у Првом и Другом устанку, у Првом и Другом светском рату. Уклоњени су са руководећих положаја, погинуо је Слободан Пенезић, сада се уклања Ранковић - најближи Титов сарадник" (Ниш).

Група земљорадника из Ћуприје изражава страх да не дође до "потреса у односима међу републикама".

Изгледа да су у Комисији преовладала мишљења Хрвата и Словенаца (Ћуприја).

Има тамо горе више других него Срба (Коцељево). Одоше наши Срби (Коцељева), јер ово због јадранске пруге (Мионица).

Шта је са генералима Милојем Милојевићем и Радивојем Јовановићем - Брадоњом? (Шабац, Лазаревац).

Милоје и Лека били су одлични другови, прво је скинут Милоје а сада и Лека, ово је померање Срба (Кнић, Владимирци).

Јачају Хрвати (Мионица).

Ко зна шта ово значи. Можда је ово нека намештаљка коју су Хрвати наместили Србима (службеник Општинске скупштине у Варварину).

Зашто није смењен Кардељ који има мање заслуга од Ранковића а који је у досадашњем раду грешио (Ириг).

У информацији из Лесковца се наводи пример радника из Босилеграда који је изјавио: "Нигде се није радило незаконито као у нашој земљи. Ако буде само ово, то је сјајно, јер ја се бојим да не буде нешто горе".

Јосип Броз Тито

На једном броју састанака је указивано на неке гласове да се ради о ликвидацији српских кадрова, као и на потребу да се таквим схватањима супротставе принципијелност, демократичност и друге карактеристичне црте одлука и ставова Централног комитета. У Високој школи политичких наука у Београду је речено да и ако се ради о људима из Србије, Србија није националистички деловала. Овде је, речено је даље, човек побеђен као припадник нације, њега прожима жеља за слободом и самоуправљањем.

Са Косова су стизале сасвим другојачије поруке. Рецимо у Качанику се поставио захтев да се преиспита рад УДБ-е. Један просветни радник је изнео да су људи из УДБ-е тражили да присуствују настави у школама како би "проверавали идејност у настави". На овом скупу је изражено мишљење да је акција прикупљања оружја била дело УДБ-е.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Манипулисање необавештеним народом

НЕПОСРЕДНО после Брионског пленума на адресу Централног комитета СКЈ, Јосипа Броза Тита и још понеких функционера почели су да пристижу телеграми и писма, различитог садржаја, од подршке одлукама Четврте седнице до оних која су била крајње негативна о раду руководства партије. Од завршетка пленарне седнице до до 11. јула стигло 418 порука: из Хрватске - 266, из Србије - 67, из Босне и Херцеговине - 40, из Македоније - 20, из Словеније - 19, из Црне Горе - 4 и из иностранства - 2. Писма и телеграме су послали: основне организације СКЈ - 186, радни колективи - 114, основне организације СКЈ и јединице ЈНА - 40, општинске организације СКЈ - 19, зборови грађана - 18, колективи СУП-а - 14, општински комитети СКЈ - 13, борачке организације - 3, Савез омладине - 3, остале друштвене организације - 6 и колективи наших амбасада - 2 писма. Закључно са 17. јулом на ове адресе пристигла је 1.421 пошиљка.

Ранковић и Тито

У овим писмима и телеграмима, као и у оним која су директно слата Титу, организације СКЈ и друге друштвене и друштвено-политичке организације, радни колетиви и зборови грађана пружају пуну подршку одлукама, закључцима и ставовима Четврте седнице ЦК СКЈ и преузимају на себе обавезу да се, с пуно оптимизма и максималног друштвено-политичког ангажовања боре противу свих деформација, како бирократко-етатистичлих, тако и либералистичких и свих оних које намећу класни непријатељ и конзервативне снаге. Комунисти и остали радни људи у одлукама IV седнице виде почетак свестране и организоване борбе за стабилизовање нашег друштвено-политичког и економског система.

Та поплава телеграма и писама је открила и другу страну медаље, наиме да се не ради о спонтаној подршци, већ да је у питању "добро организована и из главног и републичких партијских центара диригована кампања". То су наслућивали и чланови Политико-оперативне групе ЦК . На састанку, 9. јула, уочено је "... да би било потребно и корисно да се Институт за друштвене науке, односно његова служба за испитивање јавног мњења, у овом моменту ангажује у том смислу да изврши једну летимичну анкету расположења наше јавности у вези са Четвртим пленумом, његовим одлукама и актуелној политичкој активности. Досадашње информације којима располаже ЦК СКЈ, а које су без сумње веродостојне и представљају објективну слику ситуације, ипак су претежно окренуте чланству СКЈ, а мање најширим круговима јавности."

НА САСТАНКУ Групе од 13. јула експлицитно је постављено питање шта се крије иза те масовности, али су такве суптилније расправе, када би их и било, остајале у уским круговима, далеко од јавности.

Тито држи говор

И у порукама подршке било је и врло критичких тонова. Једна од њих гласи: "Поздрављамо одлуке Брионског пенума и тражимо да се иде до краја у тјерању губе из торова, да се очисте шовинисти и разбијачи братства и јединства из државне управе и то најхитније - Ранковић, Кардељ, Бакарић, Гошњак, који су својим нацистичким ставом створили сјеме мржње и раздора да ће требати много времена, а можда и крви, да се оно ишчисти." У потпису су "Борци НОР-а и Омладина Југославије". Или као што је била ова:"Захтевамо да се немилосрдно очисте сви елементи из свих руководстава, одозго до доле, који су изгубили сваку меру у понашању и који су изгубили везу с радним људима наше лепе и поносне земље. Не стати на пола пута."

Тих дана само је Јосипу Брозу стигло 11 анонимних писама "непријатељске" садржине: из Србије - 8, из Словеније - 1 (није писао Словенац), из Хрватске - 1 и из Париза - 1. У њима се истиче да су Ранковић и Стефановић деградирани само зато што су Срби и да је све ово хајка на Србе и Србију. Ултимативно се захтева поништавање одлука Четврте седнице ЦК СКЈ да не би дошло до грађанског рата и револуције. Писма су дрска и претећа. У једном од њих се каже: "Одлучили сте се на најтежи потез откако постоји нова Југославија. Уз нас је народ, војска и полиција." Истиче се да је Ранковић неправедно оклеветан и да је све у вези с њим намерно инсценирано. "Ви сте доведени у заблуду. Зар не видите састав Комисије. Ниједан Србин! Знајте да је Србија увек била на страни невино нападнутих и лажно оклеветаних."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Србија имала више црних него светлих дана

ИЗ ПИСАМА, која су у архиву ЦК СКЈ квалификована као непријатељска, националистичка и шовинистичка издвајамо једно анонимно, у коме се Ранковић велича као највећи син Србије: "С овим ударцем Србија се неће помирити. Ви треба његову кривицу да изнесете у јавност. Ви не можете Ранковића сменити. Ми Срби желимо јавно гласање: да ли да остане или не." Даље се каже да се форсирају Хрвати, да се нападају само четници, а не и усташе, да су Срби принуђени да се исељавају из Хрватске и зато "ако српска крв узаври неће бити добро, јер је Србин у свако доба спреман да голом руком ухвати за нож".

Полазећи од тога да се, тобоже, с две стране водила борба за власт, анонимни аутори питају зашто је кажњена само једна страна а не и друга. Замера се оним дискутантима на IV седници који су говорили о грешкама Ранковића и Стефановића, што о тим грешкама нису раније говорили и зашто нису говорили о грешкама и других руководилаца. Наводно, 1962. године Кардељ је хтео да отцепи Словенију од Југославије, а да због тога није кажњен. "Испада више важно којој нацији припада кривац него колико је крив.

То, у овој ситуацији води братоубилачком, грађанском рату, распаду федерације." У писму потписаном са "Муслимани града Загреба", даје се подршка Пленуму Централног комитета СКЈ због тога што се, по мишљењу аутора, обрачунала са "српским елементима Ранковићем и Стефановићем", јер се још од назад десетак година осећала великосрпска политика у Босни и Херцеговини. "Данас у Босни и Херцеговини нема ниједног Муслимана или Хрвата да је на положају начелника СУП-а". У различитим писмима има истих мисли и сличних формулација. Писма, очигледно, пишу истомишљеници, инспирисани одлукама Централног комитета, које им подједнако не одговарају.

Вељко Влаховић

НА АДРЕСУ Вељка Влаховића, једног од секретара Централног комитета СКЈ, 4. јула 1966. стигло је писмо непознатих аутора, занимљиве садржине.

"Друже Влаховићу, пишу анонимни грађани, пишемо Вам поводом последњих догађаја, који су били предмет расправљања на ИВ пленуму Централног комитета СКЈ.

Ово што смо чули свакако да не служи на част тако високим функционерима државне управе и Партије, али да Вам најискреније кажемо ни оно што смо чули од дискутаната ни то није на свом месту. Зар дојучерашњи другови и следбеници у много чему да се одричу њих и да их анатемишу! То је, пракса је то показала, стил једино комуниста, мада се комунисти бусају у груди и чине све у име хуманизма, тешко нама и хуманизму. У свему ипак доминира један акценат.

То сви негирају, али чињенице говоре у прилог нашем уверењу да је то ипак уперено против тзв. србизма. Да, у то ниједног од нас који говори српски језик не може разуверити нико. Испадосмо ми шовинисти, малтене олош од народа у сваком погледу. Али, друже Влаховићу, Вама као човеку од части и поштења ваља рећи а то и Ви знате, да негирање вредности (моралних, политичких и др.), подметање ногу и сви други облици нечасне борбе против било кога мора да изазове отпор угроженог. Историја нас учи да је све пролазно, да све има своје трајање. Тако ће и снаге које су узурпирале и наметнуле своју власт неминовно нестати. Ми Срби у својој историји имали смо више црних него светлих дана. Имали смо и својих слабости, али смо у тренуцима великих искушења налазили снагу да се супротставимо свима и сваком.

Ранковић са свештеством

То су наши устанци, И светски рат, 27. март, борба против Немаца у Другом светском рату. Када народу прекипи, онда не помажу ни пушке ни топови против њега. Сетите се мађарске револуције 1956. Ми иначе живимо у материјалном погледу на граници могућег. Ово је за све нас горе од окупације. Па докле мислите да чекамо светлију будућност? А уза све то и политичко обесправљивање. Има један виц који скоро није виц. Он гласи у виду огласа: Нудимо једну привредну реформу за две окупације. Могућ сваки споразум. Четири Србина Ваших 'поштовалаца'.

Једна свеобухватна анализа приспелих депеша, писама и порука несумњиво би дала додатна објшњења како се после Брионског пленума, енергичном акцијом комунистичких организација на свим нивоима, манипулисало углавном необавештеним народом."

Препоручујемо

Друштво

1 4

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БРИОНСКА АНТИСРПСКА ЗАВЕРА: Шеста седница ЦК Савеза комуниста Србије 14. и 15. септембра 1966. године

11. 02. 2022. у 17:14

Друштво

2 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БРОЗОВО АНЕСТЕЗИРАЊЕ ПАРТИЈЕ: Изводи из стенограмских бележака са Четврте седнице ЦК СК Југославије

10. 02. 2022. у 17:14

Друштво

1 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЕРУПЦИЈА РАДОСТИ И ЗАДОВОЉСТВА: На Брионском пленуму 1966. године унапред се знао победник

09. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БРИОНСКИ ПЛЕНУМ: Шпил за последњу Ранковићеву политичку партију увелико био обележен

08. 02. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације