У СРБИЈУ ПО РАДНУ КЊИЖИЦУ: Недостатак стручних радника нашу земљу чини све занимљивијом странцима

ХРАНУ нам достављају Узбекистанци, старце чувају Филипинци, путеве граде Турци, Кинези, а како ствари стоје, ускоро можемо да очекујемо да нас и у ресторанима и пекарама услужују радници са другог краја планете. Србија кубури са радном снагом, а то се већ сад види код угоститеља, неимара и на терену једног од тренутно најпопуларнијих бизниса - достави хране.

Фото Н. Скендерија

За нашу радну књижицу, према подацима Националне службе за запошљавање, све више су заинтересовани радници из иностранства. Они су у 2021. издали око 18.000 дозвола за рад страним држављанима, што је за 30 одсто више него у 2020. Према незваничним информацијама, између 10.000 и 15.000 људи годишње дође да ради код наших газда, неки легално, а други и "на црно". Највише их је у сектору грађевине, а од скора се могу наћи и у сектору доставе хране.

У агенцијама које се баве посредовањем у запошљавању странаца тврде да провере потенцијалних радника почињу још пре доласка у Србију увидом у документа да нису осуђивани и доказа да немају проблема са органима гоњења. Међутим, провере се настављају и у Србији. Од пријаве боравка да су на адреси коју плаћа компанија која их запошљава, па све до посета полиције на пријављене адресе.

Недостатак радне снаге је, кажу, једини разлог због ког се компаније у Србији, посебно у Београду, одлучују да ангажују странце. Ово се последње две године најбоље видело на примеру растућег тржишта доставе хране. Већина наших људи која се тренутно бави овим занимањем то ради као додатни посао, а страним држављанима је то примарно.

- Као што велики број конобара и кувара из Србије лети ради у Хрватској и Грчкој, тако и код нас посао проналазе радници из Непала, Украјине, Турске и других држава - објашњава један од власника агенције. - С обзиром на економски развој земље, овакав тренд ће се наставити.

Драгољуб Рајић, координатор Мреже за пословну подршку сматра да постоји више разлога који су довели до оваквог стања на тржишту рада. По њему један од основних је пад природног прираштаја, али и све бољи услови рада и веће зараде.

- Многи су и васпитани да не раде за плату која је по њима недовољна - каже наш саговорник. - И даље владају предрасуде да не треба радити на захтевним и тешким пословима за које није потребан факултет, већ само обука. Многи послодавци зато "увозе" људе и плаћају их минималцем, пошто наши људи за тај износ често не желе да раде.

Он наглашава да није ни чудо што на трафикама и у малим радњама стално стоје огласи за посао, пошто су многи спремни да за 5.000 динара више стално мењају радно место.

- Странци који су нам на располагању у својим земљама раде за највише 200 долара, а то им се овде нуди без проблема. Када још добију и смештај, они оберучке прихватају ангажовање у Србији - истиче Рајић.

КАМИОНЏИЈА КАО ПРАВНИК

НАШЕМ тржишту недостају не само обични радници, већ и високообразовани кадрови, сматра Драгољуб Рајић.

- И док возач камиона у ЕУ ради за плату од 800 до 1.000 евра, код нас почетник дипломирани правник или економиста, ако има среће, може да заради максимално 50.000 динара. Проблем је што се наш образовни систем сада прилагођава променама у свету из 2010, а чак 40 одсто занимања из 2000. године више ни не постоји - каже Рајић.

Препоручујемо

Друштво

4 2

О СТАРИМА САД БРИНУ ФИЛИПИНЦИ: Недостатак радника у домовима за најстарије, решење траже у иностранству

28. 01. 2022. у 08:00

Култура

1 0

СВЕ ЉУБАВИ НА БЕОГРАДСКОЈ АДРЕСИ: Уметници из целог света чланови балетског ансамбла Народног позоришта у Београду

04. 01. 2022. у 10:47

Економија

1 0

У ПЕЧАЛБУ ЗВАНИЧНО ОТИШЛО 2.300 СРБА: Наша земља од почетка године запослила нешто више од 18.000 радника из иностранства

13. 12. 2021. у 09:24

Економија

0 5

ДОШЛИ СА ХИМАЛАЈА ДА ПРАВЕ КВАКЕ: Све више домаћих компанија тврди да су принуђени да ангажују стране држављане

02. 10. 2021. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације