РАДИМО НАЈВИШЕ У ЕВРОПИ: Подаци о ангажовању запослених руше стереотипе о нашим радним навикама

СРПСКИ радник у просеку ради 43,5 сати недељно и оптерећенији је од запослених у свим земљама у Европи. Ово радно време бележи се само на главном послу, пошто ови прорачуни не узимају у обзир евентуалне хонорарне послове, нити ангажман који радници предузимају "приватно".

Фото Танјуг

Европски парламент је у свом недавно објављеном извештају утврдио да су радници у Србији заузели прво место међу 35 европских земаља за које су прикупљени подаци. Најмање се радило у Холандији, 31,2 сата, а прате је Норвешка и Данска, док у нашем региону радно време у Хрватској и Словенији износи нешто мање од 40 сати недељно, а у Румунији и Бугарској нешто више од 40 сати.

Ранку Савић, председницу Асоцијације слободних и независних синдиката, овакви подаци нису изненадили, јер они већ годинама упозоравају да имамо најмањи број нерадних дана.

- Често се говори о томе да ми празнујемо све и свашта, а у поређењу са, рецимо Немачком и Француском, они имају много више дана када не раде - каже наша саговорница. - Све преко 40 сати је нормално за неразвијене земље и почео је, нажалост, да важи стандард - што је мања земља, више се ради да би се надокнадила продуктивност.

Најгоре од свега је, тврди Савићева, да су и поред једног посла наши људи због малих зарада често ангажовани на неколико места како би обезбедили егзистенцију. Тако, наводи она, многи после редовног посла одлазе на још једну смену на друго радно место.

- То говори о стандарду српског радника и потпуном обезвређивању радне снаге - каже Савићева. - Више пута смо подносили иницијативу за забрану рада недељом у трговини, али је то све одбијено. Данас се прековремено ради у готово свим јавним комуналним предузећима, здравству, социјали, па чак и у државној управи. Ситуација се нарочито погоршала у време пандемије. А најгоре од свега је што се подразумева да се ниједан прековремени сат углавном не плаћа.

Душко Вуковић, из Савеза самосталних синдиката Србије, наглашава да су на овај начин потпуно оповргавају тврдње да наши људи неће да раде, већ напротив они имају далеко више радних сати од осталих.

- Кршење закона и радних права код нас је постало нормално, а нормативи су мртво слово на папиру - истиче Вуковић. - Прописи дозвољавају радну недељу од 40 сати, што се код нас не поштује готово ни у једном сектору. Примера ради, сваки трговац на посао мора да дође бар пола сата раније, због примопредаје смене, а излази исто толико касније због сумирања радног дана. За прековремени рад му следује увећање дневнице од 26 одсто, али то ретко која фирма исплаћује.

НА ПОСЛУ ШЕСТ САТИ ВИШЕ ОД ЕУ

ЕВРОПСКА анализа утврдила је да су радници у Србији у трећем кварталу 2021. на послу провели највише времена - чак 43,5 сата недељно, што је 6,4 часа више од просека ЕУ, 3,9 него у Хрватској и Словенији, 8,7 него у Немачкој и чак 13,3 сата више него у Холандији. За 2021. годину нису прикупљени подаци из Турске и Црне Горе, а оне су 2020. биле са Србијом на челу листе држава са највећим бројем радних сати.

Препоручујемо

Култура

0 2

ПРЕЛАЗАК НА ЗИМСКО РАДНО ВРЕМЕ: Од 1. децембра нoви режим рада Музеја савремене уметности

30. 11. 2021. у 17:20

Друштво

0 0

УОБИЧАЈЕН РАД ИЛИ СКРАЋЕНО РАДНО ВРЕМЕ: Ево које установе и објекти раде и за Дан примирја

10. 11. 2021. у 20:41

Свет

1 0

"ЛЕЊИВЦИ" СУ ВРЕДНИЈИ: Французи одавно раде седам сати, Шпанија уводи четвородневну радну недељу

18. 10. 2021. у 10:45

Свет

0 1

НАЈМАЊИ УЧИНАК У НЕМАЧКОЈ ОД УЈЕДИЊЕЊА: "Радно време" краће за 50 сати по запосленом

10. 03. 2021. у 12:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације