НАШИ ИНДЕКСИ НЕ ПРИВЛАЧЕ СТРАНЦЕ: Број академаца из иностранства на домаћим универзитетима значајно мањи него пре , тек их је око 2.000

Љ. БЕГЕНИШИЋ

11. 01. 2022. у 11:29

НЕ рачунајући студенте из Републике Српске, Федерације БиХ и Црне Горе, страних академаца на универзитетима у Србији има око 2.000. Према подацима Завода за статистику, српске универзитете похађа укупно 10.946 странаца, од чега их је највише из БиХ - њих 6.008 и Црне Горе 2.777. Остали су из Велике Британије, Немачке, Канаде, Француске...

НАШИ ИНДЕКСИ НЕ ПРИВЛАЧЕ СТРАНЦЕ: Број академаца из иностранства на домаћим универзитетима значајно мањи него пре , тек их је око 2.000

Фото М. Анђела

Некада је само на Универзитету у Београду било и по 20.000 странаца, а највише је било студената из несврстаних земаља и, тада суседне, Грчке. Данас, Универзитет у Београду школује тек 1.023 страна академца на сва три нивоа - основним, мастер и докторским студијама. Највише их је из Либије, Русије, Ирана, Кине и Гане. Од европских земаља, највише академаца је дошло из Немачке и Грчке.

Ово су подаци Универзитета у Београду, а у овој престижној установи кажу да разлога за смањење броја страних академаца има више, али да универзитет предузима различите мере како би се повратила његова стара слава међу странцима.

- Наш универзитет се труди да, кроз понуду акредитованих студијских програма на енглеском језику и убрзаним поступком признавања страних високошколских исправа ради наставка школовања, привуче значајнији број страних академаца - каже проф. др Дејан Филиповић, проректор за наставу Универзитета у Београду. - Треба поменути и да је неопходно поједноставити процедуре за стране држављане у вези са издавањем виза, боравишних дозвола, обезбеђивањем једнаког третмана свих потенцијалних студената без обзира на земљу порекла, услуге здравственог осигурања, смештај и исхрана...

Говорећи о студијским програмима на енглеском језику, проф. Филиповић истиче да УБ има широку лепезу тих програма из све четири групације наука.

Он, тако, наводи да су укупно акредитована 93 студијска програма на енглеском језику, и то 19 на првом циклусу студија (седам на основним академским, четири на интегрисаним академским и осам на специјалистичким академским), 51 студијски програм на мастер студијама и 23 програма на докторским студијама.

Према његовом мишљењу, и пандемија ковида 19 знатно је отежала настојања Универзитета да привуче стране студенте, јер су многе земље биле "закључане", а у неким државама политичка или економска ситуација није ишла наруку студентима који су намеравали да дођу у Србију на студије.

Он напомиње да је нови ректорски колегијум, откако је ступио на дужност почетком октобра прошле године, о овој теми разговарао са представницима страних универзитета, ресорних министарстава, као и са амбасадорима из неколико држава.

Да и просветне власти желе да поврате славу српских универзитета међу странцима, потврдио је и наступ наше делегације на "Експо 2020. Дубаи", где је министар Бранко Ружић представио могућности за студирање странаца у нашој земљи кроз програме "Студирај у Србији" и "Свет у Србији". Као важан корак, Ружић је навео да је одобрен и нови јавни позив за наредну школску годину за доделу 200 стипендија за програм "Свет у Србији". Студенти који у Србију дођу у оквиру овог програма, осим бесплатних студија, од наше државе добијају и учење српског језика, смештај и храну у студентском дому.

УБРЗАНО ПРИЗНАВАЊЕ ДИПЛОМА

ПРОФЕСОР Дејан Филиповић истиче да се Комисија за вредновање страних студијских програма и признавање страних високошколских исправа Универзитета у Београду, чији је он председавајући, састаје најмање једном месечно. То је, каже, важно како би процес вредновања програма и признавања исправа текао несметано због уписа и регулисања других обавеза страних студената.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

РУСИ ОДУШЕВЉЕНИ АВРАМОВИЋЕМ: Све засмејао једним питањем (ВИДЕО)