СРБИЈА ЈЕ САДА НАША КУЋА: Кочај говори седам језика, у Авганистану морао да остави све, нови дом за породицу пронашао у Земуну

У БЕГУ од рата и сиромаштва Србија је од 2015. године била успутна станица за више од 1,5 милиона избеглица и миграната са Блиског истока и из Африке, а једна седмочлана породица из Авганистана је међу реткима која је добила азил у нашој земљи и овде пронашла нови дом.

Танјуг/Страхиња Аћимовић

После мукотрпног путовања из матичних земаља пуног опасности, ретки су случајеви да мигранти и избеглице затраже азил баш у Србији, међутим, када се то и деси, процес добијања легалног боравка у нашој земљи дуго траје, а после тога још теже је довести породице, често удаљене и више од 4.000 километара и изложене бројним опасностима у домицилној земљи.

Пандемија је све то додатно успорила, међутим, Кочај Арјуби (46) из Авганистана је био упоран у својој жељи да остане, данас живи и ради у Београду, супруга брине о великом домаћинству, а од петоро школараца, најмлађа девојчица иде у предшколско, док најстарији син и ћерка завршавају осми разред, и попут већине њихових вршњака, већ размишљају о наставку школовања и будућем занимању.

- Дошао сам у Србију 2016. године, добио азил и стигла ми је породица прошле године - почиње Кочај своју причу за Тан‌југ у просторијама Комесаријата за избеглице и миграције, где као преводилац ради са малолетним избеглицама без пратње.

У Авганистану је имао приватан бизнис, земљу и имовину, али, објашњава, рат који траје више од 45 година приморао га је да остави све и крене ка западној Европи у нади за бољу будућност.

По доласку у Србију, каже, без потребе да улепшава причу зато што говори јавно, наишао је на добре и гостопримљиве људе и одушевио се природом, па је одлучио да ту остане, затражи азил и стекне услове да доведе своју породицу.

- Када сам стигао у Србију, био сам стварно уморан и прљав због путовања. Пролазили смо кроз неко село, и један старији господин је брао јабуке, шљиве и воће - брао је за нас и каже да узмемо да једемо. После тога смо дошли у неки мали град, једна девојка на бициклу нас је гледала, било нас је двадесет и више, отишла је у продавницу и од својих пара купила кока-колу, воду и чипсеве - присећа се он.

Танјуг/Страхиња Аћимовић

Тврди да никада није имао проблеме и непријатности због свог порекла и истиче да је за пет година стекао много пријатеља, добрих колега и да се осећа као да је рођен у Србији.

- Био сам у шоку. Прешао сам преко Ирана и Турске, и ја сам муслиман и они муслимани, то што сам видео тамо је баш било тешко. Овде у Србији је друга религија, вера... због свега тога сам рекао не, боље је да останем у Србији - објашњава Кочај.

Када је одлука о останку пала, додаје, требало је сачекати дуготрајне процедуре за добијање азила, радне дозволе и визе за спајање породице, што је, наводи, било веома тешко.

Уз помоћ Министарства за рад, запошљавање борачка и социјална питања и Комесаријата, овај полиглота који уз течан српски, говори још седам језика - енглески, руски, азербејџански, шведски, урду, паштунски и персијски, отворио је преводилачку агенцију која асистира центрима за социјални рад са малолетницима које су избеглички и мигрантски таласи довелу у Србију.

- Први сам у Србији који је отворио агенцију за превођење и први случај у историји избеглица у Србији који је добио визу за спајање породице. Кад сам чуо да смо добили визу, био сам баш срећан и звао у Авганистан - поносно истиче Кочај.

Рођаци га нису подржали у тој одлуци и саветовали су га да настави путовање ка западној Европи, али их он није послушао.

Деци је, присећа се, одмах дао задатак да науче ћирилицу и поручио им да ће их пропитати азбуку чим стигну на аеродром у Београд, а уместо малог стана у Борчи, почео је да тражи већи смештај за седмочлану породицу.

Танјуг/Страхиња Аћимовић

- Тешко је било због корона вируса, авиони нису ишли, чекали смо и на крају нашли карте. Чекао сам их на аеродрому са колегама, моје колеге су као породица, увек ме подржавају. Када сам хтео да нађем неки комби, рекли су ми: ''Брате, имамо кола и комби, не треба да даш паре, идемо са тобом'' - наводи он и додаје да је и контрола пасоша на аеродрому била у чуду како је неко из Авганистана добио визу за Србију.

На крају се, каже, све добро завршило, деца иду у школу, срећна су и имају пријатеље, а када све то види, додаје да је и он веома срећан.

- Коначна дестинација је Србија, не планирам да идем даље или повратак у Авганистан. Деца ми иду у школу, уче језик и културу. Планирам да останем овде, имам пријатеље, породицу и посао, мислим да је то главно у животу -  истиче он.

Екипу Тан‌југа у Земуну је срдачно угостила породица Кочаја, где сада живе и планирају да остану јер су се деца већ привикла на нову средину.

- Србија нам је не друга, него прва кућа. Деца имају пријатеље, воле Србију и навикли су овде у овом крају Земуна. Тешко је платити трошкове за стан, ја сам радим. Хтео сам да пређемо на другу локацију на Палилули или друго место због трошкова. Деца су ми рекла:

Танјуг/Страхиња Аћимовић

''Ми имамо пријатеље, немамо проблем са становима где ћемо живети, али школу нећемо да мењамо због пријатеља'', и ја сам рекао океј, нема везе, остаћемо ту" - објашњава Кочај.

Породица очекује другу Нову годину на окупу, додаје, можда би отишли на Тару, али путовање за седам чланова није лако организовати, па су новогодишњу ноћ провели заједно у Београду.

- Деца хоће, али је тешко јер немам дозволу и кола. Не можемо таксијем, значи ако је један такси може, а за нашу породицу минимум два таксија треба, због тога прославу правимо овде у Београду - наводи Кочај.

Најстарија ћерка Бахта (13) каже да је добро у школи, али је српски језик, наводи, био тежак за учење.

Танјуг/Страхиња Аћимовић

Она жели да постане медицинска сестра, док старији брат Давод (14), који такође иде у осми разред, будућу професију види у информационим технологијама.

- Добро је, имам пуно пријатеља, понекад после школе играмо фудбал или баскет. Викендом идемо напоље да се шетамо поред реке и по центру. Разумем добро српски, али, не могу добро да причам - каже Давод.

БОНУС ВИДЕО: 

ДАНАС ЈЕ ДАН МИГРАНАТА: Светски подсетник да је људска мука универзална

Препоручујемо

Хапшења и истрага

0 0

У АУТОМОБИЛУ КРИЈУМЧАРИО ДЕВЕТ МИГРАНАТА: Мађарска полиција ухапсила возача из Србије

02. 01. 2022. у 13:34

Свет

0 1

НАВИШЕ ИХ ЈЕ НА САРДИНИЈИ И У ШПАНИЈИ: На Лампедузу ове године стигло рекордних 35.000 миграната

27. 12. 2021. у 23:41

Свет

0 2

МИГРАНТИ ХРЛЕ КОД ЊИХ: Једна земља најпожељнија за азиланте, Мађарска на самом дну листе

25. 12. 2021. у 16:39

Друштво

0 0

АКЦИЈА БЕОГРАДСКЕ ПОЛИЦИЈЕ: Илегални мигранти измештени у прихватни центар (ФОТО)

24. 12. 2021. у 20:46

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације