ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРАВО НА ПОБУНУ ‘68: Године које су одредиле судбину југословенске државе
СВЕСТ о постојању кризе и сазнање о њеним размерама постојала је код партијског руководства почев од краја 50-их годииа 20. века. Упоредо с тим, била је видна и оштра подела на заговорнике опсежних и хитних друштвених и привредиих реформи, који су представљали мањину у партијском и државном врху и бројнијих присталица успорених, етапних, козметичких друштвених промена и „старих” метода управљања и владања.
Између „опасности” за социјализам и државу, како су тврдили једни и „спорог” преображаја друштва који генерише свеопшту економску и политичку кризу, како су говорили други, компромис је могао бити само привремен. А то се показало као кобно за опстанак државе и функционисање друштва.
Постојећу ситуацију додатно је оптерећивала стаљинистичка пракса и нескривено настојање СКЈ да угуши и обрачуна се са сваким видом мишљења супротног партијском.
А то је значило онемогућавање да у расправама о битним питањима развоја и будућности земље учествују сви они који критички мисле, пре свега интелигенција стасала унутар постојећег поретка и партијских институција чији су погледи на друштвени тренутак били делом другачији од званичних партијских ставова који су измишљали и глорификовали „успехе” југословенског социјализма.
Игнорисање проблема, најдиректније је, како је показало време неколико деценија касније, утицало на судбину југословенског социјализма и југословенске државе.
КРАЈ шездесетих година обележила су два догађаја, по својој природи, садржају и значају различита, али важна за разумевање политичких прилика у Југославији.
Биле су то масовне студентске демонстрације, избиле су у недељу 2. јуна 1968. у Београду и војна интервенција пет земаља Варшавског пакта на Чехословачку, до које је дошло у ноћи између 20. и 21. августа 1968. Ова дешавања промениће општи историјски оквир у коме се дешавала југословенска криза.
Недавно се, у изадњу Српске акаденије и уметности и Балакнолошког института појавила публикација „Право на побуну - `68. код нас и у свету“ у којој једанаест аутора расветљавју, са свих аспеката, бурне шездесета године. У овом и следећем „Историјском додатку“ преносима најзанимљивије делове овог значајне књиге.
РУСКИ ЗВАНИЧНИК ОТКРИО: Ово би могло бити место потенцијалног састанка Путина и Трампа
УЈЕДИЊЕНИ Арапски Емирати (УАЕ) имају снажна досадашња искуства у организовању самита и могли би бити место потенцијалног састанка између председника Русије Владимира Путина и новоизабраног председника САД Доналда Трампа, изјавио је Олег Карпович, проректор за научна питања на Дипломатској академији Министарства спољних послова Русије, за руску агенцију ТАСС.
15. 01. 2025. у 12:23
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
ШУТАНОВАЦ У БРАКУ СА ЋЕРКОМ МИРОСЛАВА ИЛИЋА: Веома успешна, родила му два сина
Драган Шутановац, председник Савета за стратешке политике и некадашњи министар одбране биће нови амбасадор Србије у Вашингтону.
16. 01. 2025. у 13:42
Коментари (0)