ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРАВО НА ПОБУНУ ‘68: Године које су одредиле судбину југословенске државе
СВЕСТ о постојању кризе и сазнање о њеним размерама постојала је код партијског руководства почев од краја 50-их годииа 20. века. Упоредо с тим, била је видна и оштра подела на заговорнике опсежних и хитних друштвених и привредиих реформи, који су представљали мањину у партијском и државном врху и бројнијих присталица успорених, етапних, козметичких друштвених промена и „старих” метода управљања и владања.
Између „опасности” за социјализам и државу, како су тврдили једни и „спорог” преображаја друштва који генерише свеопшту економску и политичку кризу, како су говорили други, компромис је могао бити само привремен. А то се показало као кобно за опстанак државе и функционисање друштва.
Постојећу ситуацију додатно је оптерећивала стаљинистичка пракса и нескривено настојање СКЈ да угуши и обрачуна се са сваким видом мишљења супротног партијском.
А то је значило онемогућавање да у расправама о битним питањима развоја и будућности земље учествују сви они који критички мисле, пре свега интелигенција стасала унутар постојећег поретка и партијских институција чији су погледи на друштвени тренутак били делом другачији од званичних партијских ставова који су измишљали и глорификовали „успехе” југословенског социјализма.
Игнорисање проблема, најдиректније је, како је показало време неколико деценија касније, утицало на судбину југословенског социјализма и југословенске државе.
КРАЈ шездесетих година обележила су два догађаја, по својој природи, садржају и значају различита, али важна за разумевање политичких прилика у Југославији.
Биле су то масовне студентске демонстрације, избиле су у недељу 2. јуна 1968. у Београду и војна интервенција пет земаља Варшавског пакта на Чехословачку, до које је дошло у ноћи између 20. и 21. августа 1968. Ова дешавања промениће општи историјски оквир у коме се дешавала југословенска криза.
Недавно се, у изадњу Српске акаденије и уметности и Балакнолошког института појавила публикација „Право на побуну - `68. код нас и у свету“ у којој једанаест аутора расветљавју, са свих аспеката, бурне шездесета године. У овом и следећем „Историјском додатку“ преносима најзанимљивије делове овог значајне књиге.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)