СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СТАЉИН ТИТУ ДОДЕЛИО ТИТУЛУ МАРШАЛА: Остало нејасно зашто у Јајцу није учествовала делегација из Србије

ДА је којим случајем друга, Титова Југославија претекла, идуће недеље, 29. новембра, славили бисмо Дан Републике и 78 лета њеног рођења. Готово четири деценије, на једној полуистини, школоване су генерације и генерације Југословена, са убеђењем да је тог дана у босанском градићу Јајце формирана права народна влада - коју је народ сам изабрао.

Јосип Видмар предлаже Тита за маршала

Вратимо се за тренутак у јесен 1943. године. На фронтовима широм света долази до промене ратних успеха. Италија капитулира, савезници освајају афрички континент, на Источном фронту Црвена армија после победе у Стаљинграду креће у контраофанзиву. Савезничка страна, САД, Велика Британија и СССР настоје да се усагласе према будућем и неминовном слому фашистичких држава.

Амерички председник Рузвелт, иако дубоко убеђен да је совјетски систем тоталитарна диктатура, схвата да се рат не може добити без Црвене армије. На руском фронту је било ангажовано 250, а на западу само 90 немачких дивизија. Зато покушава да по било коју цену институционализује сарадњу. Инсистира на сусрету лидера земаља антифашистичког блока. Спреман је на многобројне уступке Стаљину па и у самом избору места састанка. И изабран је Техеран, које је био најпогоднији за вођу совјетске Комунистичке партије.

Пре одржавања Техеранске конференције, у Москви се састају тројица министара спољних послова савезничких земаља. Одмах по завршетку овог самита, на коме је постављен оквир за договор приликом сусрета Рузвелта, Стаљина и Черчила, из Москве је у босанска брда, у Титов штаб, упућен специјални изасланик. Био је то бугарски представник у Коминтерни Атанасов Шћерјо, стари познаник партизанског вође. Њих двојица су у Паризу, за време Шпанског грађанског рата, била ангажована на пребацивању добровољачких бригада. Атанасов је тада имао партијски псеудоним Виктор, а Тито Валтер.

Јосип Броз, Јосип Видмар, Едвард Коцбек, Јосип и Моша Пијаде

О ИНСТРУКЦИЈАМА које је товариш Виктор донео данас се не може говорити са поуздањем. Историчар Бранко Петрановић је пронашао у нашим архивима само да је пренео поруку Георгија Димитрова да се "на другом заседању АВНОЈА прогласи јужнословенска федерација са Бугарском." Овај савет вођство југословенских комуниста није испунило, али је у "прогласу поводом годишњице Октобарске револуције објављено да је историјски циљ да се испуни вековни сан најпрогресивнијих умова, а то је да се створи федеративна држава од Трста до Црног мора".

Сасвим је извесно да је језгро руководства око Тита из овог курирског извора сазнало да ће у Техерану бити одлучено да ће Југославија опстати после рата и партизанима треба пружати помоћ у опреми и оружју. Иначе, све одлуке у Врховном штабу доносио је најужи круг људи око генералног секретара Партије, иако је Централни комитет имао 30 чланова, али се у пуном саставу није састајао ниједном током рата.

Информације које је Атанасов донео условиће стратегију за припрему другог заседања Антифашистичког већа вародног ослобођења Југославије, па и сам датум одржавања. Заседање већника Авноја било је темпирано за 29. новембар, за други дан Техеранске конференције, како би се "великој тројици" ставило до знања да су југословенски комунисти, који су руководили партизанским јединицама, ударили чврст темељ будуће државе.

ФОРМАЛНЕ припреме за заседање у Јајцу почеле су у новембру. Јосип Броз Тито из Јајца шаље писмо председнику Авноја Ивану Рибару, који се тада налазио у Хрватској. Обавештава га да треба "најхитније сазвати пленум Авноја", на коме ће се изабрати привремена влада. Писмо је завршио речима: "Молимо шаљите мишљење, односно пристанак."

Потом се шаљу депеше у готово све крајеве Југославије. Порука Словенцима, коју је поред Тита потписао и Кардељ, гласи: "На пут за пленум идите одмах у што већем броју". Њих двојица потписују и депешу која је упућена у Хрватску: "Делегати нека буду у што потпунијем броју".

Депеше у остале крајеве Југославије битно су другачије. Тако је Црногорцима стигла порука: "Било би ванредно добро када би од вас дошло неколико делегата на пленум Авноја". Србима у централној Србији: "Било би ванредно важно кад би од вас дошло неколико делегата на пленум Авноја". Војвођанима: "Пошаљите најхитније неколико другова за пленум Авноја". Депеша Босанцима је потпуно конспиративна и написана у првом лицу: "Крени одмах са делегатима које можеш искупити, а понеси имена оних које овдје можеш заступати".

На скупу, на коме су донете историјске одлуке о укидању монархије, увођењу републике, формирању шест федералних јединица - Хрватске, Србије, Црне Горе, Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине - и ударен камен темељац за увођење комунистичке власти у земљи, само две од шест републичких и једне административно недефинисане, војвођанске делегације, имале су какав-такав кворум. Из Црне Горе је у Јајце дошло свих 16, из БиХ 46 од 53 изабрана делегата. Из Хрватске 37 од 78; из Словеније 17 од 42; из Војводине два од осам. Из Македоније и Санџака није дошао нико. Простим сабирањем, лако је утврдити да је у Јајцу било знатно мање од половине изабраних делегата.

Др Иван Рибар

СРБИЈУ је представљало 24 представника од 53 предвиђених, и то чланови Врховног штаба и пробран део бораца из Прве пролетерске. Ваља рећи и да је председник Авноја, хрватски политичар др Иван Рибар, на првом заседању новембра 1942. у Бихаћу био представник Хрватске, док је у Јајцу преко ноћи постао представник Србије. Остало је историјски потпуно затамљено зашто у Јајцу није учествовала делегација из Србије. Милорад Екмечић, у свом делу "Између клања и орања", пише да су неки угледни политичари били позвани, попут вође Земљорадничке странке Драгољуба Јовановића, али су враћени.

Како је волшебно решен проблем кворума, може да се реконструише из записника са овог заседања, који је публикован 1953. После уводних поздравних церемонијалних говора, за говорницом се појавио Тодор Вујасиновић, известилац Верификационе комисије и делегат из БиХ:

- Мој би приједлог био да ми поред 142 поднесена пуномоћја присутних делегата верифицирамо не само свих 108 одсутних, већ да сматрамо вијећницима како 11 одсутних другова из Санџака, тако и 42 одсутна из Македоније.

Тако је легализовано да мањина од 142 делегата одлучује у име већине од 153 одсутна делегата и да се усвоји декларација којом је Авној проглашен "врховним законодавним и извршним представничким телом Југославије" и "врховним представником суверенитета народа и државе Југославије као целине". Одлуку да већину одсутних делегата у Јајцу прогласи присутнима, Тито ускоро претвара у лажну историјску чињеницу. Почетком 1944. написао је текст у коме тврди је да је "на пленуму суделовало 240 делегата из свих крајева наше земље". Тако је једна полуистина, о броју делегата у Јајцу, како је време пролазило, све више постајала непобитна чињеница.

НАЈУЗБУДЉИВИЈИ тренутак за већнике је наступио када је књижевник Јосип Видмар у име словеначке делегације предложио да се Тито прогласи за маршала. Сви присутни устају. Буран и дуготрајан аплауз. Усклици "Живео Тито!" Међутим, један догађај бациће историјску сенку на одушевљење којим је овај предлог прихваћен. Претходила му је Брозова одлука, донета четрдесетак дана раније, да се на дипломама полазника официрске школе потпише као "маршал Југославије".

По свему судећи, ни тај његов потез није био случајан. Поклапа се са доласком споменутог Титовог коминтерновског друга Виктора, односно Атанасова. Екмечић подсећа да је у то време Рузвелт предлагао да се уједине партизани и четници. У Москви су, очигледно, водили рачуна о томе да би у том случају требало разликовати ко је обичан генерал, а ко од народа прокламовани маршал.

Важно је напоменути и да председавајући Авноја, Војислав Кецмановић, ни за једну одлуку није тражио гласање. Примењивао је следећи принцип: "Према вашем аплаузу могу само констатовати да смо једнодушно прихватили".

ДИСКРИМИНАЦИЈА СРПСКОГ НАРОДА

СРПСКИ народ у Јајцу свакако није био легитимно представљен. Други народи имали су своја антифашистичка већа, која су у ратним условима обављала функцију највишег народног представништва и заправо слала своје делегате на Друго заседање Авноја. Са Србима то није био случај, јер им није дозвољено да изаберу и формирају такво тело. По сведочењу Благоја Нешковића, неколико пута је формирање Антифашистичког већа народног ослобођења Србије одлагано на лични захтев Броза. Прво заседање је одржано тек после ослобођења Београда, кад је на Другом заседању Авноја "посао већ обављен".

Препоручујемо

Друштво

3 68

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ОД ЧЕГА ЈЕ ЖИВЕО ТИТО: Примао две плате и чак три дечја додатка

24. 10. 2021. у 16:00

Друштво

0 6

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - ПАНИЧАН СТРАХ ЗАГРЕБА ОД ОКУПАЦИЈЕ ИТАЛИЈАНА: Шта је пресудно утицало да Хрвати и Словенци уђу у Југославију

14. 11. 2021. у 16:00

Друштво

0 2

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СКАНДАЛ СА УСТАВОМ: Како је краљ Александар умало остао без круне

07. 11. 2021. у 16:00

Друштво

0 0

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ: Хероје народ затрпао цвећем и сузама - Како је наша војска ослобађала Београд 1. новембра 1918. године

31. 10. 2021. у 12:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације