ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ У ЛИТЕРАТУРИ: Померaње позорнице обрачуна Савеза комуниста са књижевним гласилима

СРЕДИНОМ шездесетих година спорови између писаца, а посебно спорови између књижевника и Партије, вођени су у битно измењеним приликама. Процес демократизације културе и књижевна пракса допринели су да бивше конфронтације између "реалиста" и "модерниста" постану превазиђене. У публицистичким, филозофским и књижевним текстовима све више је на делу критички дух који долази у сукоб са званичном политиком. На другој страни, у овом периоду, поред јавних осуда разних појава у духовном стваралаштву, све више се примењују административне мере, пре свега у области филма и литературе.

Танасије Младеновић, Добрица Ћосић и Антоније Исаковић / Архива "Новости" и "Борбе"

Часопис "Дело" 1965. објављује веома провокативан есеј Свете Лукића "Токови и струје у нашој данашњој литератури" у којем се, из новог угла, оцењује домаћа послератна књижевност. Поводом овог есеја редакција "Књижевних новина" организује велику дискусију уз учешће низа представника доскорашњих поларизованих страна, уз одсуство најзагриженијих опонената као што су Марко Ристић, Оскар Давичо, Ерих Кош, Велибор Глигорић...

Отварајући дискусију Лукић посебно упозорава да је после десетак година "извесног застоја" поново оживело давање идеолошких оцена књижевним делима и да су, углавном, протагонисти таквог понашања некадашњи успешни борци против догматизма. Лукић износи нову тезу да је после владавине доктрине социјалистичког реализма на делу "социјалистички естетизам" који су увели "модернисги" и који је неутралан према горућим друштвеним темама.

Изражавајући свој револт према понашању бораца против ждановизма, Живорад Стојковић оцењује да су најзаслужнији заступници "модернизма" "постали носиоци не политичке књижевности", већ "политике у књижевности". Према његовој оцени, Марко Ристић је постао "судија за прекршаје" у домаћој литератури. "Каква је то и чија победа кад један Оскар Давичо и Бранко Ћопић мисле исто о нашој културној ситуацији", пита Стојковић.

У ТО ВРЕМЕ неки трезвенији критичари оцењују да су поједини "реалисти" написали модернија и много слојевитија дела него неки "модернисти" - Михаило Лалић ("Лелејска гора"), Владан Десница ("Прољеће Ивана Галеба"), а да је, на пример, роман "Бетон и свици" Оскара Давича ближи моделу социјалистичког реализма него дела Бранка Ћопића, Михајла Лалићева или Младена Ољаче.

Тих година на плану друштвене критике, од књижевних гласила, највише предњаче "Књижевне новине" у којима и даље, упркос (привидном) миру између зараћених група писаца, не сарађују "модернисти". Напротив, оне су стална мета Давичових напада у интервјуима и на партијским скуповима. Додуше, ни "Књижевне новине" њему не остају дужне.

Оскар Давичо и Младен Ољача / Фото Фејсбук

У 1967. години директор и главни и одговорни уредник листа је Танасије Младеновић, који се на овој функцији налази од 1960. године. Уређивачки одбор сачињавају Божидар Божовић, Момо Капор, Велимир Лукић, Доброслав Смиљанић, Драган Колунџија, Александар Петров, Предраг Протић, Душан Пувачић, Владимир Розић, Павле Стефановић, Коста Тимотијевић, којима се доцније прикључује и Драгољуб С. Игњатовић. У 1968. чланови редакције су и Бранимир Шћепановић и Радомир Смиљанић. Дакле, поред писаца, чланови редакције су и новинари, филозофи, ликовни, музички, филмски и телевизијски критичари.

На плану публицистичке и друштвене критике, аутори устаљених рубрика - Љубиша Манојловић, Божидар Божовић, Момо Капор и Брана Црнчевић - уносе живост будући да њихови текстбви нису намењени само књижевним сладокусцима, већ и ширем читатељству.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Сукоби су били неминовни

ЗНАЧАЈНУ новину у "Књижевним новинама" представља, скоро из броја у број, особито у 1967. и 1968. години, сарадња безмало свих значајнијих југословенских филозофа, нарочито уредника и сарадника часописа "Праксис" - Љубомира Тадића, Михаила Марковића, Предрага Враницког, Гаја Петровића, Данка Грлића, Загорке Голубовић, Милана Кангрге, Рудија Супека, Светозара Стојановића и других. Пишући (из марксистичког угла) о разним темама као што су - социјализам, бирократија, држава, партија, неспоразуми око демократије, уметност, културна политика, самоуправљање - они начињу овештале догме до тада свеприсутног партијског марксизма.

Током 1966, а поготово у 1967. години "Књижевне новине" веома често одговарају, у рубрици "15 дана", на нападе објављене у "Борби", "Политици", "Вјеснику", "Вјеснику у сриједу", "Економској политици", "Комунисту"...

Милан Вукос / Фото Википедија

У непотписаном уводнику, поводом Брионског пленума 1966, редакција листа поздравља одлуке овог скупа које "по много чему представљају једну од најзначајнијих интер- венција ЦК СКЈ у послератном периоду". На овај уводник веома оштро реагује "Политика" сматрајући да "Књижевне новине" неумесно звоне на панику, "да слободно асоцирају" и да "напросто измишљају", заступајући тобоже тезу да је "стање у нашој култури мрачно и безизлазно".

Посебна мета напада су рубрика "15 дана", прилози Љубише Манојловића и Божидара Божовића, затим разни коментари и интервјуи. Уређивачка политика листа све више постаје предмет критика партијских формума о чему најбоље сведочи коментар листа "Комунист" (4. јануар 1968) под насловом "У чему се разликујемо", који "Књижевне новине" прештампавају у броју од 6. јануара 1968. године.

НОВИНАР "Комуниста" посебно критикује писање листа о националним односима у култури: "Заокупљене 'духовним уједињавањем свих Југословена", "Књижевне новине" су биле врло ревносне у откривању национализама у комшилуку, а у исто време врло толерантне према национализму у властитој средини. Захтевајући да се расправи да ли књижевност народности у Југославији представља саставни део југословенске литературе или припада матичном народу, оне су испољиле потпуно неразумевање за марксистичко схватање да књижевност једног народа припада у исто време и њему и сваком другом. Слично стоји ствар и са третманом Црне Горе као српског културног и литерарног подручја, или са противљењем 'Књижевних новина" такозваним републичким кључевима у култури".

Коментатор "Комуниста" на крају поручује:"Због тога су разлика и сукоби међу нама неминовни".

Бранимир Шћепановић / Архива "Новости" и "Борбе"

И доиста - уследила је конкретна акција Градског комитега СКС Београда. Овај коментар је објављен 4. јануара, већ сутрадан у Градском комитету одржан је састанак са комунистима из "Књижевних новина" - Танасијем Младеновићем, Божидаром Божовићем, Бранимиром Шћепановићем и Драганом Колунџијом, уз присуство Латинке Перовић и Александра Бакочевића. Том приликом секретар Градског комитета Петар Ђоковић изнео је око двадесет теза о идејно- -политичкој позицији "Књижевних новина" на основу којих је закључено да се идејна платформа листа конфронтира платформи Савеза комуниста и обавестио присутне да ће наредна седница Градског комитета бити посвећена овом листу.

Седница је одржана 8. јануара, без присуства комуниста из редакције, на којо је усвојена верзија текста Тезе Градског комитета СКС Београда о идејно-политичкој позицији "Књижевних новина " која је доцније, у око 5.000 примерака, штампана као брошура и о којој је расправљано у партијским организацијама великих београдских предузећа које су, наводно, осудиле уредништво листа.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Уточиште за незадовољнике

У ЈУБИЛАРНОМ троброју поводом обележавања 50-годишњице излажења листа, од 15. фебруара, 1. марта и 15. марта 1998. године, Танасије Младеновић сведочи: "Брошура је врвела од насилно и злонамерно, извучених цитата из свих могућих наших написа, посебно из рубрика "15 дана", "Онако, узгред" и "Око нас, данас", али и из чисто књижевних и начелних чланака и есеја. Намера је била да се тобож демократски, на јавној сцени, раскринкају тешки непријатељи народа и радничке класе. Долазило је и до комичних ситуација, да радници, на пример фабрике "21 мај", расправљају, не познавајући уопште материју о којој се радило, и о стварима и проблемима, који су за њих били, како се то каже, 'шпанска села". А продавци новина, којих је тада још било на улицама, извикивали су следећу паролу: "Књижевне новине", најновији број! Пад Тасе Младеновића".

У уводу брошуре се истиче да овај лист већ дуже време заступа ставове о актуелним друштвеним и политичким питањима битно другачије од оних које има Савез комуниста, да су "Књижевне новине" "постале маркантан вид испољавања конзервативно-бирократских тенденција, а као лист типичан пример негаторског и статичког третирања друштвених односа - праксе Савеза комуниста".

У образложењу акције Градског комитета каже се да овог пута није реч о слободи штампе, стваралаштва и културе уопште нити о књижевним питањима. "Реч је о политици која се супротставља Савезу комуниста, а објективно ограничава и слободу стваралаштва."

Момо Капор / Архива "Новости" и "Борбе"

У ОДЕЉКУ посвећеном националним односима оцењено је да је политика Књижевних новина политика конфронтирања национализама, а не политика њиховог превазилажења, потцењивања национализма у властитој средини и негирања равноправности националних култура.

Када је реч о ставовима према друштвено-политичком систему, оцењено је да "Књижевне новине" под удар своје критике стављају: реформу, нове елементе економске политике, самоуправљање, ефикасност система. Супротстављање друштвеном систему и политици Савеза комуниста оне покушавају да прикрију декларативним позивањем на Програм СКЈ и Устав, док се њихова критика бирократизма претвара у напад на Савез комуниста, "на оне идејно-политичке снаге које носе доследну самоуправну и реформску оријентацију у друштву".

О карактеру друштвене критике у брошури пише: "Књижевним новинама" су "готово непознати случајеви комплекснијег и конструктивнијег писања. Оне су се специјализовале за вербалну критику и нападе, за драматизовање небитних догађаја. Себе су дефинисале као "независну и слободну трибину", приписујући другима "режимлијство"; оне нескривено показују да им годи позиција "прогоњеног". Лист гаји посебну наклоност према онима који се налазе у сукобу са политиком Савеза комуниста, позивајући на "окупљање у савезништво незадовољнике, уз квазидемократско нуђење уточишта и јавне подршке, без обзира на естетске критеријуме".

ЗА СХВАТАЊЕ "Књижевних новина" о демократским односима у Савезу комуниста аутори брошуре напомињу: "Они се залажу за такву унутарпартијску демократију "која ће обезбедити равноправност свих мишљења". Није ли то захтев за паралелним постојањем у Савезу комуниста различитих идејних концепата и политичких погледа, у ствари основ за ницање групашког.и фракционашког деловања".

У одељку о односу листа према домаћој културној традицији и културној политици оцењено је да "Књижевне новине" негују конзервативан приступ културној политици, да се залажу за један бирократско-етатистички модел односа у култури и да њихов концепт "не само да је у супротности са основним ставовима Савеза комуниста већ је дубоко штетан за саму културу и културне раднике".

Половину брошуре сачињава документациони материјал - цитати текстова из "Књижевних новина", разврстани према темама, које треба да илусгрују основне оцене и закључке Градског комитета. Највећи број цитата односи се на рубрике "15 дана" и "Онако, узгред" које је писао Љубиша Манојловић.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Дух је пуштен из боце

У БРОЈУ од 20. јануара 1968. Књижевне новине прештампавају комплетну брошуру, а Градски комитет, као што је и најавио, је организовао састанак актива писаца комуниста посвећен Књижевним новинама. Расправа, вођена у великој сали Градског комитета, трајала је три дана - 22. јануара, 29. јануара и 5. фебруара 1968. године. (Стенограми са ових састанака имају више од 500 куцаних страница.)

Први учесник на овим разговорима био је Танасије Младеновић: "Књижевне новине" су, наглашава Младеновић, у "тезама Градског комитета осуђене за национализам, унитаризам, нихилизам, либерализам, конзервативизам, као борац против реформе и самоуправљања, инспиратор отпора политици Савеза комуниста. Не можемо само да схватимо како се може бити све то одједанпут".

Александар Саша Петров / Архива "Новости" и "Борбе"

Младеновић је говорио око сат и по, а онда је уследила пауза. После паузе говорио је Миодраг Протић који је подржао тезе Градског комитета и оценио да су "Књижевне новине", између осталог, пружале заштиту и подршку свим појединцима и групама које су се на било којој основи нашле у сукобу са Савезом комуниста.

Велику пажњу изазвало је излагање Младена Ољаче који је, иначе, објављивао своје текстове у спорним рубрикама, а на седници Градског комитета их је назвао "најнижом врстом публицистике". "Ја сам их заиста", поновио је он, "поредио с оним текстовима, ако се сећате, милангроловске демократије после његовог доласка у Београд, када је он по београдским улицама просипао оне чланчиће којим је хтео да збуњује јавност. Додуше, он их је плаћао својим парама што Таса не чини".

СВОЈЕ веома опширно излагање уз мноштво цитата из властитих написа, Љубиша Манојловић је посветио одбрани своје рубрике "Онако, узгред". Посебно је занимљива његова оцена положаја сатире у социјализму: "Нама који се бавимо хумором и сатиром, сатира је нека врста слабе тачке, наша Ахилова пета. У њу нас бију и они који кажу да су за сатиру и они који су против ње. Разуме се, против ње се нико не изјашњава. Само изјашњавајући се за њу, истовремено прописују и многе рецепте, Бојим се да би, на садашњем ступњу нашег апотекарства, сатиричар на један такав рецепт добио мишомор".

На првом састанку "Књижевне новине" су осудили Петар Ђоковић, секретар Градског комитета, Иван Ивањи и Александар Вучо, док је члан редакције Радомир Смиљанић подржао излагања Младеновића и Манојловића.

На састанку одржаном недељу дана доцније, Милан Вукос је замерио Манојловићу због тога што није ништа рекао о платформи "Књижевних новина" (ову замерку ће касније понављати и други), што се бавио само својом рубриком, а не оним што пишу други и што је од Партије затражио заштиту у "еснафу".

Чланови редакције Драган Колунџија, Радомир Смиљанић, Богдан А. Поповић, Душан Пувачић и Момо Капор једнодупшо су одбили све оптужбе, а њима су се придружили Душан Радовић, Предраг Палавестра, Брана Црнчевић, Бранимир Шћепановић и Матија Бећковић.

Предраг Палавестра, Брана Црнчевић и Танасије МладеновићПредраг Палавестра - Брана Црнчевић и Танасије Младеновић

НА ЗАВРШНОМ састанку говорио је и председник Градског комитета Симеон Затезало који је оценио је да је поводом "случаја" Књижевних новина изражена тежња за "легализацију различитих политичких центара са супротним политичким позицијама и схватања о Савезу комуниста као идејно хетерогеној организацији у којој могу да егзистирају различити идејни ставови" и закључио: "Суштина акције Градског комитета је заштита свих стваралаца и стваралачке интелигенције од разних монопола, кланова и клановских метода. Савез комуниста мора ићи даље на елиминисање ових монопола. При томе ваља рећи да пуна слобода не значи и слободан пролаз за ону политику и платформу која је супротна политичкој платформи Савеза комуниста Југославије".

Тродневна дискусија о "Књижевним новинама" показала је да Партија нерадо уважава право на другачије мишљење. Но, упркос осудама и репресији, критичка мисао се више није могла обуздати нити критичка реч угушити јер, како је писао Предраг Палавестра, дух је већ био пуштен из боце и у њу се више није могао вратити. Стога ће у наредном периоду у обласги духовног стваралаштва бити много спорова, све до појаве вишестраначја када ће се сукоби одвијати у другачијој друштвеној клими.

Препоручујемо

Друштво

1 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТАЛНО ПОДОЗРЕЊЕ ПРЕМА СРБИМА: Предлог за слободно и критичко преиспитивање историјске улоге Јосипа Броза Тита

13. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОСВЕТА ДРСКОМ ПЕСНИКУ: Страдање Ивана Гађанског због стихова о лоповима и лоповлуцима

12. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МАНИПУЛАЦИЈЕ СВЕДОЦИМА: Извештај о преиспитивању сарајевског суђења муслиманским интелектуалцима

11. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МОНТИРАНИ ПОЛИТИЧКИ ПРОЦЕСИ: Одбор је узимао у заштиту појединце без обзира на њихову припадност и опредељења

10. 11. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације