СЕЗОНСКИ ЋЕМО СЕ ВАКЦИНИСАТИ ПРОТИВ КОРОНЕ: Др Јанко Николић Жугић, имунолог на универзитету у Аризони, очекује бољу ситуацију на пролеће

ВИРУС корона глобално још може да нас изненади, као и много пута до сада, али на пролеће ће ситуација бити битно боља, а до идуће јесени пандемија свакако неће бити светска тема број један.

Др Јанко Николић Жугић / Фото Приватна архива

Износећи ову процену у интервјуу за "Новости", др Јанко Николић Жугић, који је проглашен истраживачем године у области биолошких наука у Аризони, за рад о старењу, имунологији и тестирању и превенцији ковида, каже да је свестан да се, можда, "излеће", али да на основу онога што се до сада зна о SARS-CoV-2, има основа за овакву, за неке оптимистичну, а за неке песимистичну пројекцију.

* То, ипак, не значи да ће вирус да нестане нагло, као што се и појавио?

- Не. Вирус неће да ишчезне, и већ можемо да претпоставимо да ће антиковид вакцине постати сезонске. Како ће се ситуација даље одвијати зависи од три фактора: колико је људи било заражено и колико је вакцинисано, да ли ће се садашњи режим вакцинације показати као довољно добар и од тога колико вирус још може да се мења и да ли ће успети да буде бржи, бољи и јачи.

* Да ли је делта плус варијанта, досад регистрована у више од 40 земаља, потврда да вирус у томе и успева?

- Делта је већ еволуирала и она доста говори о томе шта вирус може да уради, док нам неке друге варијанте показују шта је покушавао, али није био толико успешан. Са короном релативно имамо среће, јер није толико мутагена као, рецимо, ХИВ, који мутира изузетно брзо. SARS-CoV-2 је успео да се доста брзо шири. Вухански оригинални сој је 200 одсто контагиознији од вируса сезонског грипа, који је прилично заразан, а делта се дупло брже шири него вухански сој. То је прилично усавршен систем ширења. Не знамо много бржих вируса од овог, изузев вируса малих богиња који има фактор репродукције 15, што значи да један заражени може да инфицира 15 људи, док делта варијанта има фактор од око 5-6. Ламбда варијанта, откривена у Перуу, показала је да може да пробија имунитет, али није постала доминантна и губи се.

* Колико смо уопште заштићени од делта плус соја, јер смо са том мутацијом још један корак даље од вируса на бази којег су прављене вакцине?

- Делта плус се за 15 одсто брже шири него делта. Значи заразнија је, али ако сте заштићени од делте, тих 15 одсто неће бити драматично. Без обзира на то што постоји разлика у ефикасности вакцина, битно је примити било коју и проћи пун режим вакцинације, јер је 90 до 95 одсто вакцинисаних заштићено од тешке форме ковида и смртног исхода ове инфекције.

* Верујете ли да са трећом дозом завршавамо имунизацију?

- Не. Мислим да ће антиковид вакцина постати једна од препоручених, као и да ће се од старта имунизације ићи на три дозе. То ће бити слично шеми по којој се вакцинишу деца против заразних болести.

* Очекивало се, ипак, да ће заштита после вакцине дуже трајати.

- Да, можда је разочаравајуће што је поствакцинални имунитет краћи него што се на почетку мислило. Оно што сада знамо је да је природна имуност доста дуготрајна. Прављена је аналогија са SARS-CoV-1, за који се тврдило да ће имунитет после прележаног сарса трајати до три године, а када су током ове епидемије испитивани они који су прележали сарс-1, нађен је имуни одговор и после 17 година.

* Да ли случајеви поновног ковида потврђују да то не важи и за SARS-CoV-2?

- Не. Сој који вас је инфицирао ствара заштиту против самог себе, а зависно од тога који је сој у циркулацији касније ћете бити више или мање заштићени од осталих сојева. Ко је прележао вухански и алфа сој, од њих је заштићен, али вам они дају заштиту која је три до 10 пута слабија од делте. Ту помаже вакцинација, да се стекне шири имунитет.

* Мислите ли да би имунизација по другачијој шеми од примењене била ефикаснија?

- Да смо од почетка другу дозу давали после месец, а трећу после шест месеци, постигли бисмо бољи имуни одговор и дужи ефекат. У том случају би две дозе биле непотпуна имунизација, али сад то не можемо да измеримо. Сада, такође, знамо да вакцине могу да се мешају у трећој дози и то је са имунолошке стране оправдано, вероватно и пожељно.

* Имунизација је најефикаснија када се у кратком року обави масовно, али у почетку у свету није било довољно цепива, а касније се развио отпор према вакцинацији.

- Да смо имали кампању за вакцинацију против ковида каква је била против дечје парализе или великих богиња, и такву координацију државних служби, струке и јавног здравља, сада о ковиду 19 не бисмо више причали. Вакцина се појавила када смо били на врху трећег таласа пандемије, и реално било је тешко стратешки гледано да се она спроведе брзо и равномерно са недовољним дозама. Међутим, на пролеће 2021. такве изговоре више нисмо имали.

* Они који одбијају вакцинацију верују да су довољно јаки да се изборе са вирусом. Да ли је то претерани оптимизам, с обзиром на то да и блага форма ковида може да остави последице?

- Такав став је врлоопасан и за појединца који га има, а и за друштво. То је коцкање здрављем, јер и код благих форми ковида, па и код оних који нису знали да су инфицирани, појављује се дуготрајни ковид, који код једног броја оставља озбиљне последице. Много је већа учесталост тих компликација, него оних после вакцине.

* Зашто се код неких пацијената развија дуготрајни ковид?

- Видео сам пацијенте, међу којима је било и мојих колега, лекара, доктора наука који после прележаног ковида нису више исте личности: имају поремећаје памћења, свести, нису у стању да се изразе, нити да изађу на улицу без бочице са кисеоником. Још не знамо зашто је то тако. Мој тим је укључен у нови пројекат, у којем учествује 15 центара и верујем да ћемо за годину и по знати много више о продуженом ковиду.

У ПРИРОДНОМ ЕКСПЕРИМЕНТУ ИСПИТУЈЕМО ИМУНИТЕТ

* Како сазнања до којих сте дошли у истраживањима за која сте и награђени, могу да помогну у бољем разумевању ковида?

- Ми радимо експерименталну науку и можемо контролисано да имунизујемо експерименталне животиње, што је немогуће радити на људима. Међутим, код људи имамо сада добру детекцију инфекције, и знамо ко и када добија вакцине, тако да и ту имамо јединствену ситуацију типа природног експеримента. Главни допринос, и на томе настављам да радим са својим тимом, јесте испитивање дуготрајности и ширине различитих врста имунитета. Веома је важно било знати ко је најизложенији, ко развија отпорност и колико та имуност траје. Једно од најважнијих питања је да измерени ниво антитела и т-ћелија повежемо са заштитом, да знамо у ком моменту та особа треба да добије бустер дозу вакцине.

ИНФИЦИРАНИХ ЗА 20 ОДСТО ВИШЕ

* Да ли би се на основу теста који сте развили, иако није за комерцијалну употребу, број оболелих од ковида 19 разликовао од званичне евиденције?

- Вероватно су бројеви које имамо глобално нижи него што је реално, али не толико драстично, за 20 највише 30 одсто. На почетку пандемије сматрало се да инфекција у 80 одсто случајева може да буде асимптоматска. Сада то не изгледа тако.

Препоручујемо

Друштво

0 1

ИСТАКАО СЕ У ДОБА КОРОНЕ: Имунолог из Србије проглашен истраживачем године у Аризони

04. 11. 2021. у 08:48

Друштво

0 25

ВАЖНО ЗА СВЕ КОЈИ СУ ПРЕЛЕЖАЛИ КОВИД: Имунитет је ограниченог трајања, ево до када сте заштићени од поновне инфекције

09. 11. 2020. у 22:08

Друштво

0 4

ВЕЛИКО ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА КОВИД ПРОПУСНИЦЕ: На шалтерима пошта издато скоро 437.000 сертификата

12. 11. 2021. у 13:52

Друштво

0 4

ПАДАЈУ КОРОНА БРОЈКЕ: Србија на 14. месту по броју заражених на 100 хиљада становника (ФОТО)

12. 11. 2021. у 12:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације