ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СТАЛНО ПОДОЗРЕЊЕ ПРЕМА СРБИМА: Предлог за слободно и критичко преиспитивање историјске улоге Јосипа Броза Тита

ПЕТОГОДИШЊИ рад Одбора за слободу мисли и изражавања практично је крунисан Предлогом за слободно и критичко преиспитивање историјске улоге Јосипа Броза Тита, у време када се власт још слепо држала пароле И после Тита-Тито!, који је 27. јуна 1988. године, упућен свим највишим државним и партијским форумима.

Тито и Добрица Ћосић / Архива "Новости" и "Борбе"

У нацрту овог саопштења, учествовали су готово сви чланови Одбора, пажљиво га разматрали и и допуњавали. Написали су га Војислав Коштуница и Коста Чавошки, док је завршну редакцију текста извршио Борислав Михајловић Михиз, а у име Одбора потписали су га Танасије Младеновић и Мића Поповић.

ОД СВОГ оснивања, Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања залаже се за укидање ограничења слободе мисли и изражавања. Критика рада управљача представља само језгро слободе мишљења и она не трпи никакве изузетке. Оно што у демократским порецима важи за носиоце власти, важи и за бивше државнике и политичаре. Све водеће личности Другог светског рата (Черчил, Рузвелт, Стаљин, Мао Цедунг, Хитлер) помрле су и смештене у историју. Политичка улога бившег југословенског председника Републике још увек није стављена у објективан историјски контекст.

Савремена историографија, стручно и педагошко схватање и тумачење савремене историје југословенских народа и данас имају претежно партијски, идеолошко-пропагандни карактер. Друштвене науке су још увек ограничене идеолошком митологијом и партијским табуима и изложене непрестаним ударима бирократског субјективизма и функционерске идеологије. За слободно, објективно процењивање улоге Јосипа Броза код нас не постоје неопходне слободе. Непристрасно оцењивање политичке делатности и личности Јосипа Броза потиснуто је идолопоклоничким неговањем његовог култа и примитивним ритуалним облицима изражавања оданости ("И после Тита - Тито!"). Досадашњи покушаји радикалног критичког објашњења минулих времена и збивања - у којима ни он ни његови сарадници (Едвард Кардељ и други) не би били повлашћени и заштићени табуом - идеолошки се дисквалификују као "детитоизација". Судска пракса чак у појединим случајевима оштрим казненим мерама и пресудама примењује и на мртвог председника законску одредбу која од повреде угледа штити "највише органе власти и представнике тих органа".

Мића Поповић / Фото Стеван Крагујевић

УДЕО ЈОСИПА БРОЗА у доношењу пресудних политичких одлука и његов апсолутни утицај на целокупан политички развој земље толики су да се новија историја и данашњи положај Југославије - а посебно садашња тешка друштвена криза у земљи - не могу ни схватити ни објаснити без слободног, свестраног и објективног научног и критичког преиспитивања историјске одговорности Јосипа Броза Тита. Питање слободног критичког преиспитивања историјске улоге Јосипа Броза није, међутим, израз залудне знатижеље да се упорно претура по прошлости. Реч је о томе да се из данашње опште друштвено-економске, политичке и моралне кризе, у коју југословенско друштво све дубље тоне, не може бити излаза без темељног критичког преиспитивања целокупне досадашње југословенске политике; а таквог преиспитивања не може бити уколико се објективној анализи и критици не подвргне личност најодговорнија за данашњи положај Југославије и за будућност и судбину многих њених нараштаја.

У том смислу било би нужно испитати шта је све узрок и где је почетак садашње друштвене кризе која се испољава у катастрофалном стању привреде, у националним и социјалним антагонизмима, у монополској владавини бирократске олигархије, у одсуству стварне политичке демократије и одговорности, у застрашујућим етничким и економским миграцијама, презадужености земље, незапослености и инфлацији, у социјалној беди и безнађу великих делова друштва, у пропалим инвестицијама и привредном криминалу, у све већем научном и технолошком заостајању. Та критика мора бити праћена конкретном оценом рада свих главних твораца поретка и политике, а пре свега бившег председника Републике, у чијим је рукама деценијама била апсолутна политичка власт у земљи.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Непрекидна албанизација Космета

ДЕКЛАРИСАНИ курс дестаљинизације Југославије није ни после четири деценије довео до стварања демократског, продуктивног и цивилизованог друштва, него је створен један политички поредак који је својом структуром онемогућио општи прогресиван развој друштва. Таквом несрећном исходу југословенске алтернативе "реалном социјализму", допринели су бројни објективни и субјективни чиниоци, међу којима је најодговорнији Јосип Броз Тито.

Са становишта интереса српског народа мора се, на пример, поставити питање одговорности за политику сталног подозрења према том народу као тобожњем носиоцу угњетачког унитаризма и централизма, на чему је инсистирала Коминтерна преко својих опуномоћених представника, међу којима је од 1937. био и Јосип Броз. Једну од последица такве политике представља систематска, одобрена и непрекидна албанизација Косова и Метохије. Та политика чини једно од сталних кризних обележја у развоју послератне Југославије; поред данас већ трагичног положаја српског и свег неалбанског становништва на овом подручју, та политика доводи у питање и сам територијални интегритет земље. Удео Јосипа Броза и његова лична одговорност за последице ове политике - политике која је на измаку овога века довела до патњи и страдања стотине хиљада људи, до одсуства сваке правне сигурности и заштите, до примене најгорих облика физичког насиља - до данас нису ваљано расветљене. Тврдити да је председник Републике био необавештен или обмањиван о једној тако важној ствари, то одавно звучи сасвим неуверљиво. Од самог почетка остаје отворен и неразјашњен његов однос према косовском питању, а посебно од његовог познатог разговора са шефом албанске партије у Београду 1946. године, када се расправљало о будућности Албанаца у Југославији.

Добрица Ћосић

ПИТАЊЕ КОСОВА тесно је повезано са целокупном националном политиком коју је КПЈ односно СКЈ спроводио у Југославији, чије негативне тенденције кулминирају у последњим деценијама. Непосредно после смрти Јосипа Броза, један од чланова Председништва СФРЈ указао је на штетност политике која се одвијала у складу са паролом: "Слаба Србија - јака Југославија!" Зато би требало сагледати размере, облике испољавања и све последице такве политике, а пре свега државног устројства Југославије утемељеног Уставом од 1974. године, који је Србију ставио у неравноправан положај према осталим републикама. Треба испитати да ли је и концепција асиметричног федерализма у Југославији - тј. увођење аутономних покрајина са атрибутима државног суверенитета и то само у једну републику - последица такве политике. Такође треба да се утврди да ли је и у којој мери садашњи нерешени уставноправни положај Србије непосредан плод ове политике.

Посебно би било важно испитати облике и размере политичке репресије према наводним или стварним политичким

неистомишљеницима у послератној Југославији, чиме је подржавана сабласт перманентног грађанског рата и сталне угрожености поретка и онемогућена реална демократизација друштва. Већи део разних мера политичке репресије у званичним тумачењима накнадно је умањен, објашњен тобожњим објективним околностима и оправдан вишим захтевима државног интереса. У другим случајевима, одговорност за претерано и непотребно насиље пребачена је са оних који су политику стварали на оне који су политику спроводили, пре свега на оне који су касније доживели политичку ликвидацију и који су сами насилним путем били уклоњени из јавног живота.

ПОЛИТИКА РЕПРЕСИЈЕ према неистомишљеницима започиње са појавом тзв. левих скретања и секташења током рата, односно реторзијом и одмаздом при самом крају рата. Многим видовима репресије после рата били су погођени сви који су се пре времена усудили да започну с критиком етатизма, бирократизације друштвеног и привредног живота, односно са критиком непроучене и брзоплете насилне колективизације на селу, од које је страдала најбројнија категорија друштва сељаштво. Још нису објективно испитане све околности под којима је створен и под којима је функционисао један од најмрачнијих логора на тлу модерне Европе - Голи оток. Сви ови и овакви облици политичког насиља не могу се изучавати без осветљавања удела који је у њима имао Јосип Броз.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Стварни расходи Титове владавине

У КРИТИЧКОМ испитивању историјске улоге бившег председника Републике посебно је значајно подручје спољне политике. Развој догађаја у свету већ одавно је поставио питање колико је та спољна политика изоловала земљу од њеног природног културно-историјског, привредног и политичког окружења, приближавајући је Азији и Африци, а удаљујући је од Европе. Југословенска спољна политика, која је на речима била за равноправност и демократска начела, завршавала је понекад у подршци низу диктаторских режима и њихових вођа који су та начела доследно нарушавали, примењујући према својим поданицима сурове облике насиља и тортуре. Мора се поставити и питање колико је таква политика уопште била примерена положају, величини и материјалним могућностима Југославије и која је била њена стварна цена?

Трошкови државе у реализацији амбициозне замисли о светско-историјској улози Југославије, чијем је стварању и развијању највише допринео бивши председник Републике, неизбежно намећу и питање: колики су били стварни расходи његове владавине? У већини демократских режима, низом правних прописа регулисана је листа годишњих прихода и издатака највиших државних функционера; законским прописима утврђене су максималне (по правилу симболичне) вредности поклона које државници могу лично примити док су носиоци одређених јавних функција. Традиција цивилне листе - јавнога расправљања и одлучивања о висини годишњих примања шефова држава - у појединим европским земљама стара је и више векова.

Тито на Галебу / Фото Профимедија

ЦИВИЛНЕ ЛИСТЕ владара, кнежева и краљева Србије и Југославије, биле су чест предмет жестоких полемика у парламенту и јавности, доводећи понекад и до озбиљних политичких криза. После смрти Јосипа Броза Тита, захваљујући породичним споровима око његове заоставштине, као и бројним информацијама о његовом животу, поставило се и питање богатстава и поседа којима је он располагао, а чији су обим и порекло до данас остали непознати. У земљи која не спада у круг развијених држава и коју одавно тешко погађају економска и друштвена криза, незапосленост, пад стандарда, одсуство социјалне сигурности и губитак перспективе за млађе нараштаје, питање трошкова власти и цене управљача поставља се као морални захтев, како би се убудуће обезбедио поузданији увид у расходе и богатство носилаца јавних функција.

* * *

Ово су само неки од могућих приступа разматрању улоге Јосипа Броза Тита у новијој историји Југославије. Овај предлог за слободно и објективно критичко преиспитивање историјске улоге Јосипа Броза представља, дакле, налог историјске истине и насушне потребе у тражењу изласка из тешке и свеопште кризе југословенског друштва и духовни, морални и психолошки предуслов за заснивање једне више политичке културе на југословенском простору.

* * * * * * * * * * * * * * * * *

Налози историјске истине

Три месеца касније, 11. октобра, Одбор се обратио Председништву СФРЈ, Скупштини СФРЈ и југословенској јавности. Саопштење је потписао песник Танасије Младеновић, а потом следе потписи свих чланова Одбора.

С УВЕРЕЊЕМ да служи слободној и критичкој мисли - темељној претпоставци демократског и цивилизованог друштва, Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања упутио вам је крајем јуна ове године "Предлог за слободно и објективно критичко преиспитивање историјске улоге Јосипа Броза Тита". Како је наша делатност јавна, тај предлог упутили смо редакцијама Танјуга и свих значајнијих листова, радио и телевизијских станица у земљи.

Уместо да најодговорнија политичка тела Југославије с дужном пажњом размотре наш предлог и одговоре нам, а средства јавног информисања га објаве и упознају јавност с његовим садржајем, догодило се супротно нашим очекивањима и добрим обичајима у сваком демократском и просвећеном друштву. Наш предлог објавио је само словеначки лист "Младина", па је шира јавност остала необавештена о садржају нашег предлога и изложена његовим произвољним, нетачним и манипулацијским тумачењима.

Председништво СФРЈ, Председништво и ЦК СК Србије, партијски форуми широм земље, руководства Социјалистичког савеза, Савеза бораца, Савеза резервних војних старешина, омладине и пионира прогласили су наш предлог "најгрубљим нападом на тековине револуције и личност и дело друга Тита", захтевајући и нашу кривичну одговорност и одузимање официрских чинова члановима Одбора - потписницима Предлога, а новине, радио и телевизија повели су праву политичку хајку на Одбор као "непријатеља наших светиња" и "нас самих".

Тито и Софија Лорен / Фото: Стеван Крагујевић

Овакав однос према нашем Предлогу не може се сматрати службом истини, слободи, јавном моралу и општем добру. Ако је наш предлог таквог садржаја како се он званично тумачи и јавно напада, зашто се одговорни политички чиниоци плаше да га објаве и препусте суду умно и политички пунолетне јавности? Нама је добро познато да су руководећи политички форуми у овој земљи све нападе на народноослободилачку борбу, револуцију, Југославију и њен поредак, било с које стране да су долазили, објављивали кад год су били уверени да ти напади нису засновани на истини и ваљаним аргументима, не сумњајући у политичку писменост Југословена да одвоје лаж од истине и клевету од аргумента. Сходно таквим демократским поступцима, ми не видимо ниједан разуман разлог да се тако не поступи и са нашим предлогом за слободно и објективно критичко преиспитивање историјске улоге Јосипа Броза Тита.

Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања, будући да заступа начело слободе мисли и право разума да све људско и божје подвргне свом суду, не сматра ниједан свој став, ниједно своје мишљење, па ни овај свој предлог, неподложним критици политичке, научне и целокупне јавности.

Владимир Мијановић, Влада Револуција

Стога тражимо од Председништва и Скупштине СФРЈ да у интересу опште истине и јавног морала омогуће објављивање нашег предлога за слободно и објективно критичко преиспитивање улоге Јосипа Броза Тита и потврде своју декларисану спремност за демократски дијалог о свему што нам условљава живот и судбину.

Препоручујемо

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШТО СЕ ВИШЕ МЕЊАЛО, СВЕ ВИШЕ БИЛО ИСТО: Предлог југословенској скупштини за успостављање политичке демократије

06. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХРАБРОСТ У ПРОМУКЛИМ ВРЕМЕНИМА: Одбрана основних тековина цивилизације из сликарског атељеа

05. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАТАМЊЕЊЕ ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ: Ангажованост Одбора поводом забрана дела неподобних писаца

04. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БОРБА ЗА ГРАЂАНСКА ПРАВА: Београдски интелектуалци су одлучили да оснују Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања

03. 11. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације