ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОСВЕТА ДРСКОМ ПЕСНИКУ: Страдање Ивана Гађанског због стихова о лоповима и лоповлуцима
ЗБОГ вишегодишњег прогона српског песника Ивана Гађанског, Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања, обратио се 5. јуна 1989. Анти Марковићу, југословенском премијеру, председнику ондашњег Савезног извршног већа ширим писмом, како би га потанко упознао са страдањем Гађанског који је избачен са посла крајем фебруара 1986. године:
"Поштовани друже Марковићу,
ЈЕДНА од великих непријатности Вашег положаја је преузимање тешкоћа, нерешених питања и неправди Вашег претходника. Тако сте без икакве "заслуге" или кривице наследили тешко решиву економску и политичку кризу и земљу у расулу. Мање Вам је, међутим, познато да сте наследили и поједине неправде које је претходна влада, преко својих високих представника, нанела недужним појединцима.
Један од њих је наш познати песник и класични филолог Иван Гађански, који је решењем ранијег потпредседника СИВ-а Јанеза Земљарича лишен радног места у Комисији за размену у области просвете између СФРЈ и САД, а потом и основних средстава за живот. У нади да Вам је стало до доброг рада СИВ-а и правичног поступања са људима о које се претходни СИВ тешко огрешио, слободни смо да Вас упознамо са страдањем Ивана Гађанског које траје већ више од три године.
Почев од 1. октобра 1976. Иван Гађански је био запослен у Комисији за размену у области просвете између СФРЈ и САД на радном месту заменика извршног директора. На ово радно место био је примљен путем јавног конкурса и није подлегао реизборности.
ВЕЛИКЕ животне неприлике Ивана Гађанског започеле су оног тренутка када је објавио песму "Мистерија" (о лоповима и лоповлуцима!). Један високи савезни функционер "препознао" се у тој песми, па је тражио од других функционера да му помогну да се освети дрском песнику. Међу званичницима пустио је глас да је Гађански "амерички човек", док је саветнику америчке амбасаде у Београду саопштио да он не ужива поверење југословенске владе. Захваљујући овој интриги, почетком 1986. извршни директор Комисије за размену у области просвете СФРЈ и САД тражи строго поверљивим дописом од СИВ-а да Ивана Гађанског стави на располагање. Излазећи у сусрет овом захтеву, Јанез Земљарич, тадашњи потпредседник СИВ-а, доноси 20. фебруара 1986. године решење С.п.п. бр. 249 којим Ивана Гађанског ставља на располагање почев од 1. марта 1986. године, не наводећи разлоге због којих то чини. Ово решење никада није лично уручено Ивану Гађанском већ му је убачено у поштанско сандуче у згради у којој живи.
Тако је решењем СИВ-а Иван Гађански остао без радног места у установи која по савезном закону нема статус савезног органа, а од стреса који је при том доживео три месеца касније је оболео од рака. Поступајући по тужби Ивана Гађанског Савезни суд се огласио ненадлежним седамнаест месеци касније...Низ спорова које је од тада покретао пред судом удруженог рада пуни су нерегуларности, фалсификата и, очигледно, притисака... Кад је пред новинарима присутним на рочишту констатован фалсификат који је у име СИВ-а поднело Савезно јавно правобранилаштво, суђење је проглашено тајним...
Суд се трудио да у овом спору "постигне" два циља, не бирајући при том средства. Први је био да се по сваку цену решење СИВ-а о стављању на располагање прогласи за важеће, а други је да се искључи Комисија за размену у области просвете између СФРЈ и САД као учесник у спору. Јер једино је ова Комисија била надлежна да са Гађанским раскине радни однос, а она то никада, па ни до данас, није учинила.
У МЕЂУВРЕМЕНУ, 1. маја 1986. извршни директор Комисије ускраћује Гађанском исплату личног дохотка иако је овај све до данашњег дана, сем кад је био на боловању, и даље долазио на посао. Од Комисије никада није добио решење о раскиду радног односа иако је једино она била за то надлежна. Једино га је извршни директор Комисије 6. јуна 1986. писмено обавестио да му "престаје ангажман", да би на суду и то порекао. А децембра 1988. инспектор рада констатује да не постоји никакво решење о раскиду радног односа са Гађанским.
Посебну пажњу заслужују незаконитости које је СИВ починио стављањем Ивана Гађанског на располагање. По важећим прописима, према лицима које стави на располагање СИВ има обавезу да (1) објави решење у "Службеном листу СФРЈ", (2) да им понуди друго радно место и (3) да изда коначно решење о престанку радног односа по истеку рока располагања од 12 месеци. У случају Ивана Гађанског СИВ није ни једно од тога учинио што је и на суду утврђено. У том спору октобра 1988. суд доноси компромисну пресуду којом налаже СИВ-у да због својих пропуста исплати сав заостали лични доходак. Та пресуда није ни до данас постала правноснажна јер се судски списи губе (!), поново налазе, шаљу вишем суду, враћају из вишег суда и поново упућују вишем суду, да би им се на крају променио и деловодни број. Иначе, у овом спору ни до данас није донета правноснажна пресуда.
... До овог тренутка Ви по свој прилици и нисте знали за ову велику неправду коју је претходна влада, преко својих високих представника, нанела Ивану Гађанском. Сада знате и то Вас чини лично одговорним пред законом и јавношћу. Зато Вас молимо да се и лично заложите да СИВ укине решење којим је Иван Гађански стављен на располагање", наведено је у писму Анти Марковићу.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Укидање слободе штампе и објављивања
ПОЧЕТКОМ априла 1989. године Одбор се обратио Скупштини и Извршном већу СР Србије, поводом доношења нацрта Закона о издавачкој делатности и кинематографији. У име Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања, овај апел је 12. априла 1989. године потписао професор др Неца Јованов.
"МАРТА 1989. године Републички комитет за културу саставио је нацрт Закона о издавачкој делатности и кинематографији који садржи неколико одредаба којима се битно ограничава, па и укида слобода штампе и приказивања филмова. Њиме се најпре забрањује растурање публикација односно јавно приказивање филмова којима се "износе неистине или вести којима се може угрозити јавни ред или узнемирити јавност". Како се између израза "неистина" и "вест" налази свеза "или" то значи да, по предлогу творца овог законског нацрта, и истинита вест може бити разлог за забрану ако угрожава јавни ред и мир или узнемирава јавност. Чак по овом нацрту није ни потребно да истинита вест угрози јавни ред, и мир или узнемири јавност. Довољно је ако би она, по ничим образложеном мишљењу јавног тужиоца и суда, то могла да учини. А тиме се практично допушта потпуна произвољност у ограничавању и затирању ове необично важне јавне слободе.
ЈОШ ЈЕ ПОГУБНИЈА предложена одредба којом се инокосни пословодни орган издавачке организације чини кривично и материјално одговорним уколико сам не спречи издавање публикације "чија је садржина управљена против друштвеног и државног уређења Југославије, мира и пријатељства међу народима или против човечности". Тиме се дужност забране штампања за власт неугодне публикације преваљује, под претњом кривичног прогона, на директора издавачког предузећа, чиме се у једној личности сједињују улоге издавача, инквизитора и цензора. Уколико би се ова предложена одредба озаконила, њена практична примена потпуно би укинула слободу штампе и објављивања, пошто би директори издавачких кућа, у великом страху од кривичне одговорности, сами спречавали да политички неугодни рукописи уопште буду предати у штампу.
Предлажемо вам да одмах повучете овај законски нацрт и смените комисију која га је сачинила."
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (0)