ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МАНИПУЛАЦИЈЕ СВЕДОЦИМА: Извештај о преиспитивању сарајевског суђења муслиманским интелектуалцима

ВЕЋ смо навели да је посебна радна група Југословенске координације институција за заштиту људских права, у саставу Владимир Шекс, Драго Демшар, Коста Чавошки и Павлушко Имшировић, 1. децембра 1989. сачинила Извештај за преиспитивање Сарајевског процеса који се одвијао у јулу и августу 1983. године. На почетку овог документа је наведено следеће:

Суђење Сарајевској групи / Фото Профимедија

"Од 18. јула до 20. августа 1983. пред Окружним судом у Сарајеву одржано је суђење дванаесторо муслиманских интелектуалаца из Босне и Херцеговине. Били су оптужени: Алија Изетбеговић, дипломирани правник из Сарајева; Омер Бехмен, дипломирани инжењер грађевинарства из Сарајева; Исмет Касумагић, дипломирани инжењер металургије из Зенице; Хасан Ченгић, дипломирани теолог из Стоца; Етхем Бичакчић, дипломирани инжењер електротехнике из Сарајева; Хусеин Живаљ, дипломирани инжењер машинства из Сарајева; Салих Бехмен, наставник математике из Мостара; Мустафа Спахић, дипломирани политиколог из Сарајева; Џемалудин Латић, професор из Сарајева; Мелика Салихбеговић, дипломирани политиколог из Сарајева; Дервиш Ђурђевић, дипломирани правник из Сарајева и Ђула Бичакчић, службеница из Сарајева".

АЛИЈА Изетбеговић је аутор "Исламске декларације" (праведне на арапски, енглески, турски и немачки), те књига "Ислам између Истока и Запада" (преведене на енглески и турски) и "Проблеми исламског препорода" (збирка објављених чланака). Хасан Ченгић и Мустафа Спахић су аутори запажених теолошких текстова. Исмет Касумагић је ванредни професор Металуршког факултета у Зеници и регистровани експерт УН за проблеме челика. Џемалудин Латић и Мелика Салихбеговић су песници (објављене су им збирке), а Салихбеговић је уз то и аутор једног броја филмских сценарија и критичких текстова из области уметности.

Првих шесторо оптужених оптужница је теретила за непријатељско удруживање ради рушења уставног поретка земље из члана 136, у вези са чланом 114 КЗ СФРЈ, а остале за непријатељску пропаганду (члан 133 КЗ). После процеса који је трајао 32 дана, сви оптужени су проглашени кривим и осуђени на укупно 90 година затвора.

Целокупну истрагу, која је трајала око три месеца, провели су органи унутрашњих послова (СДБ), тј. полиција. Оптужене је само једном саслушао истражни судија и то четвртог дана по лишењу слободе, када је требало продужити притвор.

У току истраге истражни органи су учинили низ незаконитих и недопуштених радњи, чије би описивање захтевало много простора. Ипак, две неправилности, због њиховог значаја, морају се посебно споменути.

Алија Изетбеговић, Мелика Селихбеговић и Хусеин Живаљ

ПРВА се односи на манипулацију сведоцима и њиховим исказима. У току поступка приведен је велики број људи (у јавности се помиње цифра од неколико стотина), који су саслушавани, задржавани у полицији или код којих је извршен претрес стана. Од овог броја Служба државне безбедности је одабрала њих шездесет који су потписали записнике који терете оптужене, да би потом били доведени пред суд као сведоци оптужбе. На суђењу, међутим, само њих петнаест остало је при оптужујућим исказима из истраге, док су сви остали у већој или мањој мери изменили у истрази потписане изјаве или их потпуно одбацили. Многи од ових сведока изнели су на суђењу драстичне примере недопуштених метода који су били примењени да би се од њих изнудио оптужујући исказ. (...)

Процес је, иако званично јаван, у ствари био тајан. За улазак у судницу суд је поделио улазнице на име, што је потпуно незаконито (председник суда бранио се тиме да су то учинили органи СДБ-а). У салу су могла ући само по три најближа рођака оптужених. Остале улазнице дељене су једном мањем броју припадника одабране публике. Иако се свакодневно велики број грађана окупљао у аули и ходницима суда, судница је, изузев првог и последњег дана (у дане читања оптужнице и пресуде), била полупразна. (...)

Дана 20. августа 1983. изречене су пресуде. Најмања казна износила је пет а највећа петнаест година затвора. По жалбама оптужених Врховни суд БиХ незнатно је ублажио казне задржавајући исте квалификације дела. Тек је Савезни суд осетније смањио казне и извршио преквалификацију дела, тако да су сви осуђени за тзв. вербални политички деликт (члан 133 КЗ СФРЈ).

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Пресуда као политички реферат

АНАЛИЗА пресуда показује све мањкавости карактеристичне за монтиране процесе: оне више личе на политичке реферате са много нејасних и неразумљивих места, нелогичности, па и отворених контрадикција. (...)

Од писаних докумената радна група је са посебном пажњом проучила инкриминисани текст под насловом "Исламска декларација". Ово стога што су контраверзе између оптужбе и одбране у вези с овим текстом биле највеће. За оптужницу "Исламска декларација" је контрареволуционарни програм за рушење уставног поретка у Југославији. А ако би се веровало штампи, у њој се нападају братство и јединство народа Југославије, прекраја земља, заговара стварање исламске републике од Техерана до Босанског Брода, вређају народи и народности и слично. Читањем текста радна група је утврдила да се ништа од тога не налази у "Исламској декларацији". Штавише, овај текст се уопште не односи на Југославију нити се она у њему на било који начин спомиње. Оптужба за "Исламску декларацију", по дубоком уверењу ове радне групе, представља фалсификат без пресуде чије би разобличавање само по себи било довољно да се расветле све околности овог суђења. (...)

Хамдија Поздерац

ЗБОГ ограничености простора овде није могуће набројати све наслове клеветничких написа против оптужених у штампи пре и у току суђења. Ипак, на два се посебно морамо осврнути, јер су, по уверењу које влада у јавности, а што је и мишљење ове радне групе, одлучила о судбини оптужених. Први се односи на излагање Бранка Микулића, објављено у "Вечерњим новостима" од 19. маја 1983. У овој изјави Микулић, поред осталог, каже: "Недавно је у БиХ откривена илегална организација муслиманских националиста, која је агресивно деловала на линији стварања етнички чисте Босне и Херцеговине и оснивања тзв. исламске републике у Југославији, коју би, по једној варијанти, чинила БиХ, а по другој БиХ, Санџак и Косово ... Ова организација је била повезана са младомуслиманском фашистичком емиграцијом и обавештајним службама појединих земаља, као и са припадницима терористичке организације "Муслиманска браћа". Дакле, Микулић је ставио на терет илегалну организацију, покушај стварања етнички чисте БиХ, оснивање исламске републике у Југославији, везу са фашистичком емиграцијом и терористичким центрима у иностранству, шпијунажу, и све то на самом почетку истраге. Чак ни оптужница неће теретити оптужене за већину ових "злочина", а као што је познато, од свега је после пресуде Савезног суда остао само тзв. вербални политички деликт.

АУТОР другог написа који је непосредно утицао на формулисање оптужбе, био је Хамдија Поздерац. Пошто "Исламска декларација" очито није била антијугословенски и контрареволуционарни програм - а да би постојала непријатељска група такав програм је неопходан - Хамдија Поздерац је узео на себе да то обезбеди. У интервјуу сарајевском часопису "Свијет" (18. априла 1983) Поздерац је оптужене назвао "прононсираним носиоцима клеронационализма из Исламске заједнице, муслиманског национализма, отвореним непријатељима социјалистичког самоуправљања и федеративног уређења", а у наставку је додао да "Исламска декларација" представља "њихову компактну платформу за дјеловање", која, поред осталог, значи "захтјев за стварање етнички чисте Босне и Херцеговине и образовање исламске државе као израза моралних концепата исламске религије". Овим је "са највишег места" (Поздерац је тада био председник Председништва ЦК СК БиХ) дата квалификација "Исламске декларације", која је обавезивала истражне органе, тужилаштво и суд.

Бранко Микулић

"На овај начин два у то време најмоћнија човека у БиХ ангажовала су свој ауторитет и своју моћ да би прејудицирали оптужбу и кривце у суђењу које је тек требало да почне. Сувишно је истицати колико је овакав поступак противзаконит", наведено је између осталог у овом Извештају радне групе од 1. децембра 1989. године.

Препоручујемо

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШТО СЕ ВИШЕ МЕЊАЛО, СВЕ ВИШЕ БИЛО ИСТО: Предлог југословенској скупштини за успостављање политичке демократије

06. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХРАБРОСТ У ПРОМУКЛИМ ВРЕМЕНИМА: Одбрана основних тековина цивилизације из сликарског атељеа

05. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗАТАМЊЕЊЕ ИСТОРИЈСКЕ ИСТИНЕ: Ангажованост Одбора поводом забрана дела неподобних писаца

04. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БОРБА ЗА ГРАЂАНСКА ПРАВА: Београдски интелектуалци су одлучили да оснују Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања

03. 11. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације