РЕДИТЕЉИ ПРВИ ПУТ ПРИМЉЕНИ У САНУ: На Скупштини српске академије наука и уметности изабрано 13 дописних, 12 редовних и 5 иностраних чланова
РЕДИТЕЉИ Дејан Мијач и Слободан Шијан, сценограф Миодраг Табачки и вајар Мрђан Бајић изабрани су за нове дописне чланове Српске академије наука и уметности, у новоформирано Одељење уметности.
Они су добили потребну већину гласова на изборној скупштини САНУ која је одржана јуче, а чиме је завршен изборни циклус. Такође, познати руски редитељ Никита Михалков изабран је за иностраног члана.
На Одељењу језика и књижевности за дописне чланове избрани су професори књижевности Миодраг Лома и Миливој Ненин.
Академици су јуче бирали и редовне чланове, па су на Одељењу медицинских наука у редовно чланство изабрани Горан Станковић, Бела Балинт и Марко Бумбаширевић.
За редовне чланове Одељења историјских наука потребну подршку колега добили су Миодраг Марковић и Славенко Терзић, а нови дописни члан је Драган Богетић. Редовни члан Одељења уметности постао је композитор Светислав Божић.
У Одељење за математику, физику и гео-науке изабрани су као редовни Владимир Ракочевић и Владица Цветковић, а дописни је Игор Долинка.
Редовни чланови Одељења хемијских и биолошких наука постали су Милош Ђуран и Велимир Попсавин, а дописни Марјан Никетић и Жељко Томановић.
Одељење техничких наука САНУ за редовне чланове добило је Слободана Вукосавића и Велимира Радмиловића, а дописне Миодрага Михаљевића, Владимира Срдића и Владана Девеџића.
За нове иностране чланове изабрани су, осим Михалкова, Чашлав Брукнер, Слободан Симоновић, Наталија Нарушицка и Гинтер Гринцинг.
Укупно је изабрано 14 дописних, 12 редовних и 5 иностраних чланова. Појачање, то јест ниједног дописног члана, нису добила одељења друштвених и медицинских наука. Изборној скупштини присуствовала су 104 члана, од укупо 119, колико их је Академија имала пре скупштине, па је за избор у редовне чланове било потребно добити најмање 43 гласа (гласају само редовни), а за дописне 58.
Новоизабрани академици нагласили су, за "Новости", да их овај избор обавезује да раде још више.
Редитељ Дејан Мијач у изјави нашем листу је рекао:
- Мило ми је да ми се десило нешто непредвиђено, а лепо.
Миодраг Табачки каже да му избор међу бесмртнике много значи.
- То потврђује мој рад и ангажман, упућује ме да наставим да се бавим афирмацијом професије на ширем плану - навео је овај сценограф.
За професора Миодрага Лому ово је нова ситуација.
- Тек када будем видео шта се од мене очекује, могао бих нешто више да кажем - нагласио је Лома.
- У сваком случају, спреман сам да се прихватим обавеза које ме чекају.
- Рећи ћу вам у једној реченици: то значи да ћу од данас морати за нијансу још више да радим.
Иначе, за избор међу редовне чланове било је предложено 13 кандидата, за дописне 36, а за иностране 5 кандидата.
Бројање гласова трајало је неуобичајено дуго, па је комисија која бројала гласове радила дуже од три сата.
ПОДМЛАЂИВАЊЕ
СРПСКА академија наука и уметности пре изборне скупштине била је најмалобројнија у региону, а њени часници истицали су и да има најстарије чланство. Србија на 100.000 становника има 1,8 академика, док је то код других земаља знатно више. Циљ ове изборне скупштине био је да се ова научна и уметничка институција подмлади и бар мало омасови.
КОСТИЋ ОПЕТ НУДИ ОСТАВКУ?
ПРЕДСЕДНИК САНУ Владимир Костић је на крају заседања рекао:
- О мојој даљој улози у Академији надам се да ћу вас обавестити у понедељак.
У ходницима Академије чули су се коментари да је Костић незадовољан резултатима избора, из сличних разлога као и након претходних, 2018. године, јер САНУ није довољно бројчано ојачана и подмлађена. Тада је понудио оставку која није прихваћена.
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)