ДАНАС ЈЕ СВЕТИ СТЕФАН ПРВОМУЧЕНИК: Слави се трећег дана Божића, верује се да жене треба да ураде ово

ПРАВОСЛАВНА црква, трећег дана Божића, молитвено се сећа Светог првомученика архиђакона Стефана.

Фото: СПЦ

Српска православна црква и верници данас славе Светог првомученика и архиђакона Стефана, који је словио и за заштитника лозе Немањића.

Свети Стефан (назван Првомученик) био је архиђакон првобитне Јерусалимске цркве и сродник апостола Павла.

Стефан је био први од седам ђакона које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашним у Јерусалиму. Зато је назван архиђаконом. Био је Јеврејин који је живео у грчким областима Римског царства.

Православна црква, трећег дана Божића, молитвено се сећа Светог првомученика - архиђакона Стефана.

Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

Страдање Светог Стефана збило се годину дана после силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Исус Христос вазнео на небо. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано на страницама Светог писма Новог завета.

Свети Стефан се назива архиђаконом јер је био први од седам ђакона које су свети апостоли поставили на службу око помагања сиротињи у Јерусалиму.

Како каже библијско сведочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога.

Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета. У тој првој години по страдању и вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вере, својих речи и дела подсећајући на речи закона и пророка Старог завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико векова.

Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побеђивао своји јасним и истинитим речима. Како нису могли другачије спречити његово проповедање, прибегли су, уз помоћ лажних сведока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, уследило је суђење.

На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем.

Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.

Фото: Д. Миловановић

Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповедајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову реч и оснивајући црквене заједнице.

А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.

Свети првомученик Стефан када је пострадао имао је нешто више од 30 година. Његове последње речи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“.

Сам пример мучеништва и беспоговорног страдања, архиђакон Стефан је дао, и дан-данас даје пример свим хришћанима. Његов пример најбоље објашњава речи да је „крв мученика семе Цркве“.

Мошти Светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године.

Ово је једна од распрострањенијих слава на нашим просторима, а значајна је и због тога јер је прва након Божића.

За њу се везује неколико обичаја - тог дана се износи божићна слама из куће која се претходно пажљиво помете. Она се никако не баца јер се верује у њену плодотворну моћ, већ се ставља у воћњак, пчелињак или привредне зграде. Метла се више не користи за друге сврхе већ се чува у кући јер се верује да она доноси здравље. У Банату и Срему су божићну сламу уклањали већ одмах по поноћи на Стевањдан.

Сламу су уклањале жене, по правилу ћутећи – да се не чује како одлази Божић. Негде су то жене радиле и наге, јер је постојало веровање да тако у кући неће бити бува.

(Ало)

Препоручујемо

Репортаже

0 4

ЧУДА СВЕТОГ НИКОЛЕ РЕЋИ ЋЕ НАМ ИСТИНУ: Јесу ли Турци открили саркофаг великог свеца и чије су мошти у Барију?

10. 12. 2024. у 06:15

Пецива и пите

0 2

АКО СЛАВИТЕ СВЕТОГ СТЕФАНА, ОБАВЕЗНО ПРОБАЈТЕ: Најједноставнија припрема традиционалног колача

08. 01. 2025. у 13:44Новости онлине

Познати

0 1

МИЛАН ВАСИЋ ЗАПЕВАО ГОСТИМА НА СЛАВИ: Прославља Светог Николу у кругу породице и уз богату трпезу (ФОТО)

19. 12. 2024. у 23:28

Познати

0 0

И МИЛАН ВАСИЋ ПРЕСЕКАО СЛАВСКИ КОЛАЧ: Глумац Никољдан обележио и у манастиру Свети Никола у Врању

19. 12. 2024. у 16:04

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације