БОЉИ СТАТУС ВЕРОУЧИТЕЉИМА Порфирије: Наставницима треба дати стални радни однос

ВЕРОНАУКУ у Србији похађа 450.000 ђака, а било би их вероватно и више да не постоје два нерешена питања.

Усвојена заједничка декларација, Фото З. Јовановић

Прво је да верска настава не сме да буде наставни програм, већ предмет, а друго је да статус свих 2.010 вероучитеља, из седам традиционалних верских заједница, мора да буде решен, тако што ће они добити сталан посао, рекао је патријарх српски Порфирије, поводом две деценије од враћања верске наставе у школе.

Он је на Међународном панелу на Православном богословском факултету нагласио да од тога какво ћемо решење наћи за ова питања, зависи не само оцена коју ћемо сами себи дати приликом неког следећег сусрета, него у знатној мери и духовни профил народа који живи и који ће овде живети у будућности.

- Упутства о подизању цензуса од 30 ђака за формирање група за организовање верске наставе нису постојала у Закону из 2001. Поред тога веронаука се у већини школа данас углавном заказује пре осталих часова или је осми час, што је довело до тога да сада има мање од 500.000 полазника веронауке, што до пре коју годину није био случај - истакао је патријарх.

За Бранка Ружића, министра просвете, Србија је један од најпозитивнијих примера на овом пољу, а статус вероучитеља интерес је државе, Владе и Министарства и на том пољу се разговара годинама, са представницима свих традиционалих цркава.

- Правимо кораке напред и важно је да одредимо којим би путем требало омеђити начин за превођење вероучитеља у статус оних који су у радном односу за стално и тиме да им омогућимо права која су им на неки начин суспендована, или не могу да их користе у пуном капацитету - рекао је он.

Изградња хармоније односа и сарадња између различитих цркава и верских заједница је за епископа бачког Иринеја највећи успех верске наставе у школама. Он је навео да се данас, примера ради, у Новом Пазару истовремено одржавају часови православној и муслиманској деци, а вероучитељи истим аутомобилима долазе у школу.

- Избор веронауке или грађанског васпитања требало би организовати само у првом и петом разреду и у првом средње школе, а не сваке године. Сматрам да би ђаци требало да се опредељују шта ће слушати тек после две недеље упознавања са предметом, а не пре почетка школске године - истакао је епископ.

Епископ Иринеј и патријарх Порфирије, Фото З. Јовановић

На јучерашњем панелу "Двадесет година верске наставе у Републици Србији" говорили су и декан Православног богословског факултета Зоран Ранковић, бискуп Ладислав Немет, реис-ул-улема ИЗС Сеад Насуфовић, муфтија Мевлудин Дудић, председник мешихата ИЗуС, рабин Исак Асиел. Учествовали су и амбасадор у Ватикану Сима Аврамовић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Владимир Рогановић, професори Герхард Роберс, Силвио Ферари, Атанасиос Стојанидис. На крају скупа донета је Заједничка декларација о значају и месту верске наставе у Србији.

ПОЛА ВЕКА БЕЗ ВЕРЕ У ШКОЛАМА

ПРЕ тачно две деценије тадашњи патријарх српски Павле после много година одржао је први час веронауке у београдској Основној школи "Краљ Петар Први". После готово пола века вероучитељи су се вратили у школе, а најзаслужнији за то био је премијер Зоран Ђинђић. Иако велики противник верске наставе, ондашњи министар просвете Гашо Кнежевић је пред почетак првог часа са великим ентузијазмом узео школско звонце у руке и позвао ђаке на час веронауке.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације