ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БОРБА ЗА ГРАЂАНСКА ПРАВА: Београдски интелектуалци су одлучили да оснују Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања
ДАНА 10. новембра 1984, тачно пре 27 година, на адресе Скупштине СФР Југославије и СР Србије, као и на адресе четрдесетак редакција југословенских листова и радио-телевизијских станица, стигло је писмо о коме се муњевитом брзином пронео глас, уз остало и зато што је фотокопије тог текста многим појединцима у Београду одмах разделио неуморни Илија Мољковић, вишегодишњи, активни борац за људска права и радикални критичар моралне кварежи друштва, друштвених и државних установа, медија и, поготово, партијских и државних врхушки, слепих за дубину друштвене кризе, окренутих очувању сопствених привилегија.
Овде доносимо интегрални садржај тог писма упућеног на поменуте адресе, документа од велике важности за боље разумевање једног прохујалог времена, о ондашњим друштвеним приликама и људима који су створили, према речима Добрце Ћосића, "најзначајнију и најугледнију установу слободе у Титовој Југославији":
- СУЂЕЊА људском мишљењу, не само "вербалном деликту" него и заплењеним рукописима, учестала су у нашој земљи, постајући идеолошки и правно легитиман метод политичких обрачуна власти са својим неистомишљеницима. Владавина бирократске самовоље свагда онемогућује владавину права и независност судства, тих претпоставки демократског и цивилизованог друштва. Драконска казна Војиславу Шешељу (осам година робије!), хапшење београдских интелектуалаца и суђење шесторици - Владимиру Мијановићу, Павлушку Имшировићу, Миодрагу Милићу, Милану Николићу, Драгомиру Олујићу и Гордану Јовановићу, за интелектуалне дијалоге у приватним становима и рукописе полицијски заплењене, као и неке раније судске пресуде у другим крајевима Југославије, затим прогони са радних места "морално-политички неподобних" грађана, морају озбиљно да забрину сваког мислећег и часног човека. Та суђења и хапшења представљају очито гажење основног људског права - права човека да слободно мисли и јавно саопштава своје мишљење. Суђења људском мишљењу и онемогућавање слободе изражавања, на нашем простору историјски значе не само повратак у давно прошла времена него и кршење Устава СФРЈ, Универзалне декларације о правима човека Уједињених нација, Хелсиншких и других међународних докумената о људским правима, на чије се поштовање обавезала СФРЈ као држава. Субјективна јавна права су у југословенском простору редукована и извесним недемократским законима (Закон о спречавању злоупотребе штампе и других видова јавног информисања, Закон о основама државне безбедности, поједине одредбе Кривичног закона СФРЈ, републички закони о јавном информисању и издавачкој делатности и др.), суштински супротстављеним слову и духу Устава СФРЈ, па су тиме та права остала и без законске заштите. Грађани су лишени ширих и реалних могућности да бране и заступају право на слободу мишљења и достојанство човеково, његово неприкосновено право на своје уверење, истину, правду, стварање. Такво стање руши углед наше земље пред демократском светском јавношћу; пријатељи Југославије и сви они који су са моралном подршком и надом у демократски и хумани социјализам гледали у нашу земљу, данас бивају разочарани и забринути за будућност југословенског друштва.
ПОБУЂЕНИ хуманистичким и социјалистичким разлозима, одлучили смо да оснујемо Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања.
Одбор ће деловати на овим општим начелима: слобода људског мишљења и изражавања, једна од основних тековина цивилизације у којој живимо, потврда наше грађанске и људске еманципације, основа и израз интегритета и идентитета људске личности, елементарна је претпоставка друштвеног и културног живота, научног и уметничког стваралаштва.
Слобода мишљења и изражавања није власништво, дар и привилегија ниједне класе, друштвене групе, партије и државне власти; та слобода и то право је свељудско, па је и њихово остваривање или угрожавање ствар умности и савести свих грађана друштвене заједнице. На тој се претпоставци и образује Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања.
Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања представља слободну заједницу културних, научних и јавних радника, спремних да јавно бране слободу мишљења и изражавања. Одбор то чини у вери да слобода мисли, као темељно људско право, представља један од битних услова свих других слобода и права, израз људског достојанства, које се испољава и сагласношћу између мисли и јавне речи, између јавне речи и људског дела.
ОДБОР сматра да сваки човек има неприкосновено право на своје мишљење и изражавање на темељу Устава СФРЈ и Универзалне декларације Уједињених нација, као и дужност да такву слободу призна другима. Државна и политичка власт не додељује то право грађанима по својој вољи, нити га може ускратити по властитом нахођењу и политичкој користи, већ је дужна да га доследно гарантује и практично омогућује.
Одбор ће пружати подршку грађанима који су изложени прогону због изношења властитог мишљења. У свом деловању ослањаће се на судска акта, новинске и друге извештаје, налазе правних стручњака и помоћ људи добре воље и осетљиве савести, спремних да на одговарајући начин допринесу слободи мишљења. Одбор ће се залагати за ослобођење људи ухапшених због својих уверења. Одбор неће бранити никог који проповеда насиље, мржњу и супротстављање основним људским и грађанским правима, утемељеним Уставом СФРЈ и Универзалном декларацијом о људским правима Уједињених нација.
Одбор ће настојати да о својим акцијама и ставовима обавештава јавност. Одбор се нада да ће тиме доприносити унапређивању и заштити људских, грађанских, политичких и културних права. Одбор ће своје захтеве и ставове износити јавно и одговорно. Облике и методе деловања Одбора, засноване на изложеним начелима и међусобном поверењу чланова, као и избор потписника јавних докумената, одређују и врше чланови Одбора", наведно је на крају овог програмског текста који је потписало је 19 његових чланова.
* * * * * * * * * * * * * * * * * *
Титов излокан пут пун каљуга
ОНО О ЧЕМУ се већ дуже време говорило у критички настројеним круговима у Београду и међу новинарима, коначно је испливало на дање светло, Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања започео је свој живот. Како је све започело и како је ова "установа слободе" основана, с много детаља је описао Добрица Ћосић у својим записима.
Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања деловао је од почетка новембра 1984. до друге половине 1989. године. Активности су прекинуте у предвечерје увођења парламентарног поретка у Србији, када су чланови проценили да ће његову улогу на себе преузети политичке странке и нове демократске установе.
Документи сведоче да је у средишту активности овог Одбора, а то ће рећи и српске критичке интелигенције, била борба за људска и грађанска права, за радикалне, демократске реформе Титове Југославије, ослоњена, како пише Добрица Ћосић, на "понорну традицију слободарске мисли и интелектуалног борења најбољих људи српског народа у последња два века за хуманистичку и демократску културу и прогрес српског друштва достизањем најнапреднијих друштава у Европи и свету".
ПОСЛЕ хапшења "београдске шесторице" Ђосић у свом дневнику износи прогнозу да ће се хапшења наставити, да су на реду, како пише, "ми - професори и ја". Наводи огорченост Љубе Тадића, његов захтев "да нешто предузмемо" и да је њихова "интелектуална група сагласна да треба јавно да се бранимо од репресија власти".
За Титове наследнике у Србији, Милоша Минића, Ивана Стамболића, Дражу Марковића, Николу Љубичића и друге пише да настављају "Титовим путем", али је тај пут "толико излокан и с толиким каљугама да су им се 'самоуправна' кола до осовина заглавила".
"Идеолошка криза је толико дубока да бирократска олигархија мора репресијама и терором да је ограничава. Титоистичка олигархија Југославије и њен полицијски поглавар Стане Доланц одлучни су да угуше београдску опозицију. Антисрпска коалиција је у томе јединствена. Семе отпора и буне у Србији мора да се затре", наводи Ћосић.
Пошто су Владимир Мијановић, Павлушко Имшировић и Милан Николић већ десетак дана штрајковали глађу, као и Војислав Шешељ у сарајевском затвору, у Београду је 6. јуна 1984. основан Хуманитарни одбор који је од највиших представника власти тражио њихово пуштање на слободу. Уз Ћосића, чланови одбора били су Танасије Младеновић, Љубомир Тадић и Никола Милошевић из Београда, Руди Супек из Загреба и Тарас Кермаунер из Љубљане.
ПРЕДСЕДНИКУ Председништва СФР Југославије Веселину Ђурановићу и председнику Председништва СР Србије Душану Чкребићу, упутили су 22. јуна нови протест, пошто су двојица председника претходни пропратили ћутањем, потврђујући тако "своју равнодушност према животима" незаконито и неправедно ухапшених штрајкача глађу.
"Истражни органи, под руководством Службе државне безбедности и Вашим политичким покровитељством - наведено је у писму Ђурановићу и Чкребићу - очигледно настоје да дуготрајном насилном исхраном приморају штрајкаче глађу на капитулацију. Морам Вам рећи да таква 'победа' није достојна цивилизоване власти и Вас, највиших државних функционера; историја социјализма ваљда нас је убедила да је таква 'победа' неизбрисив морални пораз социјализма и Комунистичке партије. А Југославија је у овим данима једина европска земља у чијим затворима људи штрајкују глађу, протестујући против насиља и безакоња."
Нова протестна писма Хуманитарног одбора послата су на низ адреса, првим потписницима су се придружили и нови - Михаило Марковић, Загорка Голубовић, Светозар Стојановић, Небојша Попов и Драгољуб Мићуновић.
Одјека није било ни са једне стране, али су судови радили пуном паром. Била су то звона за узбуну, рад на оснивању Одбора за за одбрану слободе мисли и изражавања је убрзан, одлука да се пружи организован отпор репресији режима дефинитивно је сазрела.
* * * * * * * * * * * * * * * * * *
Мислећи и часни људи желе промену
ИЗВОРНА ИДЕЈА о Одбору подразумевала је његов недвосмислен југословенски карактер, деловање на територији читаве Југославије и одбрану људских права, слободе мисли и говора свих њених грађана, без обзира на националну, верску и идеолошку припадност и уверења. У том духу је било интонирано и писмо јавности које су потписали Добрица Ћосић, Руди Супек и Тарас Кермаунер.
У прошлонедељном "Историјском додатку" је потанко објашњено, из пера Косте Чавошког, како је та идеја јединственом наступу интелектуалаца на линији Београд - Загреб - Љубљана пропала. Упркос томе, у свом петогодишњем деловању Одбор је чврсто остао на југословенским позицијама, дижући глас против прогоњених и угрожавања њихових људских права, без обзира на националну и верску припадност или на идејна уверења.
Потврђено је то доцније, у случајевима Алије Изетбеговића, Владимира Шекса, Доброслава Параге, да поменемо само те примере.
Добрица Ћосић је оставио драгоцен траг о тим првим данима новембра 1984. године, када убрзано ради на оснивању Одбора:
"Наилазим на подршку свих с којима разговарам. Особито су борбени Чавошки, Љуба, Михиз, Мића, Матија, Драгослав, Младен... Мало је академика с којима сам разговарао и који су одбили да буду чланови Одбора. Смучило се свима. Мислећи и часни људи желе промену, желе реформе Југославије, желе демократију, желе одлазак владајућих националних и партократских олигархија.
СА КОСТОМ Чавошким, најхрабријим и највреднијим опозиционаром из наше групе, јаком и моралном личношћу и способним правником, пишем програм делатности Одбора. Коста даје правну аргументацију одбране слободе мисли и изражавања, ја остало. Сарађујемо истомишљенички", записао је Ћосић.
"Желим да у Одбору - наставља у својим белешкама - буду најхрабрији интелектуалци. Настојаћу да буде што више академика. Да власт има велику невољу када нас хапси. Тада ће за наша хапшења и прогон сазнати читав свет. Ђилас има право. Он се бранио светском јавношћу. У мени су дуго деловале комунистичке предрасуде: страх од западњачке манипулације и страх од компромитовања у домаћој јавности, која због свог затвореног, идеолошког, државног патриотизма не разуме оно што се назива "сарадња са спољним непријатељима". Сарадњу са иностраном штампом југословенска јавност сматра "Ђиласовим путем", па се анатемише и осуђује свако ко критику нашег поретка објављује у страној штампи. Имаћу муку да неке старе комунисте и скрупулозне патриоте, какав је, на пример, Гојко Николиш, ослободим страха од "непријатељске манипулације".
Пре него што ће 10. новембра 1984. године бити упућено писмо југословенској и српској скупштини, којим су ова тела обавештена о оснивању Одбора, Ћосић је забележио:
"ИПАК СЕ НЕКАКО успело: организовали смо Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања. Нажалост, свих деветнаест чланова је из Београда. Тринаесторица су из Српске академије наука и уметности. Одбор ће да ради у атељеу Миће Поповића, у поткровљу Академије, а ја ћу председавати. Састав Одбора је скоро идеалан. У њему су све угледне личности. Можемо се мало жалити што нема више храбрих 'стараца', какви су Андрија Гамс, Гојко Николиш и Танасије Младеновић. Од млађих интелектуалаца, у Одбору је, поред Косте Чавошког, који је с групом професора протеран с Правног факултета због супротстављања кобном Брионском уставу из 1974, и адвокат Иван Јанковић, образовани правник, Костин вршњак. Настојаћу да што пре у Одбор учланимо и Војислава Коштуницу. Језгро Одбора чине људи моје генерације. Млади немају ауторитет и углед који је сада, бар у првој фази делања, неопходан Одбору. Договорили смо се да у Одбору из наше 'старе опозиције' - групе професора, буду само Љуба и Михаило. Остали су 'резерва'. То је зато да 'праксисовци' не би прејако обојили Одбор. Мој главни циљ је био да Одбор буде истински плуралистички форум српске интелигенције, у коме ће бити заступљен читав спектар данашњих идеолошких схватања, а које ће да уједињује борба за основно људско и демократско право: слободу мисли и говора. Од Гамса до Јанковића, од Михиза до Тадића, од Матије до Марковића, од Тасе до Срејовића, од Николиша до Миће... Такав персонални састав Одбора, верујем, потврђује моју покретачку идеју", написао је Добрица Ћосић у свом дневнику.
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Коментари (0)