БЛАГО "ГОДОМИНА" КРИЈЕ ПАУЧИНА: Смедеревско удружење "Про.ток 21" тражи хитну заштиту највећег подземног подрума вина на Балкану, из 1909.

КАДА се каже смедеревско благо, многи помисле на легенде о богатству средњовековне деспотовине Бранковића - Ђурађа и Јерине - које је, наводно, још сакривено негде у лагумима испод овдашње тврђаве.

Стaре флаше из смедеревског асортимана, Фото nasleđe.rs

Смедеревци, међутим, имају и једно заборављено благо - у срцу града, у старом винском подруму, једном од највећих подземних објеката овога типа у Европи. Управо ово винско наслеђе читавог краја уз Дунав, где су прве чокоте посадили још Римљани, неумитно пропада, а локална самоуправа не чини готово ништа да га спасе.

Један од бројних римских царева рођених на тлу Србије, Маркус Аурелиус Пробус, дозволио је да се лоза сади само на два места ван граница данашње Италије - на фрушкогорском брду Главица и на Златном брду код Смедерева. У 15. веку, деспоти Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић су ширили винограде око Смедерева, а чак су и Турци - током своје владавине дуге тачно 417 година, овде узгајали винову лозу. У 19. веку, Милош Обреновић је баш на Златном брду подигао краљев виноград који рађа и данас...

Нажалост, традиција дуга безмало два миленијума је граду оставила у аманет винско наслеђе којег се данас Смедерево одриче - нечињењем.

Тако је и са винским подрумом некадашњег гиганта ПК "Годимин", изграђеним 1909, када је основана Смедеревска виноградарска задруга, друга у Србији. Подрум је некадашње власништво поменуте задруге чије је припајање са Пословним савезом за виноградарство и воћарство среза Смедерево обављено 1958. године.

- То је историја Смедерева. Ово је град грожђа, а не гвожђа. Не могу да се помирим са чињеницом да смо дозволили да не остане ништа од некада најјаче винске куће у бившој Југославији - каже Добрица Марковић (78), један од последњих директора подрума и винограда "Годомина", подсећајући да је овдашња фирма својевремено под виновом лозом имала чак 1.000 хектара, па се годишње производило око 20.000 тона аутохтоне сорте смедеревка.

"Годомин" је, поређења ради, у сезони пласирао приближно два милиона литара у сезони, док данас у читавом смедеревском крају комплетна производња износи око 200.000 боца - годишње.

- Памтим и рекорд у овом подруму, када је за дан, веровали или не, прерађено 127 вагона, односно више од милион и две стотине хиљада килограма грожђа. Испред подрума су се простирале колоне трактора натоварених грожђем - сећа се Марковић.

Дејан Радoвановић, Фото Н. Живановић

А, материјални сведок винског наслеђа и даље стоји у Карађорђевој улици, под заштитом је као споменик културе, али та чињеница не смета зубу времена. Унутар подрума и данас стоје старе бачве капацитета 20.000 тона, махом из 19. века, а ту су и старе боце смедеревке, па чак и медаље са сајмова вина. Осим машина, овде се могу видети и разни документи који сведоче о историји винарства, али их - на жалост - незаштићене увелико нагризају влага и буђ.

БРУКА Бачве из 19. века труну без заштите, Фото nasleđe.rs

Подрум је, дакле, у катастрофалном стању, што показују и фотографије недавно снимљене захваљујући пројекту градског удружења "Про.Ток 21", које је добило дозволу да уђе у објекат...

- То што је подрум формално под заштитом, није га сачувало од пропадања. Заштита само онемогућава да га неко сруши, али га време урушава - каже директор Завода за заштиту споменика културе Дејан Радовановић и наводи да ће бити покренута иницијатива да се подигне степен заштите.

- Верујем да је подруму могуће повратити стари сјај и приказати грандиозност простора који и сада, у оваквим околностима, делује заиста импозантно - истиче Радовановић.

РЕЉЕФ Вински детаљ изнад једног од пролаза кроз подрум, Фото nasleđe.rs

Радослав Радојевић, Фото Приватна архива

Има и конкретних предлога како да подрум постане туристичка атракција.

- Ово је идеално место за градску винотеку или музеј вина. На тај начин бисмо очували традицију и промовисали нашу, локалну производњу, а смедеревске винарије би могле да организују дегустације. Ако би се улаз наплаћивао, то би било економски исплативо за све - вели Радослав Радојевић, власник винарије "Плавинац".

Нажалост, покушај ентузијаста да се подрум сачува остаје у сенци чињенице да локална самоуправа годинама не мари за ову тему. Многима је, међутим, несхватљиво да се туристи воде у обилазак малих, приватних подрума и винарија, док на подруму који је сведок историје виноградарства и највећи споменик вину на Балкану стоји - катанац.

Пропаст Од дана славе (доле) до данашње руине, Фото nasleđe.rs

Добрица Марковић Фото Приватна архива

Интернет платформа

УДРУЖЕЊЕ "Про.Ток 21" је организовало и панел дискусију на тему винског наслеђа, као део истоименог пројекта у оквиру којег је покренута и интернет платформа nasleđe.rs.

Овде се налази дигитализована грађа која се чува у смедеревском музеју, Историјском архиву, Народној библиотеци и Регионалном заводу за заштиту споменика.

Наследници изгубили спор

КАО део стечајне масе "Годомина", подрум је први пут понуђен на продају 2005, по цени од 88 милиона динара, али је све обустављено пет година касније, када су поменути сценарио оспорили наследници старих власника - оснивача Виноградарске задруге.

- Годинама је вођен спор, а по информацијама од стечајног управника "Годомина" та прича је завршена и правно решена, па наследници немају право на ову имовину - каже Дејан Радовановић.

Фото Приватна архива

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације