ЛАСЕРИ ЋЕ "ОЧИТАВАТИ" КРВНУ СЛИКУ: Наши научници раде на развоју савремених техника за бољу дијагностику неких болести

УМЕСТО лабораната, крвну слику убудуће ће нам анализирати - ласери! Применом савремених техника ласерске микроскопије, анализа црвених крвних зрнаца ће се радити без коришћења агенаса, који се примењују код традицоналних биохемијских анализа у лабораторији.

Др Ивана Дрвеница и др Александар Крмпот / Фото П. Милошевић

Ово је, између осталог, циљ пројекта "Hemmaginero" који, у оквиру програма "Промис", финансира Фонд за науку Србије, а спроводе га наши научници који ће уз савремене анализе црвених крвних зрнаца омогућити да се раније препознају болести савременог доба, попут дијабетеса и других инфламаторних стања.

За потребе истраживања је набављен уређај који не постоји у региону и сматра се златним стандардом за испитивање деформабилности и агрегабилности еритроцита, односно њихових особина. Према речима руководиоца пројекта др Александра Крмпота, вишег научног сарадника у Институту за физику, микроскопске технике које се развијају у оквиру пројекта ће омогућити да се на еритроцитима могу визуализовати промене које представљају својеврсни "печат" сваког измењеног стања у организму и болести. Радиће се анализа морфологије, односно облика и просторне расподеле хемоглобина унутар еритроцита, а не само његова концентрација.

- Расподела хемогоблина је битна - објашњава др Ивана Дрвеница, виши научни сарадник у Институту за медицинска истраживања и члан тима. - Кључна улога еритроцита јесте пренос кисеоника, али они имају и друге функције које су занемарене. Управо, промена облика и величине еритроцита, може да укаже на потенцијални развој неке болести у организму, зато што су то ћелије које имају дуг животни век у нашем организму.

Др Дрвеница истиче да су у питању особине које утичу на пренос кисеоника, а нису се до сада испитивале. Ћелија еритроцита циркулише и прима спољашње и унутрашње утицаје, што се рефлектује кроз његов облик и промену функције да преноси кисеоник. То доводи до тога да поједини делови тела неће бити довољно исхрањени.

- Еритроцити су као црне кутије у авионима - објашњава др Крмпот. - Они 120 дана купе информације, свака промена у организму оставља отисак на ћелију еритроцита. Техником развијеном на Институту за физику, која се зове нелинеарна ласерска скенирајућа микроскопија, успели смо да посматрамо појединачне еритроците. Испитавањем биофизичких карактеристика црвених крвних зрнаца, помоћу микроскописких техника може да се предвиди степен ризика од оболевања, колико неко има предиспозиције да се разболи, ко је подложнији.

Овај тим научника пет година је радио на истраживању пре добијања званичног пројекта. Повод је био рад њихових колега из Хонконга, који су користили ласере који испаљују ултракратке импулсе, интервала стотинак фемтосекунди, што је стотину милионитих делова милијардитог дела секунде! Такви кратки импулси, суштински другачије реагују са хемоглобином од светлости из обичних континуалних ласера, а та специфична интеракција управо и омогућава осликавање без обележавања и без фиксирања, што је главна предност овог приступа.

Фото П. Милошевић

- Применом већине стандардних техника, ериторицити се не могу посматрати појединачно - каже др Крмпот. - Наш тим ради на нивоу једне ћелије, једно по једно црвено крвно зрнце. Током пројекта ће бити постављена и код нас развијена сасвим нова, високо осетљива техника - флуоресцентна корелациона спектроскопија. Након пројекта, остаће на располагању истраживачима за будуће анализе. На развоју ове технике поред чланова пројектног тима раде и мастер студенти са физике, што је још један од циљева, едукација и развој кадрова.

Чланови тима имају развијену сарадњу са иностранством - Са Институтом "Каролинска" у Стокохолму, Институтом Desy у Хамбургу, Институтом "Јозеф Стефан" у Љубљани, Универзитетом у Архусу у Данској, Институтом за електронску структуру и ласере у Хераклиону.

ВЕЛИКИ ПОМАК У НАУЦИ

- ПРЕ програма Фонда за науку "Промис", у Србији чак читаву деценију није било прилике да научник има неки свој пројекат - каже др Крмпот.

- Иако сам докторирао 2010, све до појаве "Промиса" нисам имао могућности да конкуришем за пројекте. Подршка Фонда за науку, и то што је наш пројекат изабран у изузетно јакој конкуреницији, додатна је мотивација.

МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ ТИМ

У МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНОМ тиму осим др Крмпота и др Дрвенице, налазе се и др Милица Матић, из Института за онкологију и радиологију Србије, а са Института за физику - молекуларни биолог др Михајло Радмиловић, биолог др Даница Павловић, научни сарадник и физичар Станко Николић, виши научни сарадник. Иако нису на пројекту, значајну подршку тиму пружају др Весна Илић из Института за медицинска истраживања и др Михајло Рабасовић, са Институту за физику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације