У ЈАСЕНОВЦУ ПОСРАМЉЕН ЉУДСКИ РОД: "Новости" у цркви рођења Светог Јована, где је патријарх српски Порфирије служио помен убијеним Србима

УСТАШЕ су у Јасеновцу, на овом месту, чиниле најстрашније злочине на основу тадашњих закона, и овде је изневерен Бог, а посрамљен човек и људски род.

Фото Танјуг

На овом смо месту како бисмо се присетили најстрашнијих, уму незамисливих злочина које су учиниле усташе, а злотвори су све то радили на основу тадашњих закона.

Ово је јуче поручио патријарх српски Порфирије у беседи после свете архијерејске литургије у манастиру Јасеновац. Овом службом у манастирској Цркви Рођења Светог Јована Претече почело је сећање на Свете новомученике јасеновачке, чије страдање се по календару СПЦ обележава сваког 13. септембра. Беседећи, патријарх је нагласио и да је тамо где је велико страдање и благодат велика.

- Наш одговор је молитва и праштање. Никада се овде нисмо окупљали да бисмо се бавили математиком, бројкама, ко је више зла нанео. Ово је за нас место молитве, долазимо у Јасеновац са пијететом као што одлазимо на места где су страдали други људи - рекао је Његова светост, уз подсећање да су у Јасеновцу страдали невини људи и да је свака жртва мученик.

Обраћајући се "пријатељима из Хрватске" подсетио је да се замена теза из једне земље прелила и на ове просторе, па се СПЦ прозива за извор сваког зла.

- Људи који су ме упознали имају прилику пронаћи записане десетине хиљада мојих речи, имају прилику уверити се има ли дисконтинуитета у ономе што сам говорио и деловао. Ко узме те речи, видеће да никада није била у питању зла намера. Један мој пријатељ, не знам да ли је посумњао или је морао тако да поступи, рекао је да има више Порфирија и да су му најмање три позната. Али постоје записане речи и учињена дела па нека оцени свако колико је Порфирија. Увек сам говорио само афирмативно о Хрватској - поручио је патријарх и нагласио да никада није желео надоливати уље на ватру.

Фото Архива

Обраћајући се верницима, којих је било више стотина из Хрватске, Републике Српске, Србије и Црне Горе, као и гостима међу којима су били и Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ, и Милорад Пуповац, председник Српског народног већа, поглавар СПЦ је поручио:

- Хрватска и ја се волимо јавно, ма колико то некоме сметало. Волим све људе Хрватске, без обзира на то којем народу припадају. И то из дубине своје душе. Не очекујем заузврат апсолутно ништа. Ми поштујемо сваку државу, сваког човека без обзира на то да ли је Србин, Црногорац, Бошњак, Албанац, Хрват... Поштујемо сваког и подржавамо да свако буде оно што јесте.

СВЕДОЦИ Драгиња Балаћ и Марко Гојковић, Фото Архива

Међу онима који су дошли да поздраве и који су помно слушали патријарха био је и Марко Гојковић, старина од 87 лета, преживели јасеновачки логораш. Каже, са осам година је доспео у фабрику смрти у Јасеновцу, па у Стару Градишку и поткрај рата у логор Јастребарско.

- У Јасеновцу ми је убијено пет сестара и отац. Три сестре су убијене са бебама - с тугом која не пролази говори нам Марко док су му очи пуне суза.

- Ово први пут причам. Ни деци ни унуцима нисам причао о страхотама које сам видео у Јасеновцу и Јастребарском.

Не зна, каже, где је језивије било, да ли у Јасеновцу, да ли у Јастребарском:

- Деца су у Јастребарском умирала сваки дан. Тифус, дијареја или изгладњивање. И ја сам убрзо оболео. Један дан сам се само срушио и онесвестио. Мислили су да сам умро.

ОБРЕД Помен на хумкама логораша, Фото Танјуг

Однели су ме и бацили на гомилу мртве деце. Брат ме тражио по логору и кад ме угледао, притрчао је и скинуо ме са гомиле мртве деце. Ударао ме и плакао и тако ме некако пробудио...

Сећа се да га је брат неколико дана кришом хранио док није мало ојачао.

- Убрзо нас је један бележник из Градишке узео код себе кући да нас спасе из логора. И код њега у кући замало да нас убије неки муслиман Сафет који ме гањао по улици са камом јер сам Србин, али ме спасао наш домаћин. Одатле је брат отишао у партизане и ја за њим.

Крај рата смо дочекали у Славонији, одакле смо отишли у Србију. Живим у Новој Пазови.

Први пут сам дошао у Јасеновац. Верујте, нисам имао снаге. Враћају ми се слике убијене деце и људи - испричао нам је деда Марко.

Једина логорашица која је прошла голготу Јасеновца али и повратак после рата на своје спаљено и уништено огњиште у Јасеновцу је Драгиња Балаћ. Сви у Јасеновцу познају је као бака Драгу. Има 92 године и живи 500 метара од улаза у Меморијални комплекс Јасеновац и, како каже, свега километар од хумки и поља смрти на којима је и сама некада била, и где су јој убијени седморо најближих и десетине других рођака.

- Кажу да је убијено 700.000 људи у Јасеновцу. Е мој сине, бојим се да је убијено и више.

Усташе су убијале сваки дан и тако пет година. И сад видим слике како пале лешеве. Смрди ваздух. Тај смрад и сад могу да осетим. Некад кад изађем у двориште и погледам према месту где је био логор, могу да видим како усташе воде људе по логору. Како пуцају у мајке и децу. Све сам ти то, сине, гледала као дете - каже баба Драга.

У злогласни логор је одведена као девојчица од 13 година.

- Читаво село су усташе отерале у Јасеновац. Скоро па сви су тамо побијени. Нас пар је преживело јер смо послати у Немачку да радимо. Када сам се вратила из Немачке све је било спаљено у селу. Остао једино наш бунар - каже бака Драга.

Живот ју је одвео даље из Јасеновца, али се вратила 2000. године и каже да је и данас живи сведок страхота српског народа.

- Жао ми је што нисам била код манастира кад је стигао патријарх. Тешко ходам, али биће прилике - каже Драга.

Међу окупљеним верујућим народом у Јасеновцу био је Владе Новковић, пензионер родом из Нашица. Дошао је у Јасеновац да дочека патријарха и био је вођа пута за пун аутобус верника из Београда. Каже да није први пут у Јасеновцу и да иде увек кад може.

- Не смемо никада заборавити страдање српског народа у Јасеновцу. У име наших предака који су оставили кости у Јасеновцу морамо нашу децу учити о страдању - каже Владе.

А о учењу младих нараштаја о Јасеновцу и српском страдању на лицу места је беседила Јелена Василијевић из Раковице. Ова српска мајка је довела седморо деце у Јасеновац. Двоје је остало кући са оцем Страхињом који је црквењак у цркви на Дорћолу.

- Деца морају знати ко су им били преци. Никада не смемо заборавити нашу историју. Кад смо погледали филм "Дара из Јасеновца" деца су пожелела да дођу. Долазили смо и пре али су били мањи. Сад већ разумију кад им причам шта се десило - каже Јелена.

У Јасеновцу је у понедељак било и много Срба из Хрватске, из Нашица, Вировитице, Пакраца, Загреба, али нажалост мало их је уопште хтело да кажу како се зову и зашто су дошли. Боје се кажу!

Један од оних који се није плашио да проговори о Јасеновцу је Боривоје Џевајлија из места Сухопоље код Вировитице.

- Наравно да се Срби који су остали у Хрватској плаше да причају о Јасеновцу. Овде сам да поздравим патријарха и драго ми је да црква није заборавила наш силни народ који је страдао, али и оне који су преживели голготу логора смрти Јасеновац - каже Боривоје.

ПРВИ ПУТ ДОШЛИ КАРАЂОРЂЕВИЋИ

ПРИНЦ Филип Карађорђевић у пратњи супруге, принцезе Данице присуствовао је литургији у манастиру Јасеновац.

- Захвалан сам владики Јовану на позиву да данас будем овде и поносан сам што сам први Карађорђевић који је дошао у Јасеновац, да се поклони сенима јасеновачких мученика. Жао ми је што раније нисам имао прилику да посетим ово свето место. Долазак у Јасеновац ми је био подједнако важан као и одлазак на Косово и Метохију. Између Космета и Јасеновца увек ћу стављати знак једнакости. И Јасеновац и Косово морамо увек и стално носити у својим мислима, у својој души и у свом срцу - рекао је принц Филип.

* * * * * * *

ДОДИК: УВЕК ТРЕБА ТЕЖИТИ МИРУ

УВЕК треба тежити миру, али морају се памтити и страдања где год да су се десила, поготово тамо где је почињен злочин над недужним људима, женама и децом. Ми, Срби, када овде долазимо свесни смо колики је опсег овог страдања, колико је људи овде побијено, колико је мученички страдало Срба, Јевреја, Рома али и других, како се то некада звало, антифашиста, међу којима су и припадници хрватског народа. Данас, после искуства из Југославије која се распала у крвавом обрачуну, важно је да се саграде добри односи између Хрватске и српских држава - Републике Српске и Србије - рекао је јуче у Јасеновцу Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ.

* * * * * * * *

ВАЖНА ВУЧИЋЕВА ИНИЦИЈАТИВА

ДАНАШЊЕ хрватско државно руководство, нажалост, никада се није јасно одредило према геноциду над Србима који су починили Хрвати у Другом светском рату. Напротив, хрватски политичари величају усташтво и показују целом свету да је данашња Хрватска идеолошка наследница нацистичке НДХ. Под таквим околностима тешко је говорити о истинском помирењу у региону којем Србија тежи. Србија ће наставити да се бори за истину и за то да свака жртва усташких злочина буде уписана и запамћена у историји. Зато је важна иницијатива председника Вучића да се у Доњој Градини изгради меморијални центар за све српске жртве - рекао је јуче у Јасеновцу министар Ненад Поповић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације