ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЦИЉ ЗАУСТАВЉАЊЕ СВИХ РАТНИХ ИГАРА: Први сусрет са председником Србије Слободаном Милошевићем

ПОНЕДЕЉАК, 25. април 1994. - ЈУТРОС су моји сарадници однели мој пасош у Југословенску амбасаду.

Крис Спироу и Сајрус Венс, Фото Архива/ЕПА

Два сата касније јавио се Парис Кицос да ми каже: "Румуни су Вам издали визу." "Одлично!", рекао сам. "Било је лакше ући у Америку 1956. него у Румунију 1994.", рекао сам Кицосу. "Све је спремно за наш пут у Београд", рекао је. "Доћи ћемо пред Вашу кућу у 6.00. Авион за Темишвар полеће у 8.15", рекао ми је Кицос.

Уторак, 24. април 1994.

...ТАЧНО је 6.10 послеподне, председник Милошевић је напустио вилу пре само неколико минута. Наш састанак је трајао пуних пет сати, са радним ручком у облику сендвича. Сачинио сам пуно добрих бележака! Да будем искрен, осећам се преплављеним свим оним што сам чуо, а мало шта мене тако преплави. Био је то невероватан састанак, без сумње. Милошевић је рођени лидер! Гледа вас директно у очи и не трепће. Уверљив је, искрен, бистар, образован а изнад свега одлучан је да докаже да је наклоњен Западу и Америци.

Био сам веома изненађен знањем које председник Милошевић има о америчкој историји, као и његовим поштовањем за Американце. "Американци су добри људи", рекао је неколико пута током разговора. Био је то заиста разговор за памћење!

Министар Милутиновић горе и Крис Спироу, одлазак из Београда, 24. новембра 1995. године, Фото Архива/ЕПА

Председник Милошевић ми је рекао да се на месту председника Србије нашао у време "када је етничко раздвајање било високо на свачијој листи циљева. Очајнички сам покушавао да убедим велике силе да не смеју нелегално да признају независност отцепљених република, и тако униште Југославију. Имали смо сјајну мултиетничку и мултикултурну земљу различитих вероисповести, а онда су они одлучили да нас нелегално разбију, противно свим међународним законима и споразумима", рекао ми је...

"НЕМАЧКА је признала Хрватску, кршећи и југословенски Устав и повељу Уједињених нација. Знате, Крис, Југославија је била чланица оснивач Уједињених нација. После Хрватске, друге републике су се повеле за њеним примером и одлучиле да се отцепе, а друге стране земље су поступиле по угледу на Немачку. Сада имамо Туђмана на челу етнички чисте државе са неколико стотина хиљада Срба на милост његову, и Немачке, и Босну и Херцеговину чије су вође верски фундаменталисти, исламски и хришћански, где се свакодневно међусобно убијају", рекао је.

"Немци су изазвали распад Југославије а државног секретара Сједињених Држава,Џејмса Бејкера, убедили да је грађански рат који се из тога изродио европски проблем који ће они, Немци, решити!"

"Америчка администрација Џорџа Буша имала је довољно домаћих проблема у то време, плус проблем са заливским ратом, тако да су Немцима препустили да реше балкански проблем. Проблем који су сами створили", рекао је председник Милошевић.

"Немачка сада са Србијом ради оно што није успела у Другом светском рату. Свете нам се за оно што смо урадили њиховим нацистичким прецима када су нашу земљу окупирали за време рата. Уништили су Југославију, а сада им је план да Србију распарчају на три дела. То је стари Титов и немачки план: јака Југославија, слаба Србија. Сада је немачка игра усмерена према јаком распарчаном Балкану и слабој Србији. Њихов план је врло јасан!", рекао је.

"За нас је рат завршен, Крис. Ми препознајемо чињенице. Ја сам практичан човек. Морамо сада да сачувамо Југославију, оно што је од ње остало - Србија и Црна Гора. Остале републике напустиле су Југославију, није Југославија напустила њих! Србија и Црна Гора довољне су за опстанак. Не треба нам више земље, имамо је доста. Не требају нам туђи ресурси, имамо довољно својих. Све што желимо је мир", рекао је председник Милошевић.

Слободан Милошевић, Фото Архива/ЕПА

"Крис, подржавао сам сваки досадашњи мировни план који је имао смисла и пружао заштиту Србима, овде, у Хрватској и у Босни, и давао им могућност да живе у миру. Залагали смо се за мир и подржавали све миротворне напоре, али ми смо под међународним санкцијама. Зашто?", питао је председник Милошевић...

"ЕВРОПЉАНИ нису способни да зауставе оно што су отпочели, Крис", рекао је председник Милошевић. "Европљани су подељени између себе, а многи су бескорисни. Само директан ангажман Америке у склапању мировног споразума може да донесе резултате", рекао је.

"Крис, многим каналима сам покушао да пренесем поруку вишим америчким званичницима, без успеха. Расположење за директан ангажман Америке покварио је Ворен Цимерман, бивши амбасадор Сједињених Америчких Држава у Југославији. Крис, одбио сам да примим амбасадора Цимермана 1989. године. То је била грешка са моје стране и то је то", рекао је председник Милошевић.

"Верујем да ми амбасадор Цимерман никада није опростио што га нисам уважио и да је иза сцене радио против Србије и Слободана Милошевића од почетка деведесетих. Сматрао сам да се амбасадор Цимерман меша у унутрашња питања наше земље и у то време донео сам одлуку да га не примим. Требало је да схватим да он само ради свој посао", рекао је председник Милошевић.

* * * * * * * *

НЕМОЋ ЕВРОПСКИХ СИЛА

ПРЕДСЕДНИК Милошевић дограбио је цигарету и пре него што ју је упалио рекао је продорним гласом: "Крис, Америка и Југославија биле су пријатељске земље и савезници много година. Хиљаде Американаца се спустило падобранима или на други начин ушло у нашу земљу као сигурну зону за време Другог светског рата.

Хрвати и босански муслимани борили су се раме уз раме са немачким нацистима. Молим Вас пренесите поруку председнику Клинтону да желимо мир. Замолите да нам се придруже, па ћемо заједно за неколико дана ставити тачку на овој рат. Реците лидерима у својој земљи да не слушају лажи које им говоре неки европски лидери и њихови агенти који их лажу. Дођите и зауставимо рат заједно. Америка је земља принципа. Ја знам амерички народ. То су добри људи који верују у мир и правду.

Фундаменталистима у Босни и другде, ни хришћанским ни муслиманским, не сме се дозволити да наставе са убијањем и ратним играма. Они се супротстављају мирној коегзистенцији. То је тужна истина", рекао је.

"Крис, можете ли да пренесете ову поруку некоме на високом положају у Сједињеним Државама?", питао ме је председник Милошевић. Рекао сам му да то моментално не могу да проценим, али ако бих морао да нагађам, могло би бити тешко одмах придобити Клинтонову администрацију; ипак, могли бисмо да започнемо са неким другим утицајним људима као што је председник Картер, и Џорџ Мичел на пример, да то питање изнесу у арену пред Американце.

Слободан Милошевић и Милан Милутиновић Фото Архива/ЕПА

"Председник Картер је посвећен миру и правди. Лично га познајем и верујем да могу да дођем до њега и да затражим његов савет и подршку за мир. Такође познајем сенатора Џорџа Мичела, он је мој стари пријатељ а сада је вођа већине у Сенату, веома моћан демократа. А онда ту су велики борци за мир, људи као конгресмен Том Лантос и конгресмен Бил Ричардсон", рекао сам председнику Милошевићу...

РЕКАО САМ да се слажем са њим да је директан ангажман Америке неопходан да би се постигао крајњи позитивни резултат. "Господине председниче, можда не знам довољно о балканској кризи. Сигуран сам да Европљани могу да зезну ствар, али да никада не могу да је поправе без директног ангажмана Америке. И то је тужна истина, као што сте раније рекли." "Господине председниче, уверили сте ме у своју жељу и посвећеност миру и заустављању грађанског рата у Босни. Обећавам да ћу предано размишљати и ангажовати се да Вам помогнем да постигнете мир. Не могу да Вам обећам брзе резултате, али ако будемо предано радили и држали поглед на циљу, можемо да допринесемо миру а можда можемо и да га постигнемо. Слажем се са Вама, господине председниче. Само директан ангажман Америке може да заустави војна непријатељства и да донесе мир."

"Крис, пренесите моју поруку за мир и моју спремност да даноноћно радим на постизању мира свакоме за кога верујете да може да помогне у Америци. Људи пате и људи умиру на овим просторима и то бесмислено. Имамо обавезу да то зауставимо", рекао је председник Милошевић.

Какав је то дан био, уторак 26. април 1994. Већ сам са два и по сата загазио у среду, 27. април 1994. Био је то дан који никада нећу заборавити. Пружила ми се прилика да помогнем да се успостави мир, и надам се да ћу моћи да је оправдам...Од сутра одмах почињем да размишљам шта ћу учинити са шансом која ми се пружила; шансом да радим за мир и спас живота. Отпутоваћу у Америку, обећану земљу, земљу коју волим. Покушаћу да нађем начин да се моја земља укључи у напоре за постизање мира у овом региону богате историје. Лаку ноћ свима из Београда, из Србије.

* * * * * * * *

ПОРУКА МИРА КРЕЋЕ ПУТ АМЕРИКЕ

Петак,

29. април 1994.

ЈУТРОС сам назвао амбасадора Mилутиновића. Договорили смо се да се нађемо у 3.30 поподне у његовој канцеларији. Ја сам се потпуно изгубио у последњих пар дана! Данас је Велики петак. Свети ускршњи празник за нас Грке православне хришћане, а Ускрс је за само два дана. На састанку код амбасадора Милутиновића опширно смо дискутовали о мојој посети Београду и састанку са председником Милошевићем. Описао сам му свој ужас услед недостатка пртљага, због чега сам био у истој одећи два дана. "Обавештен сам о томе", рекао је, "жао ми је због тога, Крис".

Када сам амбасадору рекао да сам морао да обучем полусув веш, од срца се насмејао. Рекао сам амбасадору Милутиновићу да сам стекао утисак да је председник Милошевић веома образован, врло импресиван и врло искрен. "Уверен сам да је потпуно посвећен постизању мира на Балкану, и окончању грађанског рата у Босни. Обећао сам да ћу помоћи и крећем на пут одмах после Ускрса", рекао сам амбасадору.

"КАКВА је била хемија са председником?", питао је. "Мислим да смо развили узајамно поверење, из неког разлога. Искрено смо комуницирали", рекох му. "Али Ви сте у бољој позицији да знате утиске председника Милошевића о нашем састанку. Сигурно сте већ разговарали са њим."

"Да, разговарали смо дуго. Веома сте се допали председнику", рекао је. "Крис, председник Милошевић не проводи пет сати чак ни са својим тимом за националну безбедност. Као што сте можда приметили, он је кратак и концизан", рекао је.

Слободан Милошевић и Крис Спироу Фото Архива/ЕПА

"Прилично сам добро разумео његов темперамент. Он је отворен. Процењује свог саговорника и каже да ли дискусија даје резултате. Свака реченица му је заснована на знању. Сигуран сам да не траћи време", рекох.

"Крис, председник је био врло задовољан састанком који је имао са Вама. Верује да можете да помогнете", рекао је амбасадор Милутиновић.

"Господине амбасадоре, председник Милошевић ми је предао поруку коју треба да пренесем. То је порука мира. Учинићу све да помогнем да порука стигне где треба", рекао сам му.

Рекао сам амбасадору да ћу ускршњу недељу провести у Грчкој. "Посетићу своје село поводом прославе Ускрса, први пут од 1956, када сам отишао у Америку. Планирам да одлетим у Сједињене Државе почетком следеће недеље, а већ сам контактирао неке људе у Вашингтону."

Амбасадор ми се више пута захвалио. "Хвала Вам што сте донели одлуку да помогнете мојој земљи и људима у региону. Морамо да учинимо све што можемо да се заустави убијање и успостави мир", рекао је амбасадор. Договорили смо се да будемо на вези и разменили личне контакт податке.

Субота,

30. април 1994.

ДАНАС сам уговорио састанак са америчким амбасадором у Грчкој, Томом Најлсом. Срешћемо се у уторак ујутру, 3. маја 1994. Мој пут у Сједињене Државе је такође припремљен. Крећем у уторак, 3. маја у 1 сат, после подне после састанка са амбасадором Најлсом.

Уторак,

3. мај 1994.

У ВАЗДУХУ сам, на лету Олимпик Ера, из Атине за Бостон, Масачусетс. Јутрос сам се састао са Томом Најлсом, амбасадором Сједињених Држава у Грчкој. Пре него што га је председник Буш поставио за амбасадора у Атини, Том Најлс је радио као помоћник државног секретара за Канаду и Европу.

Веома импресиван дипломата, добар слушалац и врло добро упућен у питања ових простора. Као помоћник државног секретара, био је задужен за Балкан. Амбасадор Најлс и ја смо имали искрен разговор о догађајима на Балкану. Амбасадор Најлс ми је рекао: "Мој ангажман по питањима Балкана је сада веома ограничен". Искрено, имао сам утисак да је Стејт департмент намерно ограничио учешће амбасадора Најлса у балканским питањима. Не знам зашто, али стекао сам такав утисак током разговора.

БИО ЈЕ ИСКРЕН према мени, и ја сам био искрен према њему. Нисам тражио да било шта учини. Све што сам желео је да "свом амбасадору" дам до знања шта радим и да добијем његов савет, савет једног Американца другом. Добио сам колико сам могао.

Амбасадор Најлс се изјаснио о својим ограничењима и тако сам ја боље разумео своја. Био је опрезан, чак помало и негативан у вези са тим што сам ја наме рио да учиним. Ја ипак и даље имам осећај да сам сам донео исправну одлуку да се ангажујем. Осећам исти позитивни набој после састанка са амбасадором Најлсом какав сам осећао и пре него што смо се састали. Можда је амбасадор Најлс само један од људи у Стејт департменту под утицајем "одбаченог" амбасадора Цимермана. Ко зна!?

Монитор испред мене каже десет хиљада стопа, и даље се пењемо. Дакле, остајем на висини и што се тиче расположења овде у облацима, док авион не слети у Бостон. За сада, на реду је мало заслуженог одмора.

Препоручујемо

Друштво

0 1

"БЕОГРАД ЈЕ ПОСЕЈАО СЕМЕ МИРА": Специјални додатак у "Вечерњим новостима" у понедељак

12. 09. 2021. у 19:22 >> 19:22

Друштво

0 1

РАСКОРАК ИЗМЕЂУ МАСОНЕРИЈЕ И ЗАДАХА СЕОСКЕ ПАРОХИЈЕ: После велике победе у Првом светском рату српски народ се није обновио

10. 09. 2021. у 17:00

Друштво

3 9

КРОАТИЗАЦИЈА ДАЛМАЦИЈЕ И СЛАВОНИЈЕ: Улога католичких свештеника у формирању етничке припадности

09. 09. 2021. у 17:00

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ЗАМОР ОД УСПОНА: Судбина српског народа у југословенској држави - 1918-1992. године

08. 09. 2021. у 17:00

Друштво

0 0

ГУБИТАК ТЕМЕЉА ЗА ИСТОРИЈСКУ ОБНОВУ: Српски народ у југословенској држави од 1918. до 1992. године

07. 09. 2021. у 18:50

Друштво

3 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - „ВОЈВОЂАНИ“ НА ДАЉИНСКИ УПРАВЉАЧ: Др Бранислав Ристивојевић, посланик у АПВ и декан Правног факултета у Новом Саду

06. 09. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације