ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РАТ И УБИСТВА НИСУ РЕШЕЊЕ: Милутиновић - Мој председник и ја посвећени смо мирном решењу конфликта у Југославији

ЧЕТВРТАК, 21. април 1994. - ИЗ ПРОСТОРИЈА Хеленско-америчке уније, у 1.30 повезао ме је "службени возач, службеним возилом" амбасадора Милутиновића, у друштву Париса Кицоса.

Милан Панић и Добрица Ћосић у Скупштини , Фото Архива/ЕПА

Одвезени смо у мали пријатан ресторан на Колонакију, недалеко од трга. Искрено речено, заборавио сам име тог удобног ресторана.

Тамо сам упознао амбасадора Милана Милутиновића. Висок, наочит, паметан, обавештен, елоквентан и убедљив. Причао ми је о својој супрузи Олги и сину Вељку. На самом почетку разговора господин Милутиновић ми је рекао: "Господине Спироу, мој председник и ја посвећени смо мирном решењу актуелног конфликта у Југославији. Рат и убиства нису решење. Никада то нису били."

Амбасадор Милутиновић ми је рекао да је и он био посланик у југословенском парламенту. "Изабран сам као врло млад човек", рекао је. "Заиста сам уживао у улози доносиоца закона", рекао ми је. "И ја сам", рекао сам му, "био сам члан Представничког дома Њу Хемпшира 14 година и уживао сам у сваком тренутку као законодавац". Правник по струци, рекао ми је да су "последњи догађаји условили неопходност мог учешћа у влади. Желим да помогнем да се дође до мира, и да помогнем свом народу". "Наша земља је под међународним ембаргом", рекао ми је амбасадор. "Грчка је важан коридор у проналажењу начина да се заобиђу санкције и да се дође до добара неопходних за живот. Није нам потребно оружје. Тога имамо и превише. Потребни су нам храна, лекови, нафтни деривати", рекао је. "То је лудило, да у двадесетом веку моћници поново желе глађу да вас натерају на послушност. Лудило!"

АМБАСАДОР Милутиновић одлично говори енглески. Док смо ручали, дао ми је преглед ситуације. Када смо завршили са ручком, а пре него што је послужена кафа, Парис Кицос се извинио јер је морао да иде. Мени је деловало да је то учињено с намером, али можда је било прикладно.

Амбасадор и ја остали смо до 5 по подне. Као страствени пушач и љубитељ кафе, амбасадор је у пуној мери уживао у периоду после ручка.

Након што је Парис Кицос отишао, амбасадор се детаљно дотакао свега што би требало да знам. Рекао ми је како је Немачка са неким својим савезницима проузроковала почетак распада Југославије, и зашто. Рекао ми је да су жртве тог "нелегалног уништавања срачунатог на остварење сопственог интереса - људи који су живели у мирној и продуктивној Југославији". "А данас", рекао је "породице су разбијене и ближњи су приморани да се окрену једни против других. Знате ли колико је српско-хрватских бракова? На хиљаде. А и у Босни, Словенији, БЈР Македонији и Црној Гори много је мешовитих породица. Како на Балкану може да опстане чист менталитет? Не може", рекао је "а као доказ имамо неколико линија фронта!"

Председник Милошевић има циљ да пронађе начин да се америчка администрација ангажује у обезбеђивању мира у региону. Само се уз директно ангажовање Америке у овом делу света може поново успоставити мир. Председник Милошевић верује у ту могућности, и спреман је да даноноћно ради са председником Клинтоном на постизању мира, како то каже Милошевић.

"Председник Милошевић је на много начина покушао да уговори сусрет са високим званичницима Америке, да разговара о својим плановима за мир. Није му успело да наиђе на позитиван одговор из Вашингтона", рекао ми је.

* * * * * * * *

ЗАКАЗАН САСТАНАК СА МИЛОШЕВИЋЕМ

ЈА НИСАМ много говорио, само сам хватао белешке. "Председник Милошевић ми је затражио да Вам уручим лични позив да посетите Београд као његов гост, да се састанете са њим. Можете ли? Да ли Вам је то дозвољено?", питао је.

"Дозвољено, од чије стране?", питао сам. "Није ми познато да постоји било каква забрана за Американце да путују у Србију. Ја нисам званичник Владе Сједињених Држава, нити сам њен службеник. Ја сам слободни демократа и особа која верује да људи треба да живе у миру. Ја сам за једнакост; за једнака права, за владавину разума и права на мир, на живот без насиља. Ја сам за мир и против убијања. Ако је то оно што Ваш председник жели, вољан сам да га саслушам, па ћемо видети шта ћемо даље", рекао сам амбасадору. "Онда, прихватате да дођете у Београд?", питао је. "Да, отпутоваћу у Београд", рекао сам амбасадору. "Хоћете ли Ви ићи са мном?", питао сам га.

"Не, имам јако важну обавезу овде у наредних пар дана", рекао је. "Путоваћете са господином Кицосом, ако Вам то одговара." "Одговара ми", рекао сам. "Господин Кицос ће све утаначити и јавиће Вам се", рекао је амбасадор.

Крис Спироу и председник Слободан Милошевић , Фото Архива/ЕПА

Амбасадор је обавио телефонски позив, говорио на српском и после пет минута разговора рекао је: "Заказан Вам је састанак са председником Милошевићем за понедељак, 25. април. Путоваћете преко Румуније. Ми смо под ембаргом, нема авионског саобраћаја у Југославији", рекао је. "Наши људи ће Вас дочекати на темишварском аеродрому у Румунији. Парис ће Вас касније назвати везано за визе и остало", рекао је амбасадор. Амбасадор Милутиновић ме је повезао назад до моје канцеларије. Захвалио ми се и пожелео ми све најбоље. Поново сам сачинио детаљне белешке. Чини ми се да уживам у овом новом пориву да пишем дневник. Ко зна шта ће ми та нова навика донети!

Петак,

22. април 1994.

ОВОГ јутра је започела серија догађаја које никада нећу заборавити; никада док сам жив. У 9.00 ме је позвао Парис Кицос. Рекао ми је да су ми потребне визе за улазак и у Румунију и у Југославију - Србију. Питао ме је да ли могу да пошаљем пасош у српску амбасаду. "Они ће обезбедити обе визе", казао је.

Послао сам пасош у амбасаду по једном свом сараднику. Два сата касније, Кицос ме је позвао да ми саопшти да Румуни нису могли да ми издају визу јер су странице мог пасоша испуњене.

Кицос је рекао да ће амбасадор лично позвати свог колегу у румунској амбасади да ми обезбеди визу. Рекао је да ће амбасадор покушати да убеди Румуне да издају визу одвојено од пасоша, као што је и сам учинио за југословенску визу.

У 3.15 обавештен сам да су Румуни одбили амбасадоров захтев. Дакле, нема визе за пут преко Румуније. Док су провераване друге могућности да се дође до Београда, ја сам позвао Денија Рута у канцеларији америчког конзулата, у америчкој амбасади у Атини. Дени Рут је обећао да ће промптно додати странице у мој пасош ако га дотурим до амбасаде.

Лично сам однео пасош у амбасаду. Дени Рут се постарао да ми се промптно дода довољно нових страница у пасош и да то буде готово пре него што се амбасада затвори. Сјајан Американац, Дени Рут!

Препоручујемо

Друштво

0 1

"БЕОГРАД ЈЕ ПОСЕЈАО СЕМЕ МИРА": Специјални додатак у "Вечерњим новостима" у понедељак

12. 09. 2021. у 19:22 >> 19:22

Друштво

0 1

РАСКОРАК ИЗМЕЂУ МАСОНЕРИЈЕ И ЗАДАХА СЕОСКЕ ПАРОХИЈЕ: После велике победе у Првом светском рату српски народ се није обновио

10. 09. 2021. у 17:00

Друштво

3 9

КРОАТИЗАЦИЈА ДАЛМАЦИЈЕ И СЛАВОНИЈЕ: Улога католичких свештеника у формирању етничке припадности

09. 09. 2021. у 17:00

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ЗАМОР ОД УСПОНА: Судбина српског народа у југословенској држави - 1918-1992. године

08. 09. 2021. у 17:00

Друштво

0 0

ГУБИТАК ТЕМЕЉА ЗА ИСТОРИЈСКУ ОБНОВУ: Српски народ у југословенској држави од 1918. до 1992. године

07. 09. 2021. у 18:50

Друштво

3 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - „ВОЈВОЂАНИ“ НА ДАЉИНСКИ УПРАВЉАЧ: Др Бранислав Ристивојевић, посланик у АПВ и декан Правног факултета у Новом Саду

06. 09. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације