РАДНА НЕДЕЉА ОД ЧЕТИРИ ДАНА ПОСТАЈЕ ТРЕНД: Списак држава које је тестирају све дужи, колико је Србија далеко од тога?

Новости онлине

12. 09. 2021. у 19:21

ДОК у појединим европским земљама послодавци уводе четвородневну радну недељу, представници синдиката кажу да радници у Србији о оваквом начину рада могу само да сањају.

РАДНА НЕДЕЉА ОД ЧЕТИРИ ДАНА ПОСТАЈЕ ТРЕНД: Списак држава које је тестирају све дужи, колико је Србија далеко од тога?

Илустрација / Фото Depositphotos

Ипак, то што нема изгледа да би овај тренд у блиској будућности могао стићи и до нас не спречава многе да размишљају како би искористили "вишак" времена да могу себи да приуште да раде један дан мање.

Већ неколико година поједине компаније експериментишу са овим моделом, а на Исланду су отишли најдаље, па су спровели истраживање које је трајало од 2015. до 2019. године да би утврдили предности и мане оваквог начина рада. Открили су да смањује стрес, али и да повећава продуктивност. Резултати су добри по раднике, јер после овог експеримента 86 одсто запослених у овој земљи или већ има краће радно време, или ће га ускоро имати, пише Еuronews.rs.

Професор на Факултету политичких наука Зоран Стојиљковић, који је и председник Уједињених гранских синдиката Независност сматра да ће у будућности бити неопходно да дође до измена у радном времену.

- Србија је за сада далеко од тог модела, али ни за нас то не мора да буде утопија. У времену дигитализације и обавезног перманентног образовања сва продуктивност је везана за технологију. Биће важније како људи раде, од тога колико времена проводе на послу. Сви разлози иду у корист примене скраћене радне недеље - сматра професор Стојиљковић.

Он каже да има професија, међу којима је и његова, као универзитетског професора, где се припрема рачуна као део радног времена и додаје да би сличан модел могао да се уведе у и другим професијама.

- Људи не би морали то време да искористе искључиво за одмор, већ и за додатне активности ван посла, за усавршавање или бригу о породици - напомиње Стојиљковић.

Фото: Depositphotos

Да ли је могуће краће радно време без смањења плате?

Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић каже да се предлози о краћем радном времену периодично појављују и у Србији. Сматра да би од овога чак и послодавци могли да имају користи, под условом да продуктивност радника остане иста, али да је на нашим просторима краће радно време још неизводљиво.

- То је могуће у неким земљама које су технолошки и економски боље развијене од Србије. Овде, због већ скромних плата, то није могуће. У Србији се, по закону, зарада обрачунава по сату. Уколико би радно време било краће, онда би то значило и мању зараду за запослене, јер би радили мање од 40 часова недељно, каже Атанацковић.

Председница Асоцијације независних синдиката Србије, Ранка Савић, сматра да је илузорно говорити о томе да ли ће да се ради четири дана у Србији, у ситуацији када се „још боримо за то да се плати прековремени рад, и да се ради осам, а не 10 сати“. Она каже да краће радно време никада није било предмет озбиљне расправе код нас.

- Сећам се да је, за време Југославије, у једној компанији било шесточасовно радно време. И они су приметили побољшања - радници су били задовољнији, а продуктивност повећана. Србија је још далеко од тога, а у многим земљама такве ствари већ постоје. Идеал 21. века је краће радно време, али већа продуктивност, прича Савићева.

Фото: Архива "Новости"

Ранка Савић

Она напомиње да у Србији има много већих проблема, и истиче пример да трговци не успевају да се изборе да недељом не раде. Како би о краћем радном времену у Србији уопште и могло да се расправља, наглашава, неопходно је првенствено изменити економски систем.

- Не би требало да се дају толико субвенције странцима, јер постајемо јефтина радна снага. Много више би требало улагати у домаће предузетнике, за које мислим да би имали и више емпатије према радницима од странаца, сматра Ранка Савић.

Скраћена недеља је као повишица, али у слободном времену

На Исланду је спроведено истраживање чији је циљ био да се утврди какве би ефекте на запослене, али и послодавце, имала радна недеља краћа од уобичајених 40 сати. Истраживачи са Исланда тестирали су скраћења радног времена на 35 сати недељно, односно четири радна дана. Еuronews Србија је ступио у контакт са људима који стоје иза ове студије и који су нам испричали о изазовима са којима су се суочили, као и резултатима истраживања које би могло да послужи као подлога за промену схватања о томе каква треба да буде радна недеља запослених, како би била најпродуктивнија за све стране укључење у процес рада. Како је за Еуронеwс Србија рекао један од истраживача "Алде", Гудмундур Харалдсон, овај пројекат био је успешан - од њега су имали користи и запослени, али и послодавци.

За овај подухват су спремне још неке државе. Шпанија планира да искористи 50 милиона евра из ЕУ фондова за опоравак од коронавируса за субвенционисање свих додатних трошкова послодаваца који "скрате" радну недељу. Сличан план постоји и на Новом Зеланду, где компанија Унилевер планира да скрати радно време својих запослених за петину, без смањивања плата.

Фото Архива

То је недавно урадио и Холанђанин Јан де Јонг, који се прије 15 година преселио у Хрватску и покренуо компанију специјализовану за е-маил маркетинг. Он је за хрватске медије изјавио да је скраћењем радне недеље уствари дао повишицу радницима и то не у новцу, већ у слободном времену. Додао је да је одлука запослених о томе да ли ће радити од куће или из канцеларије, у потпуности на њима и навео да је следећи задатак запослених да се међусобно договоре ко ће који дан узети слободно, тако да ће клијентима остати на располагању пет дана недељно, као и до сада.

Јан де Јонг је навео да је циљ увођења четвородневне радне недеље смањење стреса и повећање продуктивности - као што су многа истраживања показала да ће то бити резултат. Он је рекао и да је поносан што је његова компанија међу првима које то уводе у Хрватској.

Са друге стрене, критичари кажу да економија која је погођена пандемијом није најбољи сценарио за овакве експерименте. Карлос Викторио из ЕСАДЕ школе за бизнис у Барселони, каже за АП да са оваквим пројектима треба бити опрезан.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту

УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"

ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.

08. 11. 2024. у 09:02

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - Платићете високу цену!

НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"

ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".

06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04

Коментари (0)

СВЕТСКИ ДАН ХРАНЕ: Значај заједничких напора у борби против глади