СПОРЕЊЕ ЗБОГ ЖРТАВА ИСПОД "БЕЛОГ ДВОРА": Обележавање 80. годишњице нацистичког стрељања цивила у Краљеву у Сенци превирања око програма

Г. ЋИРОВИЋ / Д. МАТОВИЋ

31. 08. 2021. у 09:43

ОВЕ године, 14. октобра, навршава се 80 година од стравичног злочина немачких фашиста у Краљеву који су у знак одмазде стрељали више од 2.200 невиних цивила.

СПОРЕЊЕ ЗБОГ ЖРТАВА ИСПОД БЕЛОГ ДВОРА: Обележавање 80. годишњице нацистичког стрељања цивила у Краљеву у Сенци превирања око програма

Фото Г. Шљивић

Годишњица овог стравичног злочина у граду на Ибру се сваке године обележава низом пригодних манифестација, а централна је 14. октобра на Гробљу стрељаних где се уобичајено изводи и поетско-сценски програм. Тако је требало да буде и ове године, али "шумови" између писца драмског предлошка за сценско извођење др Драгана Хамовића и Одбора за обележавање прете да баце сенку на ову, за колективно памћење Срба, важну годишњицу и комеморацију.

Припреме су, наиме, почеле још у јануару када је Град књижевнику др Драгану Хамовићу, научном саветнику београдског Института за књижевност и уметност, поверио да напише драмски предложак за сценски програм. По прихватању поеме "Присутни грађани", летос се кренуло и у адаптацију текста и припрему за извођење. Јуче се, међутим, из Хамовићевог отвореног писма јавности, сазнало да су његов текст надлежни сада одбацили, због како верује дела поеме под насловом "Тајна краљевачког Белог двора". Она говори о страдању невиних Краљевчана које су после ослобођења убили комунисти.

Др Драган Хамовић, Фото В. Данилов

Фото Архива

- Поему "Присутни грађани" написао сам као предложак за драмско извођење на краљевачком стратишту. Наруџбину помоћника градоначеника, песника Милоша Милишића, прихватио сам радо и безусловно, јер сам од раније писао о тој великој, тешкој, али и довољно личној теми. Основна ауторска намера била је да масовно стрељање не посматрам као изоловани догађај, него да га повежем са другим страшним траговима окупације и грађанског рата у нашој земљи и раздора међу нашим народом. Текст сам, у основи завршен, средином априла послао наручиоцу и тада је прихваћен без примедаба. Затим, рукопис је предат редитељу на сценску адаптацију, са којом сам се сагласио, уз мање корекције - наводи Хамовић.

Он у писму додаје и да је "крајем јуна, аутор адаптације, у присуству наручиоца текста, изрекао благу резерву према могућим реакцијама на стихове чији је предложак сведочење поратног шефа Озне за Краљево Ратка Дражевића". Остарели револуционар је, наиме, пред свој животни крај, јавно признао да је у подруму старе зграде у Краљеву, у Улици цара Душана остала ручним бомбама затрпана гомила лешева, већином невиних људи и да је на том месту доцније подигнута вишеспратница".

- А у тој новоградњи, на том месту, живео сам четврт века. Окидач за настанак песме "Тајна краљевачког Белог двора", уграђене у поему "Присутни грађани", био је управо коментар поменутог актера ликвидације: "Дан-данас у тој згради живи 500-600 људи, а нико не зна колико је невиних, искрених демократа, уграђено у њене темеље, само зато што нису били по укусу нас комуниста...". Ни ја то нисам знао, све до читања докумената и сведочења у монографији "Време зла у краљевачком крају 1941. и после ослобођења 1944. године", историчара Драгана Драшковића. Отад се напросто нисам могао оглушити о те мучне факте из ширег контекста теме краљевачког страдања у Другом светском рату, чија се прва и најцрња епизода збила средином октобра 1941. године. Објаснио сам да је тематика злочина "У име народа" последњих деценија предмет озбиљних истраживања. Размере револуционарног терора, за време и после Другог светског рата, више нико озбиљан и честит не доводи у питање. Очито, објашњења нису вредела - наводи Хамовић.

сећање Меморијални комплекс посвећен жртвама немачке одмазде, Фото Г. Шљивић

Фото Г. Шљивић

Поред свега тога, тврди Хамовић, "актуелни политички чиниоци Краљева, крајем јула, одлучују да се ови стихови цензуришу, да не сметају и не изазивају, према речима мојих саговорника, реакције Субнора и левих коалиционих партнера".

О Хамовићевим тврдњама у отвореном писму јавности, Милош Милишић, помоћник градоначелника за културне манифестације и председник Одбора за обележавање 80. годишњице стрељања у Краљеву, каже:

- Високо ценећи књижевно дело Драгана Хамовића, замолио сам га да напише поему о стрељању у Краљеву октобра 1941. године, чију осамдесетогодишњицу ове године обележавамо. Ван сваке сумње, он је то урадио на себи својственом стваралачком нивоу и, како је и сам навео, "Краљевачко позориште" је, средином лета, кренуло у адаптацију текста и припрему за извођење на стратишту, на којем су, према најновијим истраживањима, војници Вермахта зверски убили око 2.200 недужних људи. Намера нам је била и да се тим поводом напише и оригално музичко дело. Локална самоуправа је обезбедила новац да се Хамовићева поема откупи и да Народна библиотека "Стефан Првовенчани" штампа ово дело. Због пијетета према невиним жртвама и годишњици најважнијег и најстрашнијег датума у историји Краљева, о (могућим) реакцијама појединих странака и удружења, у овом тренутку не могу, а и не желим, да говорим.

Сведочанство Стрељање цивила у Краљеву, Фото Википедија

Поводом одбацивања Хамовићевог дела као предлошка за извођење на предстојећој комеморацији, историчар Драган Драшковић, аутор монографије "Време зла у краљевачком крају 1941. и после ослобођења 1944. године" у којој спомиње и злочин у подруму зграде у Цара Душана, за "Новости" каже:

- Нажалост, још се нисмо ослободили стега које су нам наметнуте у време комунизма. Увек се чека неки повод, а чекајући га идемо у сферу заборава. У комунистичко доба ти злочини су прикривани под велом државне тајне. Као да и данас тај вео није скинут. Мало је познато да је 1945. забрањено да се та места страдања обележе. Страховало се да не постану светилишта око којих ће се народ окупљати.

СУБНОР: НИСМО ОБАВЕШТЕНИ

ПРЕДСЕДНИК Субнора, генерал-мајор Видосав Ковачевић каже да још нису добили позив за обележавање осамдесете годишњице нацистичког стрељања талаца у Краљеву. О спору око поеме "Присутни грађани" Драгана Хамовића, како каже за "Новости", нико га није обавестио.

- Нико нас из нашег огранка у Краљеву није обавестио да постоје проблеми у вези са припремом програма - каже Ковачевић.

- До сада никад није било проблема, не верујем да ће их бити и овог пута. Разговараћемо са члановима нашег огранка у Краљеву, као и са представницима градске власти и покушати да пронађемо најбоље решење за чин обележавања. Тек кад све проучимо, одлучићемо шта ћемо да радимо.

МЕСТА УТВРДИЛА ДРЖАВНА КОМИСИЈА

ГОВОРИМО о ономе што се десило пре много година и није јасно откуд тај однос, као да ми данас треба да заборавимо да су у име револоције, или како су они говорили слободе, страдали многи недужни људи. Такве ствари би требало да буду неспорне, јер говоримо о фактима који су се заиста десили. Несумњиво је да су се у Краљеву и околини дешавала убиства на више локација, не само у центру. Свако место у Србији има неколико таквих локација и то је државна комисија утврдила. Постоји више хиљада људи који су страдали на нецивилизован начин - каже, за "Новости", историчар Срђан Цветковић и подсећа да је Хамовић поему написао на основу сведочења једног актера и оно је потврђено у многим документима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

ПЛАШИМ СЕ ЈЕДНЕ СТВАРИ: Тренер Штутгарта пред меч са Црвеном звездом