ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СЛОБОДА ЗА ЉУДЕ "НЕОШИШАНЕ" МИСЛИ: Студенти Београдског универзитета под лупом партије и Службе безбедности

ВЕЛИКО чишћење неподобних студената на БУ почело је у пролеће 1946. када је чак 119 студената предложено за искључење.

Кардељ, Дедијер и Ђилас

Формирана је и комисија за преиспитивање њихове морално-политичке подобности. Кампању чишћења пратили су медији позивајући на прогон непријатеља и реакционара међу студентима. До августа 1946. испитано је 167 оптужених, од тога је 153 искључено. Стање, међутим, није задовољавало; непријатељска активност студената кроз секташење, цепање парола, исписивање графита, критиковање партијске политике и слично се наставила, па је у пролеће 1947. поново почела кампања уклањања отворених непријатеља. Партија је 1948. процењивала да на Универзитету постоји 1-3% изразито непријатељских елемената који су сарађивали са окупатором.

На Правном факултету нарочито се истицао кружок Стојана Протића, чији су чланови критиковали власт и провоцирали студенте шовинистичким испадима. На истом факултету, новембра 1947, ухапшена је и група од 20 студената - непријатеља који су се састајали по становима и критиковали режим. Захваљујући чињеници да је један од њих био глумац у филму "Бесмртна младост", кажњени су са свега 2,5 месеца затвора. Овакве групе су биле многобројне, нарочито на факултетима друштвених наука (Филозофски, Правни и други) а казне су могле бити и до 10 и више година (Пекићева група).

ПОТОМЦИМА осуђених реакционара био је посебно отежан и одлазак у иностранство на усавршавање, за шта је такође тражено мишљење комисија и карактеристике. Ђорђе Пандуровић, на пример, одбијен је од надлежног одбора уз занимљиву карактеристику: "Био је наклоњен квислинзима, али се вешто чувао да своје симпатије не испољи. По ослобођењу мобилисан је у ЈА где се налази и сад." Нешто либералнију политику при упису реакционарних студената изгледа да је водио Љубљански универзитет где су многи студенти-реакционари из Србије који се нису могли уписати на Београдски универзитет (или бар не оно што су желели), добили шансу да постану академски грађани (адвокат В. Губерина, инж. С. Стефановић, стоматолог Добривоје Томић и многи други). (...)

По сукобу са ИБ 1948, на удар и под лупу партијских органа и служби безбедности нарочито су дошли професори и студенти који су били против руководства КПЈ и који су подржавали политику СССР-а и информбировских земаља према Југославији. Професори М. Мирковић и Д. Дохчевић отворено су се определили за ИБ и због тога су удаљени са факултета (касније и ухапшени). Према једном извештају Удбе о стању на Београдском универзитету из 1951, од 25.000 студената на БУ 2.636 су били чланови партије или кандидати, од тога се за ИБ до октобра 1951. изјаснило 1.128 лица (42%) уз 154 мермераша, на Медицинској великој школи од 1.533 партијаца 640 се изјаснило за Стаљина уз 50 мермераша, на Техничкој великој школи од 1.570 евидентирано је 692 ибеовца и 54 мермераша. Укупно је до тада био утврђен број 2.553 лица по линији ИБ.

Стојан Протић, Борис Зихери и Александар Костић

НА ПЛЕНУМУ ГК СК у Београду из јануара 1953. изнет је податак да је око 700 кажњених због ИБ на Универзитету. Према подацима сарадника Удбе, озбиљне информбировске групе професора и студената раскринкане су на Филозофском, Пољопривредном и Економском факултету. У току 1951. откривене су три информбировске групе - М. Шћепановића на Новинарско-дипломатској високој школи, Борисава Косовца на Правном и Драгана Гвозденовића на Економском факултету. Оне су припремале пропагандне акције против власти, намеравале да ступе у контакт са руском амбасадом, као и да каменују или дигну у ваздух Америчку читаоницу. Запажено је да ИБ непријатељи користе нове методе рада.

На Филозофском факултету група Н. Гаћеше и М. Перовића агитовала је против државних и партијских мера које су се односиле на студенте, против другог народног зајма, избора за Народну скупштину и Народни фронт 1950, "и стварали идеолошку збрку и дефетизам међу студентима популарисањем СССР-а и Кине а особито њихове моћи у вези са Корејским сукобом водећи сваке вечери дискусије по собама у студентском дому. " (...)

Поједини студенти су били сумњиви јер су одбијали да преузму руководеће функције, као Сима Ћирковић и Гојко Лађевић, који су били предвиђени за чланове комитета Економског факултета, али су одбили под изговором да морају да уче. Као форма непријатељског деловања појединих партијаца означена је и подршка штрајковима против режима студија на Грађевинском, Машинском и другим факултетима. На Архитектонском факултету је 1951. регистрована група студената информбироваца док је партијски секретар на овом факултету, Момир Антонић, раскринкан као руски шпијун и осуђен у процесу четрнаесторици на 12 година робије.

ФОРУМОМ ИБ пропаганде оцењено је и наметање совјетских скрипата и књига као основних учила за своје предмете од стране професора. Д. Тодоровића, К. Васиљевића и Б. Раца на Економском факултету, а професору Пољопривредног факултета Ј. Дракулићу замерено је што "редовно доноси неку руску књигу на час и оставља да је студенти разгледају преко одмора". Сарадници Удбе су оценили да су на Правном и Економском факултету још у употреби уџбеници просовјетског карактера који глорификују совјетску праксу. Уочено је да и "реакционарни студенти" притајено делују у новим условима критикујући владине економске мере, политику стипендија и студентског стандарда. Као пример се наводи В. Синђелић, апсолвент Ветеринарског факултета, који коментарише како су загребачки студенти демонстрирали у вези са новим платним системом, док у Београду нико не сме ништа да предузме; или Велибор Крџић, студент друге године Економског факултета, који гласно чита и коментарише билтен Енглеске читаонице у присуству осталих студената.

Педесетих година истеривање студената и професора са БУ се квантитативно смањује, мада се и даље покрећу поступци против народних непријатеља, организују јавна суђења, расправе и покрећу кампање ради раскринкавања и пропаганде против непријатеља социјализма. Такви су случај Јуришић-Буило на Грађевинском факултету, истеривање професора Душана Недељковића и Александра Костића 1952, бојкот предавања Владимира Дедијера 1954. и други. Незадовољство и политички радикализам студената испољавали су се у појединачним и изолованим акцијама критике и излива незадовољства, изазваног између осталог бруталним акцијама партије и државе у кажњавању неподобних студената. Занимљиво је да до првих масовних делимично организованих студентских протеста долази тек смањењем државне репресије у свим друштвеним сферама (октобар 1953).

ПРЕОКРЕТ у култури лагано наступа после 3. пленума ЦК КПЈ (децембар 1949) који се ограђује од догматизма, прагматизма и партијског арбитрирања у култури. Одбачена је заблуда да се применом административних мера у тачно испланираним роковима може изменити људска свест. Прокламована је слобода за ствараоце који су широки и разноврсни у схватањима, а не "људи чији ће умови бити подшишани на исти начин". Та слобода се није смела дословно узети; важила је само за "слободне социјалистичке људе". Прихватање овако схваћене идејне разноврсности потврђено је на 4. пленуму у лето 1951. и годину дана касније на 6. конгресу КПЈ/СКЈ, којим је озваничена либерализација у свим сферама друштва. Најпре су се усудили да "неошишано мисле" и износе водећи државни функционери Милован Ђилас и Едвард Кардељ, да би их, уз инерцију, бојажљиво следили партијски апаратчици. (...) Сукоб тврде и меке линије у комунистичкој врхушци кулминирао је на 3. конгресу Савеза комуниста Србије априла 1954. Као на 6. конгресу, партија се ни овде није прецизно одредила према уметности и култури, смишљено себи остављајући одрешене руке.

Препоручујемо

Друштво

0 5

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ХРВАТСКА БАСТИОН НЕТОЛЕРАНЦИЈЕ: Стварање религијских држава проглашено победом демократије

14. 08. 2021. у 17:14

Друштво

1 10

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КОМУНИСТА ИЛИ ПРИКРИВЕНИ КАТОЛИК: Учешће Ватикана у гашењу лампи у југословенској балканској биртији

12. 08. 2021. у 17:14

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МЕЂУНАРОДНИ ФРОНТ ПРОТИВ СРБА: Расуло Југославије праћено је непоштовањем права и применом доктрине силе и уцена

13. 08. 2021. у 17:14

Друштво

3 8

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО РАЗАРА ДРЖАВУ КОЈУ ЈЕ СТВОРИО: Западне тајне службе давале су подршку сепаратистичким идејама

11. 08. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације