СТРУЊАЧУ ЗАМЕНИО СПОРТСКИМ ТВ ПРЕНОСИМА: Бранислав Симић (86), рвачка легенда, дане проводи у новосадском дому за старе
СПОРТ је померио границе уметности, што се види у Токију на свим борилиштима, а посебно сам задивљен умећем гимнастичара и гимнастичарки, истиче Бранислав Симић (86), наш легендарни рвач, освајач две олимпијске медаље, злата у Токију 1964. и бронзе у Мексико Ситију четири лета касније, који помно прати дешавања на највећој планетарној смотри спорта.
Вицешампион света на СП у Софији (1963), победник Медитеранских игара у Тунису (1967), чак 11 пута шампион државе, Југославије... Имао је и богату судијску каријеру. Судио је заредом шест пута на Олимпијским играма, од Лос Анђелеса (1984) до Атине (2004). На Светском првенству 1987. у Француској добио је "Златну пиштаљку" као најбољи рвачки арбитар на планети. Добитник највећих друштвено спортских признања, великан нашег спорта, по професији, иначе, наставник историје, сада живи у старачком дому на новосадском Новом насељу.
- Удовац сам, а овде живим од 2017. године - прича Симић. - Корона нам је узела годину и по живота, били смо изоловани у оквиру епидемиолошких мера, али све сам то релативно лако поднео. Спортиста сам, навикнут на режим, све се издржало.
Ових дана се не одваја од ТВ, прати све преносе из Јапана.
- Ујутро у мојим "Новостима" подвучем распоред преноса и читав дан је преда мном. Ево, сада сам "сишао" са бацања кугле, али погледаћу репризу касније, јер све то пратим на три ТВ канала. Гледао сам Ивану, навијао из све снаге, али јасно је да нема среће. Много ми је жао, али Олимпијске игре су чудно такмичење, кад неће, онда заиста неће. Ја сам тек из трећег покушаја освојио медаљу, јер сам најпре сломио ребро, затим руку и тек, управо у Токију 1964, стигао до финала и злата.
Када говори о његовим рвачима, Симић је критичнији од "обичног" навијача.
- Мало сам разочаран неким наступима, али шта да радимо. Дешава се. Иначе сам против да се странци такмиче као гости. Видећемо шта ће све да се деси.
Пензионерске дане у дому му улепшава породица, која га редовно посећује.
- Одлично је све, немам неких већих здравствених проблема. Кубурим са кичмом још из времена када сам се бавио спортом, што би Лала рек'о, "погрешно сам умешан". Ћерка ми долази у посету сваки други дан, троје унука такође, а посебно када им је потребан џепарац. Имам друштво у дому, дружимо се, разговарамо о разним темама, сви смо се некако уклопили.
Нашем легендарном спортисти, који је 20 година радног века провео и као наставник историје и директор основне школе у Зрењанину "Јован Јовановић Змај", тешко пада чињеница да има проблем са читањем.
- Тешко читам, имам проблем са очима, и то ми много недостаје. Новине брзо прелистам и прочитам оно што ме интересује, али и ту су ситна слова. Све у свему, задовољан сам, породица је благо, а унуци богатство и то ми је посебна радост. Пре короне сам ишао редовно на дружења у Удружење спортских великана Новог Сада, а у последње време се са колегама из разних спортова чујем телефоном, свакодневно. Својом спортском каријером сам задовољан, посебно у мом Пролетеру у Зрењанину, где је све почело. Био сам члан Партизана неколико месеци, вратио се поново у Зрењанин и још осећам тај мирис клупских просторија. Похађао сам школу и ишао на тренинге, 20 година провео у просвети и исто толико у спорту и сматрам да ништа нисам пропустио. Ишао сам редовно на летовања и зимовања, обишао свет као спортиста...
НИСАМ БИО "ЛОШ" НАСТАВНИК
БРАНИСЛАВА Симића посебно је обрадовала недавна посета бившег ученика који живи у Аустралији.
- Допутовао је у Србију, распитао се где сам и дошао да ме види. Предавао сам му историју 1961-1962. године, сетио сам се одељења, али не и свих детаља, јер ипак је од тада прошло шест деценија. То ме је разгалило, изгледа да нисам био "јако лош" наставник чим се ученици сећају имена и презимена - каже Симић.
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (0)