Друштво

КОЛИКО СУ МЕТЕОРИ ОПАСНИ: Астрономи о небеским телима који веома често пресецају пут нашој планети

Јелена Динчић

01. 08. 2021. у 17:44

НЕОБИЧНО велики метеор прошле недеље је накратко осветлио небо изнад Норвешке, остављајући за собом спектакуларан визуелни, али и звучни траг. Стручњаци сматрају да је метеор могао да погоди Земљу, а да се то догодило, место удара не би било далеко до главног града Осла.

КОЛИКО СУ МЕТЕОРИ ОПАСНИ: Астрономи о небеским телима који веома често пресецају пут нашој планети

Ако метеор не сагори у атмосфери и падне на Земљу, мења име и назива се метеорит. Kада стигну до нас, велики примерци, делови астероида и комета, које астрономи зову и болиди, уз фијук и потресе могу да стварају и кратере на површини Земље. Срећом, доласци овако крупних метеора нису тако чести. Углавном експлодирају у ваздуху и на нашу планету падају у виду ситнијих комада, или се претворе у гасове и нестану.

- Недавно светски познати метеорити постали су комади метеора из 2013. године који је изгорео изнад Чељабинска у Русији, овај догађај снимиле су камере широм погођеног региона и процењује се да је овај метеор имао пречник око 20 метара, а експлозија је била око 30 пута јача од оне изнад Хирошиме - објашњава, за "Новости", проф. др Милан С. Димитријевић, познати српски астроном. - Повређено је око 1.500 људи, углавном од прозорског стакла разбијеног ударним таласом. Процењује се да је Чељабинску метеор нанео штету од преко 30 милиона долара.

МЕТЕОРИТИ, ипак, не треба да нас забрињавају. Вероватноћа да се овакав догађај понови је изузетно мала. После Тунгуског метеора из 1908. године који је најпознатији забележени удар, метеор изнад Чељабинска из 2013. године је први таквих размера, у скоријој историји. Са друге стране ситно космичко камење и прашина стално падају на Земљу, али камење углавном сагори у атмосфери.

- Повремено се метеори јављају у ројевима, а најпознатији и најбогатији метеорима су Персеиди. Овај рој се јавља крајем јула и почетком августа и повезан је са кометом Свифт-Татл - појашњава професор Димитријевић. - Максимум активности обично је око 12. и 13. августа и може се посматрати, ако је време ведро, са Народне опсерваторије на Калемегдану у Београду, или негде ван светлости града.

ПОСМАТРАЊЕ метеорских ројева је занимљиво и привлачи љубитеље астрономије и радозналце. Понекад се може десити и нешто неуобичајено и неочекивано. Тако је метеор који је 15. септембра 2007. године пао у Перуу, у близини језера Титикака направио рупу испуњену водом, из које су се по околини ширили гасови. Од њих су се многи становници разболели. Многи метеорити заврше као експонати вредни пажње. У Природњачком музеју у Београду, чувају се, између осталих, и три "српска" метеорита. Први, који је нађен у Србији, а познат је науци, такозвани сокобањски, пао је 13. октобра, 1877. године. Сведоци су тврдили да се ужарена кугла видела на даљини од 60 километара. Највећи камен, тежак 38 килограма, пао је северно од Сокобање. Сакупљено је око 49 килограма остатака сокобањског метеорита, а сматра се да је укупна маса износила између 75 и 80 килограма. Најпознатији метеорит, који је свакако имао велики утицај на људе, налази се у Меки у Ћаби, главном светилишту ислама.

ОСИМ метеора и метеорита, у васиони постоје и много већи астероиди и комете, чији би пад на Земљу донео последице које би могле да угрозе и опстанак човечанства. Једно од највећих масовних изумирања која су утицала на живот на Земљи догодило се пре око 250 милиона година, када је, вероватно услед пада астероида, нестало готово 90 процената свих врста. Животу на Земљи требало је око 30 милиона година да се опорави.

Последње такво масовно изумирање довело је до пропасти диносауруса и било је последица удара великог метеорита пре 66 милиона година, који је створио кратер Чикскалаб у Мексику, на полуострву Јукатан и у приобалном мору.

- Данас астрономи посебно прате и надзиру астероиде који пресецају путању наше планете, да би на време уочили опасност - закључује наш саговорник. - Улагањем у науку и њен развој бићемо све способнији да избегнемо судбину диносауруса.

УДАР БОЛИДА

У ФЕБРУАРУ 1947. велики болид ударио је на Земљу у планинама Сихоте-Алин, на крајњем истоку Совјетског Савеза. Распао се у много делова, а укупна тежина је процењена на око 90 тона, док је преко 70 тона разних делова "преживело" судар.

МЕТЕОРИТ ХОБА

НАЈВЕЋИ познати метеорит, Хоба, тежак је 60 тона и пронађен је на једној фарми у Намибији. Његов пад на неко насељено место свако би донео разарања. Метеорит није направио никакви кратер. То се објашњава чињеницом, да је вероватно пао под таквим великим углом, да је отпор знатно смањио његову брзину.

МЕЂУНАРОДНИ ДАН АСТЕРОИДА

ЈЕДАН од најпознатијих забележених удара космичког путника у модерно доба био је Тунгуски догађај у Сибиру у Русији 1908. Услед експлозије астероида или комете, оборено је, према проценама, 80 милиона стабала са око 2.150 квадратних километара. На годишњицу овог догађаја установљен је Међународни дан астероида, који се обележава 30. јуна сваке године.

06. 07. 2021. у 20:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 25

НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"

СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.

22. 11. 2024. у 09:14

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ ИГРАЧ У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

Економија

0 4

РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године

РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.

21. 11. 2024. у 11:32