ГРАЈФОВА КОМИСИЈА - ИЗГУБЉЕНЕ ЧИЊЕНИЦЕ ХАШКИХ ИСТРАЖИТЕЉА: Аденреле Шинаба из Нигерије реконструише ратна збивања 1995. године

За спровођење криминалистичке истраге у предмету Сребреница био је задужен истражни тим Хашког трибунала. Истрага је започела крајем јула 1995. године.

Ратне операције у околини Сребренице

Постоје уверљиви разлози да се рад тима посматра критички. Истражни тим је располагао врло ограниченим бројем људи, посебно у првим годинама након окончања рата у Босни и Херцеговини. Тек 1998. године, како шеф истражног тима Жан-Рене Руез наводи, у ствари је формиран тим, који би се условно могао назвати "истражним тимом".

Истрага се није односила на узроке пада енклаве и дешавања пре 11. јула 1995. године. Поред тога, у складу са међународним хуманитарним правом, истрага није уважила војне операције или судбину бораца већ само судбину оних који нису борци, без обзира на то да ли су првобитно били припадници војске или не, односно оних који више нису били у позицији да се боре.

Међутим, значајан број учесника у колони страдао је у борбама, од нагазних мина, у међусобним обрачунима и почињеним самоубиствима. Позиција тих особа не може се изједначити са судбином заробљених. Они су били у позицији да се боре, или су се "де факто" борили са српским снагама које су, у војном смислу, имале значајну тактичку надмоћ на терену, иако су располагали знатно мањим бројем бораца у односу на бошњачку страну.

Истражни тим хашког тужилаштва није имао у виду те круцијалне чињенице нити је то било предмет њихове истраге. Такав приступ довео је до недовољно и нетачно утврђеног чињеничног стања у вези са дешавањима у вези са Сребреницом у јулу 1995. године.

Задатак истражног тима Тужилаштва био је да утврди шта се десило у Сребреници након уласка српских снага у енклаву. Други задатак био је ексхумирање гробница и прикупљање материјалних доказа. Значајан део истраге односио се на проналажење и идентификацију несталих особа. Утврђивање околности страдања, односно, да ли су те повреде настале стрељањем, у борби или другим околностима, није надлежност нити стручност стручњака судске медицине, већ оних који спроводе криминалистичку истрагу.

Трећи задатак у истрази био је пронаћи одговорне особе за извршена кривична дела. У великој мери, истражни тим хашког тужилаштва "црпео" је информације у вези са извршиоцима из транскрипата радио-комуникације које је пресрела Армија БиХ. Бошњачка страна је прве транскрипте разговора и у мањој мери аудио-снимке доставила Тужилаштву у неразумно дугом временском периоду од подношења захтева (годину дана и четири месеца), а остале још касније.

Истражни тим Тужилаштва није проверавао аутентичност транскрипата, већ их је користио у истрази као извор високе поузданости. На основу тих транскрипата утврђивана је улога учесника на терену и њихова одговорност као починилаца кривичних дела за које су оптужени и касније осуђени од стране Трибунала. Тако је створен широко прихваћен дискурс о дешавањима у вези са падом Сребренице.

Сребреница

Војска РС покренула је јула 1995. војну акцију под кодним називом "Криваја 95". Енклава Сребреница имала је статус заштићене зоне на основу Резолуције СБ УН. Резолуција је предвиђала демилитаризацију заштићене зоне, што у пракси никада није урађено.

У енклави је активно деловала 28. дивизија 2. корпуса Армије БиХ. Та војна формација кренуће у пробој у правцу Тузле. Такође, значај је велики с обзиром на мандат истражног тима Тужилаштва и правац вођења истраге у предмету Сребреница. Истрага о дешавањима у колони није учињена, а на шта смо ми ставили тежиште у реконструкцији догађаја.

ЗВАНИЧНИХ ПОДАТАКА нема, али можемо претпоставити да је број становника у енклави до јула 1995. износио око 35.500. Након пада Сребренице око 23.000 цивила окупило се на простору испред базе мировних снага УН у Поточарима и одређени број њих у самој бази. Та група углавном жена, деце и стараца евакуисана је на захтев УН и представника цивилног становништва из Сребренице. Евакуација је извршена дана 12. и 13. јула 1995. године у Кладњу, територији под контролом Армије БиХ.

Поред цивилног становништва (жене, деца и старци) испред и у самој бази УН у Поточарима нашао се одређени број војно способних мушкараца који су затражили заштиту мировних снага. Можемо са великом вероватноћом претпоставити да је колона у пробоју ка Тузли бројала око 12.500 људи.

Након уласка српских снага, становништво Сребренице се евакуише у две велике колоне. Једну колону чини 28. дивизија 2. корпуса Армије БиХ, у чијем саставу се налазе активни припадници и припадници резервног састава, који су се по наредби Команде 28. дивизије јавили на место окупљања у селима Шушњари и Јаглићи поред Сребренице.

Другу колону чини цивилно становништво, као и одређени број мушког, војно способног становништва који је затражио заштиту припадника УН. Релевантни извори потврђују војни статус колоне.

У ноћним часовима, око поноћи 11/12. јула 1995. године извршено је постројавање бригада у саставу 28. дивизије Армије БиХ у селу Шушњари. План за пробој је сачињен у једној кући у том селу, одређена је рута кретања, као и распоред покрета бригада у саставу 28. дивизије у правцу Тузле.

У колони се налазило мушко, војно способно становништво, припадници активног и резервног састава. Сведоци наводе да се радило о мушкарцима старости од 15 до 65 година. Чело је кренуло у пробој, за њима и остале бригаде. Колона је била неколико километара дуга.

Важан аспект реконструкције догађаја односи се на борбе које су се водиле дуж линије пробоја. Истражни тим хашког тужилаштва припаднике војне формације који су страдали у војним операцијама посматраће као особе које више нису биле у позицији да се боре, што не одговара чињеничном стању.

Српске снаге бројале су око 4.000 бораца. Током читаве руте кретања водиле су се борбе између српских снага и 28. дивизије Армије БиХ.

Војска РС уочила је пробој и отворила ватру. Према изјавама сведока, у том артиљеријском нападу страдало је између 500 и 1.000 људи. У касним поподневним часовима 12. јула, део колоне 28. дивизије Армије БиХ нападнут је у подручју села Шиљковићи. У том догађају, ова јединица трпи велике губитке у људству. Увече истог дана се поново постројава по бригадама, а ВРС започиње јак артиљеријски напад. у том нападу страдало је између 2.000 и 3.000 људи.

КОМАНДА 28. ДИВИЗИЈЕ Армије БиХ доноси одлуку да припадници активног састава крену у пробој пута Нова Касаба - Коњевић Поље. У предвечерје и у вечерним часовима 12. јула ВРС започела је интензивну војну акцију у подручју од села Мратинци до Коњевић Поља. Настаје хаос, колективна паника. Те ноћи на овом делу руте страдало око 1.000 људи из колоне.

Ујутру 13. јула 1995. године, 28. дивизија прелази преко путне комуникације Нова Касаба - Коњевић Поље, где је страдало до 1.000 људи. Остатак колоне остао је у окружењу српских снага.

Дана 13. јула 1995. ВРС блокира пут Нова Касаба - Коњевић Поље. Групе људи из колоне предају се у селу Сандићи, и друге групе се предају у Новој Касаби. Велики део колоне није успео прећи путну комуникацију и остали су у окружењу српских снага.

Највећи број припадника 28. дивизије извршио је пробој 16. и 17. јула 1995. Међутим, мање групе из колоне нису се успеле у том периоду пребацити на територију под контролом Армије БиХ. Мање групе војника су у наредним данима покушавале да се пробију. Одређени број њих је у томе успео, док су други заробљени од стране српске војске и накнадно су размењени.

Процењујемо да је од путне комуникације Нова Касаба - Коњевић Поље до линије пробоја у близини Незука, територије под контролом Армије БиХ, страдало око 1.000 припадника 28. дивизије.

Дошли смо до сазнања да је артиљеријски напад ВРС на колону изазвао је колективну панику, страх и неконтролисано понашање. Сведоци говоре о самоубиствима, убиствима других учесника у колони ручним бомбама и ватреним оружјем. Такође, услед настале хаотичне ситуације, одређени број учесника у колони одлучује да се преда српским снагама. У тим околностима долази до поделе између оних који желе предају и оних који су се томе изричито противили. То је кулминирало бројним међусобним обрачунима.

Док су се групе предавале, у шуми иза пута чуле су се детонације и пуцање из аутоматског оружја. Борбе су се водиле и између припадника 28. дивизије Армије БиХ.

Унпрофорци у Сребреници

Са великом вероватноћом, узимајући у обзир минимална одступања, можемо закључити да је током критичног периода након пада Сребренице пријављено као нестало 7.025 људи. Како бисмо утврдили врло приближан број заробљених и стрељаних, полазећи од приближно 7.000 несталих/страдалих у критичном периоду, можемо сагледати процене страдања у борбама, међусобним обрачунима и самоубиствима током пробоја.

Са великом вероватноћом можемо рећи да је на првом делу руте од полазне локације у пробој, тј. села Шушњари и Јаглићи до пута Нова Касаба - Коњевић Поље, страдало у борбама, међусобним обрачунима и самоубиствима између 3.000 и 4.000 људи.

На другом делу руте, анализирајући изјаве сведока, можемо рећи да је у борбама, укључујући и међусобна убиства и самоубиства, страдало око 1.000 људи. На целој рути током пробоја процењујемо да је страдало у борбама и међусобним обрачунима, укључујући и самоубиства, између 4.000 и 5.000 људи.

На основу анализираних података, процењујемо да је минималан број заробљених између 1.500 и 2.000, а максималан између 2.500 и 3.000 људи. Како бисмо утврдили број масовно стрељаних особа полазимо од претпоставке да је укупан број заробљених учесника у пробоју максималан број стрељаних лица.

Заробљавање се одвијало на две локације. Прва локација је село Сандићи, друга локација је Нова Касаба.

За процене заробљених припадника Армије БиХ у Сандићима, на располагању су ограничени извори. То су примарно аеро-снимци подручја које је направио извиђачки авион У-2 Америчког ратног ваздухопловства 13. јула у 14.00 часова. Аеро-снимци су анализирани од стране обавештајног стручњака Чеса Вибеса, што је ушло у извештај холандске владе о Сребреници.

ПРЕМА ТУМАЧЕЊИМА аеро-снимака, сачињених у Сандићима су се налазиле две групе заробљеника на ливади, једна од 80 и друга од 320 заробљеника. Укупан број заробљеника по овом извору износи 400. Поједини учесници колоне у пробоју су касније давали процену да се у Сандићима предало око 1.000 учесника колоне у пробоју. Процена заробљених на основу снимака у Коњевић Пољу је око 600 људи.

Заробљени припадници 28. дивизије Армије БиХ су, према изјавама очевидаца, по наређењу команде ВРС, 13. јула смештени у објекте, а највећи део њих је у наредним данима постао жртва масовних убистава.

Масовна убиства ратних заробљеника извршена су на више локација. На подручју општине Братунац десила су се 13. јула 1995. године предвече, у селу Кравица, након испровоцираног ексцеса, када је група заробљеника смештена у објекту Земљорадничке задруге отела пушку једном стражару и убила га а другог ранила. Након тога, преостали стражари су отворили ватру из свог наоружања на више стотина ратних заробљеника, од којих се само њих неколико спасло бегом из објекта.

Наредног дана, заробљеници су транспортовани из Братунца према северу ка Батковићу. Заустављани су и смештани на пет локација - Ораховац - школа у Грбавцу, брана Петковци, шљункара код Козлука, Пилица и Војна економија Брањево. Одатле су одвођени на места где су касније убијени.

ПРОЦЕНЕ ГУБИТАКА током пробоја важан су део реконструкције догађаја. Процена броја становника у Сребреници у јулу 1995. године износи 35.500, од којих је 23.000 цивила потражило заштиту холандског батаљона Уједињених нација и након тога је евакуисано. Процена броја учесника у колони током пробоја износи 12.500. Укупан број несталих/страдалих особа у догађајима у вези са Сребреницом износи 7.692. У разним околностима, борбама, масовним стрељањима, међусобним борбама, самоубиствима и на друге начине страдало је око 21,6 одсто становништва енклаве у којој је било смештено становништво из више општина Подриња.

Највећи број страдалих је мушког пола, а старосна структура несталих учесника у колони сачињава 89 одсто војно способног становништва у старосној доби од 16 до 60 година. Према времену нестанка, извршили смо поделу на нестале у периоду од 11. до 19. јула, нестале мимо овог периода, и нестале код којих није назначен датум нестанка.

На основу анализе података, највећи број учесника у колони је пријављен као нестао током критичног периода од 11. до 19. јула 1995. године, укупно 6.674 или 86,76 одсто. Према подацима Тужилаштва МКСЈ, од укупно несталих/страдалих током пробоја, 70 одсто су били припадници Армије БиХ.

Тужилаштво није узело у обзир припаднике резервног састава. Минимална процена заробљених и касније стрељаних износи између 1.500 и 2.000 људи, док максимална процена износи између 2.500 и 3.000 људи. Што се тиче процене страдалих у другим околностима (борбе, међусобни обрачуни, самоубиства), минималан број је око 4.000 људи, док је максималан 5.000. Током војне акције "Криваја-95", страдала су 7.692 активна и резервна припадника 28. дивизије Армије БиХ, укључујући и војно способне мушкарце који су се затекли у Поточарима 11. јула, као и оне који су се ад хок придружили овој војној формацији.

Евакуација жена и деце

Један од кључних аспеката истраге у предмету Сребреница укључује утврђивање идентитета страдалих. Идентификацију страдалих на основу ДНК врши Међународна комисија за нестале особе. Тај списак несталих особа преузело је Тужилаштво Трибунала као званичну листу жртава ратних злочина. Списак је коригован 2009. године. Из њега су искључене особе које су потенцијално преживеле догађаје у Сребреници. Напомињемо да је ажурирани списак објављен 2009. године, односно 14 година након сребреничке трагедије, што је био изузетно дуг временски период да се списак детаљно провери и из њега искључе преживеле особе.

Наведене чињенице указују на значајне пропусте у раду Тужилаштва у Хагу. Да је вршена истрага по правилима струке и да су утврђене околности страдања, наведени пропусти се не би могли десити. Међутим, овај посао је поверен међународним установама које се баве идентификацијом страдалих на основу ДНК анализе, а не на основу околности страдања. Истрага је била у погрешним рукама, што је и довело до непрецизног и нетачног утврђивања чињеничног стања.

УПУТСТВА СЛАТА ПО КУРИРУ

СВЕДОЦИ догађаја у изјавама наводе да се пред пад града на улицама Сребренице појавио војни курир са поруком из команде 28. дивизије Армије БиХ, тј. од стране војног руководства енклаве, да се сви војно способни и наоружани мушкарци упуте кроз шуму на зборно место у правцу села Шушњари, а цивили у правцу базе УН у селу Поточари.

Изјаве сведока потврђују формирање две колоне, једне која се упутила у правцу базе Уједињених нација у Поточарима, и са друге стране војне колоне чије је зборно место за пробој одређено - села Шушњари и Јаглићи. На тој локацији придружили су им се борци из суседних села из околине Сребренице.

ФОРМАЛНОСТИМА КРИЈУ СПИСАК

НЕЗАВИСНА комисија упутила је захтев Меморијалном центру Сребреница да јој доставе списак са именима 8.382 лица чија се имена налазе на споменику Меморијалног центра Сребреница, са личним подацима, датумом, околностима и осталим релевантним подацима о њиховом страдању који се у Меморијалном центру Сребреница воде као жртве ратних дешавања у јулу 1995.

Одговор Меморијалног центра Сребреница - Поточари, који укључује и мезарје за жртве геноцида из 1995. године, примљен је 18. 3. 2020. У одговору наводе да нису у могућности удовољити захтеву јер нису дужни достављати информације по основу Закона о приступу информацијама у Републици Српској, јер су основани у складу са Законом о регистрацији правних лица која оснивају институције Босне и Херцеговине.

Препоручујемо

Друштво

8 25

МЕЂУНАРОДНИ СТРУЧЊАЦИ ДОКАЗАЛИ: Ово је истина о Сребреници

22. 07. 2021. у 07:16

Колумне

1 4

ВРЕМЕ ЈЕ МАЈСТОРСКО РЕШЕТО: Грајфова комисија потврдила да је хашка правда омеђена политиком

23. 07. 2021. у 10:24

Свет

1 13

ЧУВЕНИ ЈЕВРЕЈСКИ ИСТОРИЧАР ПОТВРДИО: У Сребреници није било геноцида, број жртава 3.714

14. 06. 2021. у 23:34

Политика

0 26

ИЗВЕШТАЈ ГИДЕОНА ГРАЈФА: У Сребреници није било геноцида, настрадало 3.500 Бошњака, као и више од 2.000 Срба

12. 06. 2021. у 08:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације